Bolest srca u „skrivenom obliku“ ima oko polovina svetske populacije, starije od 40 godina, saopštili su istraživači sa University of Copenhagen u Danskoj. Naučnici su otkrili da ljudi bez poznatih kardiovaskularnih bolesti, koji imaju neotkrivenu opstruktivnu koronarnu aterosklerozu, imaju osmostruko povećan rizik od srčanog udara. Njihovi nalazi, objavljeni u Annals of Internal Medicine, ukazuju da skoro polovina svih odraslih, koji imaju više od 40 gdina, može da ima „skrivena“ srčana oboljenja, koja ostaju neotkrivena.
Skrivena bolest srca do 8 puta povećava rizik od srčanog udara
U 2019. godini, oko 17,9 miliona ljudi širom sveta umrlo je od kardiovaskularnih bolesti, a 85 procenata tih smrti pripisuje se moždanom udaru i infarktu miokarda, poznatom kao srčani udar. Postoji nekoliko promenljivih faktora rizika za srčani udar – pušenje, visok krvni pritisak, visok holesterol i gojaznost. Ali, ima i faktora rizika na koje ne može da se utiče, kao što je genetika ili dijabetes. Sada su istraživači sa University of Copenhagen otkrili kod ljudi bez poznate kardiovaskularne bolesti da nedijagnostikovana opstruktivna koronarna ateroskleroza može do 8 puta da poveća rizik od srčanog udara. Njihovi nalazi takođe pokazuju da skoro polovina odraslih starijih od 40 godina može da ima takva „skrivena“ srčana oboljenja.
Simptomi koronarne ateroskleroze i srčanog udara
Koronarna ateroskleroza, poznata kao koronarna arterijska bolest, nastaje kada se plak od naslaga holesterola nakupi unutar arterija koje dovode krv u srce. Ovo nakupljanje plaka sužava arterije, što otežava krvi da stigne do srca. Simptomi koronarne ateroskleroze su:
- pritisak, stiskanje ili bol u grudima
- kratak dah
- vrtoglavica
- mučnina
- gorušica i/ili loše varenje.
Iako ne postoji lek za bolest koronarnih arterija, stanje može da se kontroliše promenom životnog stila i lekovima. Ponekad je možda potrebna i operacija za otvaranje ili zamenu potpuno blokiranih arterija. Koronarna ateroskleroza je najčešći uzrok srčanog udara, koji čovek doživi kada krv više ne može da dođe do srca. Simptomi srčanog udara su:
- osećaj pritiska, stiskanja, težine i bola u grudima
- bol koji se širi sa grudi na druge delove tela, kao što su ruke, leđa ili vrat
- kratak dah
- vrtoglavica
- mučnina i/ili povraćanje
- kašalj i/ili piskanje zbog nakupljanja tečnosti u plućima.
Koji je rizik od bolesti srca, pre svega srčanog udara
Prema rečima dr Klausa Fuglsang Kofoeda, profesora na Odeljenju za kliničku medicinu University of Copenhagen i jednog od autora ove studije, istraživački tim je odlučio da prouči kako koronarna ateroskleroza utiče na rizik od srčanog udara, jer je proces ove bolesti odgovoran za srčani udar i srčanu smrt.
– Koronarna ateroskleroza može da se razvije mnogo godina pre nego što pojedinac dobije bilo kakve simptome. Kako bismo sprečili srčani udar, veoma je važno razumeti koje karakteristike definišu asimptomatsku osobu sa povećanim rizikom od klinički manifestovanih bolesti – naglasio je dr Kofoed.
10 odsto ispitanika imalo opstruktivnu bolest srca, ali bez ikakvih simptoma
U ovoj studiji, dr Kofoed i njegov tim pregledali su više od 9.500 ljudi, starih 40 ili više godina, koji nisu imali poznate simptome kardiovaskularnih bolesti. Učesnici studije praćeni su korišćenjem angiografije kompjuterske tomografije (CTA) kako bi se potražila bilo kakva ranije nedijagnostikovana opstruktivna koronarna ateroskleroza.
Nakon analize, istraživači su otkrili da 54 odsto učesnika studije nije imalo koronarnu aterosklerozu, koja može da se otkrije. Od preostalih 46 procenata za koje je utvrđeno da imaju ranije neotkrivenu koronarnu aterosklerozu, 36 odsto učesnika imalo je neobstruktivnu bolest, a 10 procenata njih opstruktivnu bolest. Pored toga, naučnici su uočili da je među učesnicima, kojima je dijagnostikovana ranije neotkrivena koronarna ateroskleroza, bilo 61 odsto muškaraca, a 36 procenata žena. Najveće iznenađenje je bilo, kako sse navodi u studiji, je to što je čak 10 odsto ispitanika imalo opstruktivne bolesti, ali bez ikakvih simptoma.
