Dermatitis se javlja usled poremećene ravnoteže lipida u našoj koži i neadekvatne lipidne barijere koja bi trebalo da spreči prodor štetnih materija, a kožu očuva zdravom i dovoljno hidriranom. Kada je koža zdrava, u njoj je dovoljno potrebnih sastojaka (voda, belančevine…) i štetni uticaju ne mogu da prodru do unutrašnjih slojeva. Ako se to desi, dolazi do ekcema.
Šta je dermatitis i zašto nastaje
Kada je naša koža zdrava, ona odaje takav utisak i vizuelno. Sjajna je, elastična, glatka, dovoljno hidrirana, nema „suvih“ i pregiba. Takav izgled znači i da je očuvana hidrolipidna barijera. Ako se naruši ili poremeti, doći će do nesmetanog ulaska mikroorganizama, patogena i alergena u organizam. Svi slojevi kože usled neadekvatne barijerne ravnoteže pretrpeće promene i tada dolazi do stanja poznatog kao dermatitis ili ekcem.
Ponekad je poremećaj hidrolipidne barijere genetski uslovljen, ali su značajni i spoljni faktori kojima je naša koža izložena. Ako je koža prirodno suva, površina joj je naizgled kruta, peruta se, crveni i svrbi, kao i kada se javi takva reakcija zbog nekog uticaja sa strane (alergen, hladnoća…), možemo da govorimo o uslovima ili čak i ispoljavaju dermatitisa. Koža može da bude zdrava, a da se dejstvom opisanih uticaja promeni i da se pojave tipični simptomi.
Da li je dermatitis isto što i ekcem i koji tipovi su najčešći
Ako primetite sledeće simptome, trebalo bi zbog sumnje na dermatitis da se javite dermatovenerologu:
- suvoća kože
- izražen svrab
- crvenilo
- bezbolne ili bolne pukotine
- suva hrapava koža na obrazima kod dece
- burne reakcije i druga stanja kože koja smetaju svakodnevnom funkcionisanju.
Postoji više oblika ekcema, odnosno dermatitisa, a najčešće se javlja atopijski dermatitis. Pojavljuje se u ranom detinjstvu, kod više od polovine pacijenata u prvoj godini života, najkasnije do pete godine. Takođe je uobičajeno da se povuče u odraslom dobu, a oko 25 odsto obolelih od atopijskog dermatitisa razviće kontaktni alergijski dermatitis.
Kako se tretira dermatitis
U zavisnosti od procene lekara, određuje se individualna terapija za svaku osobu. Koa nekih osoba biće potrebno duže lečenje lokalnom ili sistemskom terapijom. Međutim, kod pojedinih pacijenata biće dovoljna adekvatna zaštita uz upotrebu odgovarajućih preparata za negu. Najvažnije je da pacijent ima prave informacije od strane lekara, kako bi se u odnosu na stanje sprovodile mere koje će usloviti da se bolest drži pod kontrolom. Ako ipak dođe do pogoršanja, nikako ne sprovoditi terapiju na svoju ruku. Ne samo da se neodgovarajućom terapijom stanje hidrolipidne barijere neće poboljšati, već može da dođe do ozbiljnog pogoršanja simptoma.
Da li je svaka suva, hrapava i iziritirana koža i znak ekcema
Odgovor je – ne. Za postavljanje pravilne dijagnoze dermatitisa potrebno je uraditi odgovarajuće alergološke analize. Moguće je da simptomi koje pacijent ima podsećaju, odnosno preklapaju se sa dermatitisom, a da se ne radi o njemu već o nekom drugom poremećaju ili kože ili organizma o kome nas koža „obaveštava“. Dakle, neće svako crvenilo, iritacija, pucanje kože ili svrab biti dermatitis ili ekcem. Ali, kada se o njemu radi ili kada pređe u hronično stanje, to može da potvrdi isključivo stručno lice.
Prevencija i lečenje
Kada je reč o deci, tj.atopijskom dermatitisu, neizostavni deo terapije je adekvatna nega. To podrazumeva korišćenje posebnih preparata za kupanje i svakodnevnu negu. Od težine simptoma zavisi da li će biti potrebna sistemska ili lokalna terapija. Stručnjaci apeluju da se nikako ne koriste kortikosteroidne kreme i masti bez pregleda i dijagnostike. To važi i za različite meleme čija upotreba bez konsultacije sa lekarom mogu da pogoršaju stanje ekcema, pa i da dovedu do izražene reakcije koja zahteva hospitalizaciju.
