Nizak nivo vitamina D povezan je sa većim rizicima od anksioznosti, depresije, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i autizma Foto Shutterstock
Nacionalni instituti za zdravlje trenutno preporučuje suplement vitamina D u dozi od 600 internacionalnih jedinica (IU) dnevno, uz upozorenje o potencijalno toksičnim efektima uzimanja već e količine. Međutim, za neke osobe, svakodnevna suplementacija veoma visokom dozom ovog vitamina može biti korisna za zdravlje, a ne toksična, smatraju stručnjaci.
Godine 2019, internista dr Patrick McCullough objavio je izveštaj o iskustvima tri pacijenta koji su dugi niz godina uzimali visoke doze vitamina D, 20.000 do 60.000 IU dnevno, i doživeli značajna poboljšanja zdravlja.
Jedan pacijent počeo je da uzima vitamin D3 osam godina pre objavljivanja izveštaja i primetio je da su njegovi napadi astme od 2011. do 2019. opali sa pet ili šest teških pogoršanja godišnje na samo jedno ozbiljno. Počeo je sa 10.000 IU dnevno, a do trenutka objavljivanja izveštaja, prekinuo je da uzima većinu lekova za astmu i uzimao je 30.000 IU dnevno.
Ulcerisana lezija šake drugog pacijenta, za koju se pretpostavljalo da je oblik raka kože, smanjila se nakon uzimanja visokih doza vitamina D.
Jedan pacijent imao proširenu psorijazu preko glave, čela i ušiju, a delimično i na grudima, stomaku, laktovima i butinama. Rečeno mu je da uzima 50.000 IU vitamina D2 i ubrzo je primetio dramatično poboljšanje psorijaze. Koža mu se očistila nakon nekoliko meseci lečenja i mogao je da prestane da koristi steroidne kreme i medicinske šampone.
Iako su klinička poboljšanja impresivna, doze koje su ovi pacijenti primili, a koje bi se smatrale potencijalno toksičnim, posebno su zapanjujuće. Zato je neophodno posebno naglasiti, da nikada ne treba uzimati veće doze od preporučenih bez dozvole ordinirajućeg lekara.
Trenutne preporuke proizilaze iz preporuke o ishrani iz 2010. Koju je dao Institute of Medicine (IOM). Na osnovu nje predlaže se dnevni unos od 600 IU da bi se dostigao nivo u serumu od 20 nanograma/mililitar (ng/ml) vitamina D u krvi – adekvatna količina. Gornja granica koja se toleriše postavljena je na 4.000 IU dnevno. Svaka doza veća od te smatrala bi se visokom dozom.
Ipak, neki stručnjaci veruju da trenutne preporuke nisu dovoljne za optimalno zdravlje.
McCullough kaže da su „trenutne doze koje preporučuje IOM subfiziološke”, što znači da su ispod prirodnih potreba organizma. On smatra da je 10.000 IU dnevno adekvatna fiziološka doza. Njegovo mišljenje potvrdili su i drugi zdravstveni radnici.
Pre preporuka IOM-a, stručnjaci iz Council for Responsible Nutrition predložili su povećanje maksimalnog dnevnog ograničenja na 10.000 IU, pošto nisu otkrili toksičnost u kliničkim ispitivanjima vitamina D u kojima su subjekti dobijali doze od 10.000 IU i više.
IOM-ove preporuke o nižim dozama zasnivale su se uglavnom na ulozi vitamina D u promovisanju zdravlja kostiju povećanjem apsorpcije kalcijuma. Međutim, Endokrinološko društvo i drugi stručnjaci tvrde da vitamin D takođe može igrati važnu ulogu u drugim sistemima i organima, predlažući da se doza prilagodi u skladu s tim.
Više studija pokazuje da vitamin D ima niz uloga u više procesa i organa. Većina ćelija ima specifičan receptor za vitamin D, a kada se molekul vitamina D veže za njegov receptor, može aktivirati oko 2.000 gena u telu.
Stručnjak William Grant, koji je objavio više od 300 radova o vitaminu D, rekao je za The Epoch Times da na vitamin zapravo treba gledati kao na hormon. Vitamini su mikronutrijenti; telo ih koristi u malim količinama za njihove pomoćne uloge u uspostavljanju zdravstvenih puteva.
Vitamin D, međutim, za mnoge genetske puteve ima direktan doprinos, regulišući nivoe kalcijuma i paratiroidnih hormona i stupajući u interakciju sa imunim ćelijama, neuronima, ćelijama pankreasa i mnogim drugim ćelijama. Što je najvažnije, dok svi ostali vitamini moraju da se unose ishranom, telo prirodno proizvodi vitamin D uz sunčevu svetlost. Mnoge studije takođe su pokazale da je bez izlaganja suncu prilično teško dobiti dovoljno vitamina D samo prirodnom ishranom.
Nedostaci vitamina D povezani su sa lošim kardiovaskularnim zdravljem, dijabetesom, hipertenzijom, smrtnošću od raka, kognitivnim padom, infekcijama, autoimunim bolestima i alergijama.
Internista i integrativni lekar dr Ana Mihalcea kaže da većini njenih pacijenata treba 10.000 IU dnevno da bi postigli optimalnu funkciju sa svojim nivoom spoznaje i energije. Mnogi njeni pacijenti žalili su se na umor, slabost mišića i loše kognitivne sposobnosti, a sve to može da bude povezano sa nedostatkom vitamina D, uprkos „adekvatnim” nivoima od 20 ng/ml kod ovih pacijenata.
Kada je nivo vitamina D u serumu povećala na 70 ng/ml ili više, koristeći suplemente, neki od njih su primetili velika poboljšanja.
Hirurg i lekar više od 20 godina, dr Joseph Bosiljevac takođe izveštava o velikoj varijabilnosti optimalnog nivoa vitamina D u serumu među različitim pacijentima. On je za The Epoch Times rekao da neki pacijenti imaju velika poboljšanja kada im nivoi dostignu 60 ng/ml. Međutim, drugim pacijentima biće potrebno 120 ng/ml ili više.
Studije su pokazale da se toksičnost vitamina D može razviti kada su nivoi vitamina D u serumu iznad 150 ng/ml, iako je McCullough rekao da je imao neke pacijente koji su dobro funkcionisali sa više od 200 ng/ml.
Lekari kažu da je ljudima sa određenim patologijama možda potrebno više vitamina D nego zdravim. Neke osobe sa neizlečivim bolestima odlično su se oporavile nakon što su im propisane visoke doze vitamina D. Dodatne količine vitamina D mogu da se koriste „kao lek, a ne samo kao preventivni vitamin”, kaže dr Mihalcea.
Istraživanja su pokazala da dovoljan nivo vitamina D može smanjiti rizik od mnogih stanja, od kardiovaskularnih bolesti do alergija.
Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem tela počne da napada zdrava tkiva. Povezane su sa upalom. Vitamin D reguliše imune ćelije, smanjuje upale i aktivira imune ćelije koje se suprotstavljaju autoimunim odgovorima.
Neki pacijenti sa autoimunim oboljenjima imaju otpornost na vitamin D. U tim slučajevima osoba postaje manje osetljiva na suplementaciju vitamina D i izlaganje suncu. Zbog toga su im potrebne veće doze vitamina D da bi podigli nivo vitamina D u serumu do odgovarajućeg opsega.
Specijalista za autoimune bolesti dr Cicero Coimbra otkrio je da mnogi njegovi pacijenti sa multiplom sklerozom postižu remisiju nakon uzimanja velikih doza vitamina D, zajedno sa drugim suplementima.
Protokol može početi od samo 150 IU po kilogramu telesne težine i potencijalno se može povećati do doze do čak 1.000 IU po kilogramu telesne težine dnevno, pod uslovom da se pacijenti rutinski testiraju kako bi bili sigurni da im je nivo paratiroidnih hormona, kalcijuma i drugih mikronutrijenata u ravnoteži.
U intervjuu za The Epoch Times, Coimbra je rekao da je njegova klinika lečila više od 15.000 pacijenata sa autoimunim bolestima. Među pacijentima sa multiplom sklerozom, oko 85 procenata dostižu remisiju. Njegov protokol takođe se koristi kod reumatoidnog artritisa, lupusa, inflamatorne bolesti creva, psorijaze i Kronove bolesti širom sveta, pri čemu je većina pacijenata koji prate ove protokole prijavila značajna poboljšanja.
Što se tiče onih koji ne reaguju dobro na lečenje vitaminom D, Coimbra je primetio da većina njih ima tendenciju da doživi visok nivo stresa, i samo promenom načina na koji reaguju na stres počinju da osećaju poboljšanja.
Veće doze vitamina D povezane su sa manjim rizikom od progresije raka i smrtnosti.
Grantovo istraživanje pokazuje da vitamin D smanjuje rizik od pojave raka tako što utiče na diferencijaciju, proliferaciju i apoptozu (dezintegraciju) ćelija, sprečava smrtnost smanjenjem formiranja novih krvnih sudova za održavanje rasta tumora i smanjuje metastaze.
Vredi napomenuti da rak može biti izazvan mnoštvom faktora, uključujući toksine iz životne sredine, pušenje, zračenje, genetiku i upalu, od kojih se mnogi ne mogu kontrolisati samim unosom vitamina D. Štaviše, još uvek je neizvesno da li je vitamin D efikasan za sve vrste raka, a razlozi za obolele od raka variraju od jedne do druge.
Nizak nivo vitamina D povezan je sa većim rizicima od anksioznosti, depresije, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti i autizma.
Vitamin D reguliše supstance u mozgu koje pomažu neuronima u korteksu i hipokampusu da rastu i prežive. Ove dve oblasti važne su za memoriju i kognitivne funkcije, obradu emocija i složene motoričke funkcije.
Dr Mihalcea kaže da će se magla u mozgu, koju njeni pacijenti doživljavaju, ublažiti kada im podigne nivo vitamina D.
Psihijatar dr John J. Cannell rekao je u intervjuu za ZME Science da je u lečenju dece sa autizmom otkrio da je doza od 5.000 IU dnevno pomogla kod skoro 80 odsto ove dece sa njihovim simptomima.
Internista dr Syed Haider preporučuje određenu količinu izlaganja suncu kao najbolju opciju za dobijanje vitamina D, pošto telo ima mehanizam da spreči prekomernu proizvodnju koja bi izazvala toksičnost. Ipak, s obzirom na to da većina ljudi živi u urbanim sredinama i boravi u zatvorenom prostoru veći deo dana, uzimanje suplemenata je verovatno najpogodnija opcija.
Suplementi mogu biti vitamin D2 biljnog porekla (ergokalciferol) ili vitamin D3 životinjskog porekla (holekalciferol). Ova dva vitamina nisu ista. Telo proizvodi različite metabolite u zavisnosti od toga koji se unose.
Lekari obično propisuju D2, jer je dostupniji na tržištu, ali telo bolje apsorbuje D3, koji takođe duže traje u organizmu. Štaviše, D3 može biti manje povezan sa toksičnošću, jer je organizam prema njemu tolerantniji.
Preporučljivo je uzimati vitamin D sa K2 i magnezijumom prilikom suplementacije, jer će to sprečiti toksičnost vitamina D.
I K2 i magnezijum pomažu u taloženju kalcijuma u kostima, a ne u arterijama, i stoga sprečavaju hiperkalcemiju, koja može nastati kao rezultat toksičnosti vitamina D.
Dr Mihalcea je naglasila važnost testiranja nivoa vitamina D u serumu kao indikacije za doziranje, jer svi sledeći uslovi mogu narušiti apsorpciju vitamina D:
Endokrinolog i stručnjak za vitamin D dr Michael Holick kaže da kod gojaznih ljudi postoji sklonost da imaju manjak vitamina D i zbog toga su im potrebne što veće doze, jer dodatna masnoća u njihovim telima sekvestrira više vitamina D u njihovim ćelijama umesto da mu dozvoljava da slobodno pluta u serumu.
Međutim, veoma je važno napomenuti da veće doze od preporučenih nikako ne treba uzimati na svoju ruku. Za svako povećanje iznad 600 IU morate konsultovati lekara.