Gubitak zuba, jednog ili više njih, osim što se odražava na samopouzdanje i otežava ishranu, utiče i na funkciju vilice i fizionomiju lica na mnogo više načina nego što mislimo. Nedostatak jednog zuba, na primer, za posledicu ima gubitak kontakta, odnosno oslonca za zube koji su pored njega, a koji nadalje mogu da se pomeraju prema tom praznom prostoru. Zbog toga stomatolozi poručuju da je „svaki zub vredan čuvanja“ i da ga treba nadoknaditi veštačkim u slučaju njegovog gubitka.
Gubitak zuba narušava harmoniju međuzubnih kontakata
Priroda je uredila da svaki zub u vilici ima svoju funkciju u procesu žvakanja, ali i govora. Oblik zuba ukazuje na ulogu koju ima. Bočni zubi su širi, veći i imaju kvržice, i zahvaljujući tome imaju značajnu ulogu u žvakanju hrane, drobljenju, sitnjenju, dok uloga prednjih zuba jeste u otkidanju hrane, odnosno zalogaja.
– Isto tako priroda nam je podarila jake mišiće za žvakanje, a njihovim kontrakcijama nastaju jake sile. Idealna situacija je kada su u vilicama svi zubi na broju (intaktan zubni niz), koji su u određenom, pravilnom odnosu i kontaktu jedni naspram drugih. Tada se pomenute sile žvakanja ravnomerno raspoređuju i prenose na zube, a zatim dalje na kosti vilica i stimulišu njihovu fiziološku funkciju. Međutim, nedostatak bočnih zuba narušava prethodno opisanu harmoniju međuzubnih kontakata i prenosa sila, pa zubi, koji inače nisu predviđeni za opterećenje (prednji zubi), preuzimaju ove sile, postaju preopterećeni i to dalje vodi u obolevanje i traume prednjih zuba i meko-koštanih struktura, koje ih okružuju – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal specijalista dentalne medicine dr Ivana Mavrak.
Iako je u prvom planu narušena estetika osmeha, gubitak zuba ima ozbiljnije posledice
Gubitak zuba, u prvi plan stavlja gubitak estetike osmeha, međutim, kaže dr Mavrak, stanje je dosta ozbiljnije.
– Ako uzmemo za primer da nedostaje jedan bočni zub u donjoj vilici, njegov antagonista (zub u gornjoj vilici) ima tendenciju da se spušta ka praznom prostoru u donjoj vilici, gde je nekad bio zub, i obratno. Ovaj proces svojevrsne migracije zuba generalno je spor, i za pacijente neprimetan, sve do momenta stomatološkog pregleda. Uz pomoćno dijagnostičko sredstvo – radiološki snimak zuba, dobija se bolji uvid u pomeranje zuba i koštanu građu vilica. Opisano stanje je u slučaju kada su prisutni svi stalni zubi i kada je završen proces formiranja korenova zuba. Ukoliko se gubitak zuba desio u periodu tzv. mešovite denticije (uzrast kada su u ustima deteta prisutni neki mlečni i neki stalni zubi) svaki gubitak izvan redovnog gubitka mlečnih zuba nosi sa sobom određene posledice, u nekim slučajevima i komplikacije – naglašava dr Mavrak i dodaje:
– Kada se kod dece i adolescenata desi gubitak jednog ili više zuba usled traume važno je obezbediti psihološku podršku edukacojom roditelja /staratelja, jer u tom uzrastu rezilijentnost na ovakve situacije nije razvijena. Rešenja za rehabilitaciju zubnog niza ima više, ali su najbolja ono koja najpribližnije imitiraju prirodno stanje zuba – fiksne protetske nadoknade i zubni implanti. U određenim slučajevima kao rešenje može da dođe u obzir i ortodontska terapija.
Očuvan zubni niz i te kako utiče na mladolik izgled
Dr Ivana Mavrak ističe da očuvanje mladolikog izgleda osobe zavisi i od očuvanosti zubnog niza.
– Kako bi kosti vilica i lica godinama zadržavale svoj oblik (onaj koji spolja vidimo golim okom), a koji nam odaje utisak mladolikosti osobe, potrebno je da pomenute sile tokom žvakanja budu ravnomerno raspoređene i da time stimulišu ćelije (koje grade kost) da pravilno rade. Znači, prvi uslov je da postoji stabilan zagrižaj (zubni nizovi) i da u ishrani preovlađuju namirnice, koje zahtevaju žvakanje, odnosno angažman mišića zaduženih za ovaj proces. Kosti lica su podloga, osnova na kojoj se nalaze mišići, ligamenti, određena fiziološka masna tkiva, žlezde, koža i samim tim, ako se temelj urušava jasno je zašto mladolik izgled zavisi od očuvanosti zdravlja zuba i kostiju lica i vilica – objašnjava sagovornica eKlinika portala.
Čvrsta hrana stimuliše razvoj i očuvanje oralnog zdravlja
Trend ishrane, koja se zasniva na tečnoj i polutečnoj hrani, smatra dr Mavrak, ugrožava oralno zdravlje i posledično opšte zdravlje.
– Da budem jasna, takve prirodno ceđene sokove i tzv. smutije ne treba izbegavati, ali treba da imaju racionalnu zastupljenost u odnosu na čvstu hranu, koja stimuliše razvoj i očuvanje oralnog zdravlja i koja treba da preovladava u ishrani. Iste te namirnice, koje se pretvaraju u tečno stanje, u stvari su dobre za oralno zdravlje ako su iseckane i treba da se žvaću – navodi dr Mavrak.
Sistem organa za varenje poremeti se kada postoji gubitak zuba
Različite komponente našeg digestivnog sistema treba da funkcionišu kao jedna celina, ali, kada se u jednom sistemu jave problemi, to može da utiče i na sve ostale. Gubitak zuba, bez odgovarajuće stomatološke rehabilitacije istih tokom dužeg vremenskog perioda, ostavlja posledice i na opšte zdravlje.
– Varenje hrane započinje u ustima, funkcijom zuba i pljuvačnih žlezda, koje obezbeđuju da se usitnjena hrana uz pljuvačku transportuje dalje u želudac. Ako je preskočena faza usitnjene hrane (jer nema zuba da to obave) želudac između ostalog luči previše želudačne kiseline, kako bi tu hranu svario i dalje transportovao. Više ove kiseline vodi u oštećenja sluzokože želuca, do bolova i nadalje do drugih posledica vezanih za organe za varenje – ističe dr Mavrak.
Kada nedostaje samo jedan zub svi ostale „trpe“
Okluzija zuba je termin kojim se označava da su, pri zatvorenim ustima, zubi jedne vilice u kontaktu sa zubima suprotne. Pri tome, svaki zub dolazi u kontakt sa dva zuba iz suprotne vilice. Na primer, kaže dr Mavrak, gornji očnjak je u kontaktu sa očnjakom i prvim prekutnjakom iz donje vilice, i to bi bila idealna situacija. U praksi je drugačije i postoji više varijacija za svaki slučaj ponaosob, ali se teži rehabilitaciji zubnog niza, koja će biti najpribližnija tom idealnom stanju ili zagrižaju. Sve ovo pokazuje koliko gubitak jednog zuba ima uticaj na susedne, kako u istoj tako i u suprotnoj vilici, ali i na sistem za žvakanje, naglašava naša sagovornica.
Kako se nadoknađuje gubitak jednog ili više zuba?
Određivanje vertikalne dimenzije okluzije važan je deo rehabilitacije zubnih nizova i vraćanja funkcije zubima. To znači, navodi dr Mavrak, da je to jedna ili više metoda kojima ponovo rekonstruišemo (određujemo) odnos između vilica.
– Pri tome, donja vilica je pokretna i tu leži majstorstvo i umetnost da se pravilno odredi vertikalna dimenzija okluzije. Usled nedostatka zuba (naročito bočnih), usled trošenja zubnih tkiva (abrazija zuba) dolazi i do promene vertikalne dimenzije okluzije i najčešće je snižena. Kako bi protetska nadoknada obavljala svoju funkciju žvakanja, govora i ispunila estetski nedostatak potrebno je rekonstruisati vertikalnu dimenziju okluzije. Prilikom ovog postupka vodi se računa i o uspostavljanju harmonije izgleda celog lica, i u skadu sa polom, konstitucijom i drugim karakteristikama. Posmatraju se i analiziraju mišići i položaji fizioloških nabora u određenim položajima donje vilice, kao i provera izgovora određenih glasova – pojašnjava za čitaoce eKlinika portala proces nadoknade nedostajućih zuba spec. dr dent. med. Ivana Mavrak.
