Kako se gestacijski dijabetes može sprečiti, lečiti i drži pod kontrolom

Gestacijski dijabetes – tip dijabetesa koji neke žene razviju u trudnoći – utiče na više od 9 odsto trudnoća svake godine, navode u američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). A neke procene kažu da je broj žena koje će razviti gestacijski dijabetes tokom trudnoće i veći od toga.

Šta je uzrok dijabetesa u trudnoći

Ovo stanje javlja se kada organizam nije u stanju da proizvede dovoljno hormona insulina – koji pomaže u regulisanju ili kontroli šećera u krvi. Promene tokom trudnoće, kao što je povećanje proizvodnje hormona i povećanje telesne težine, mogu izazvati insulinsku rezistenciju, što dovodi do toga da ćelije tela manje efikasno koriste insulin. Kao rezultat, potrebno je više insulina.

Naročito ako se ne leči i ne drži pod kontrolom, gestacijski dijabetes (koji se naziva i gestacijski dijabetes melitus ili GDM) može povećati rizik od brojnih problema. Oni se kreću od visokog krvnog pritiska tokom trudnoće, ili preeklampsije, do velike bebe koja može povećati šanse za povrede majke ili deteta tokom porođaja, zbog čega je verovatnije da će biti potreban carski rez. Pravilno lečenje i praćenje ključno je za zdravu trudnoću i za smanjenje rizika od komplikacija.

Kako sprečiti gestacijski dijabetes

Razlozi zbog kojih neke žene razvijaju gestacijski dijabetes nisu u potpunosti shvaćeni i ne postoji način da se apsolutno osigura da se to neće dogoditi, ali težina je često faktor. Mada, stručnjaci nalaze da su mnogi slučajevi uzrokovani već postojećim nivoima šećera u krvi iznad ciljanih. Sa porastom gojaznosti kod žena u reproduktivnom dobu, one mogu ući u trudnoću sa dijabetesom tipa 2. Stručnjaci savetuju da žene u periodu kada pokušavaju da zatrudne preduzmu korake da bi dostigle zdravu telesnu težinu ili da bi izgubile težinu, u zavisnosti od potrebe.

Žene koje imaju indeks telesne mase (BMI) iznad 30 – što se smatra gojaznim – imaju veću verovatnoću da razviju gestacijski dijabetes, kaže dr Athena Philis-Tsimikas, korporativna potpredsednica Scripps Whittier Diabetes Institute u San Dijegu. Ona dodaje da bi žene trebalo da razgovaraju sa svojim lekarima o odgovarajućem povećanju telesne težine tokom trudnoće na osnovu njihovog BMI.

Uopšteno govoreći, žene koje su imale prethodnu trudnoću sa gestacijskim dijabetesom vrlo verovatno da će ga ponovo razviti, kaže ona, posebno one koje imaju višak kilograma. Međutim, čak i žene koje nemaju prekomernu težinu ili nemaju druge jasne faktore rizika mogu razviti gestacijski dijabetes, a stručnjaci kažu da ne postoji savršen način za procenu rizika.

Iako je težina važan faktor, kliničari generalno savetuju konzumiranje pravilne i zdrave ishrane i fizičku aktivnost pre i tokom trudnoće. Istraživanja otkrivaju da je fitnes pre trudnoće povezan sa nižim rizikom od gestacionog dijabetesa.

Bez obzira na to koliko često prijatelji i porodica umeju da budu dobronamerni, doktori pobijaju mit da je trudnoća za žene devetomesečni izgovor da jedu šta žele i da budu neaktivne – ili da to neće imati uticaj na zdravlje.

Dr Kelli Culpepper, ginekolog u privatnoj praksi u Dalasu, koja je povezana sa Medical City Dallas Hospital kaže da se važnost fizičke aktivnosti tokom trudnoće često zanemaruje i dodaje da je „u redu biti aktivan kada ste trudni”.

Testiranje na gestacijski dijabetes

Pošto čak i procena poznatih faktora rizika za gestacijski dijabetes preskoči mnoge koji ga razviju, GDM skrining sada je u suštini opšti.

– Skoro sve žene podvrgnute su skriningu, osim ako nemaju faktore rizika za gestacijski dijabetes, a praktično svi u Sjedinjenim Državama imaju neke faktore rizika za dijabetes – kaže dr Ellen Seely, direktor odeljenja za klinička istraživanja, endokrinologiju, dijabetes i hipertenziju u Brigham and Women’s Hospital u Bostonu, i profesor medicine na Harvard Medical School.

Pošto se gestacijski dijabetes uglavnom razvija oko 24. nedelje trudnoće, CDC napominje da se testiranje na GDM obično radi između 24. i 28. nedelje. Dok one žene sa visokim rizikom za GDM mogu biti testirane ranije, stručnjaci kažu da je važno da se testiraju nakon prvog tromesečja, pošto je dijabetes otkriven ranije od toga verovatno, u stvari, dijabetes tipa 1 ili dijabetes tipa 2.

U toku je debata o najboljem pristupu testiranju. Neki stručnjaci kažu da je izvođenje jednog testa gestacionog dijabetesa najbolji način da se proveri stanje. U većini slučajeva u SAD trenutno se koristi sistem sa dva testa, što podržava American College of Obstetricians and Gynecologists. Prvi je skrining test za glukozu, koji uključuje ispijanje tečnosti sa glukozom, a zatim vađenje krvi sat vremena kasnije da bi se proverio nivo šećera u krvi. Ako je viši od normalnog (ili prelazi 140 miligrama po decilitru), potreban je kontrolni test tolerancije na glukozu. Ovo uključuje testiranje krvi za proveru šećera u krvi pre, a zatim više puta nakon pijenja tečnosti sa glukozom. Na osnovu nivoa glukoze u krvi (koji može varirati u zavisnosti od količine glukoze koja se konzumira), utvrđuje se da li pacijent ima GDM.

Obično žene ne doživljavaju nikakve simptome gestacionog dijabetesa. Kod drugih vrsta dijabetesa, postoje očigledni simptomi – osećaj žeđi ili potreba da se često ide u toalet, napominje dr Culpepper. Ona ističe da se „te stvar ne dešavaju kod gestacionog dijabetesa”. Nedostatak spoljašnjih znakova karakterističnih za GDM razlog je više zbog koga stručnjaci naglašavaju važnost rutinskog skrininga.

Lečenje i držanje pod kontrolom gestacijskog dijabetesa

Mogućnost da će morati da drže pod kontrolom gestacijski dijabetes uz sve ono kroz šta već prolaze sa trudnoćom može biti zastrašujuća za žene.

– Prva stvar je da morate vrlo često da merite šećer u krvi. Ovo je verovatno jedna od najtežih promena za žene koje su trudne, koje već razmišljaju o mnogim drugim stvarima u trudnoći – kaže dr Philis-Tsimikas. Ali uprkos izazovima, kliničari kažu da je od kritičnog značaja da GDM bude dobro kontrolisan kako bi se smanjio rizik od komplikacija.

Fleš uređaj za merenje glukoze (dijabetes flasteri) koristi se za kontinuirano praćenje nivoa šećera u krvi, kao alternativa čestom bockanju prsta za vađenje krvi. Reč je o malom senzoru flasteru koji se stavlja na ruku.

– Flaster ima sićušnu iglicu koja ide tik ispod kože, tako da ne mora da se bocka prst da bi se dobila kap krvi. Samo se ispred njega prevuče senzor. Ostaje uključen 10 dana, a onda se zameni drugim flasterom senzorom – objašnjava dr Philis-Tsimikas.

Za koji god pristup da se odlučite, lekari podsećaju da postoji mnogo razloga da se pravilno kontroliše GDM. Kada se njime ne upravlja kako treba, zajedno sa povećanom verovatnoćom za razvoj preeklampsije, žene imaju veće šanse da rode veću bebu, što može povećati rizik od povrede majke i deteta tokom porođaja. Zbog veće bebe, ponekad tokom vaginalnog porođaja dolazi do povrede bebinog ramena, što se naziva distocija ramena, što uključuje oštećenje brahijalnog pleksusa, mreže nerava iz kičme koji se protežu niz ruku.

Ishrana je centralna komponenta upravljanja GDM. Plan zdrave ishrane ne odnosi se samo na pažljivo praćenje udela ugljenih hidrata, proteina i masti, već i na vreme obroka i grickalica. Ovo je od kritičnog značaja za trudnice koje imaju dijagnozu GDM. S jedne strane endokrinolozi savetuju odgovarajuću ishranu, stručnjaci takođe ističu prednosti konsultovanja sa registrovanim dijetetičarom za izradu plana zdrave ishrane.

Kada promene životnih navika i ishrana sami po sebi nisu dovoljni, lekovi – najčešće insulin – takođe se propisuju za lečenje gestacionog dijabetesa.

Prevencija dijabetesa tipa 2 nakon GDM

Pošto se GDM javlja tokom trudnoće, kada beba stigne, lako je ostaviti dijabetes iza sebe. Ali, iako sigurno ne nedostaje more drugih stvari o kojima treba razmišljati kada novorođenče stigne u kuću, stručnjaci predlažu da se i dalje radi na prevenciji i od nje ne odustaje. Razlog za ovo je taj što će oko 50 odsto žena sa gestacijskim dijabetesom razviti dijabetes tipa 2. Na sreću, iako je rizik posebno visok u ovoj grupi, kliničari kažu da žene sa GDM mogu da izbegnu nastanak dijabetesa tipa 2.

– Ako je žena imala dijabetes tokom trudnoće, opšta je preporuka da usvoji zdrav način života kako bi smršala i bila fizički aktivna. Ako je gojazna ili ima prekomernu težinu, treba da nastavi da skida višak kilograma – kaže dr Seely. Cilj je da se zdravom ishranom i vežbanjem žene vrate na težinu pre trudnoće.

S obzirom na mnoge odgovornosti koje dolaze s brigom o novorođenčetu, velike promene životnih navika mogu biti težak zadatak. Na sreću, studije pokazuju da preduzimanje preventivnih koraka pomaže ne samo odmah nakon trudnoće, već i u godinama koje slede.