Lišaj, takođe poznat i kao tinea, uobičajena je, površinska infekcija kože, kose ili noktiju Foto Shutterstock
Lišaj, takođe poznat i kao tinea, uobičajena je, površinska infekcija kože, kose ili noktiju. Uzrokuje ga određena vrsta gljivica koje se hrane keratinom. Veoma je zarazan i lako se širi kontaktom koža na kožu sa zaraženom osobom ili životinjom.
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) prijavili su dva slučaja lišaja. Kako je navela ova agencija, dermatolog je 28. februara obavestio službenike javnog zdravlja o dva pacijenta koji su imali „tešku tineu koja se nije poboljšala” ni pošto su lečeni oralnim antigljivičnim lekom trebinafinom, koji je glavni tretman.
Izolati kulture kože svakog pacijenta poslati su u laboratoriju. Do marta, izolati su identifikovani kao Trichophyton indotineae, vrsta gljivica koja je veoma zarazna.
Infekcije ovom vrstom lišaja prijavljene su širom Azije, kao i u Evropi i Kanadi. Ovo je prvi put da je infekcija T. indotineae prijavljena u Sjedinjenim Državama.
Tokom protekle decenije, u Južnoj Aziji pojavila se epidemija „teške, antifungalne otpornosti” lišaja zbog brzog širenja T. indotineae, navodi CDC. Epidemija je „verovatno izazvana zloupotrebom i prekomernom upotrebom lokalnih antimikotika i kortikosteroida”, navodi CDC.
Infekcije izazvane T. indotineae obično uključuju „široko rasprostranjene, upaljene plakove koji svrbe” ili osip sa lezijama na telu, butini, pregibu butine, stidnoj regiji i/ili licu.
Izolati T. indotineae često su otporni na terbinafin.
CDC je saopštio da, s obzirom na pomenuta dva slučaja, lekari treba da razmotre T. indotineae kao dijagnozu pošto pristupi prve linije ne pomažu u rešavanju ovog zaraznog lišaja. S druge strane, lekari koji sumnjaju na ovu infekciju treba da obaveste državne ili lokalne službenike javnog zdravlja kako bi pomogni u testiranju. Predloženo je da pacijenti koji sumnjaju da imaju ovu infekciju treba da obaveste svoje lekare.
U protekloj deceniji, pojavila se epidemija teške tinea otporne na antimikrobne lekove u određenim zemljama Južne Azije i Bliskog istoka. Smatra se da je do ovoga došlo zbog neodgovarajuće upotrebe ili prekomerne upotrebe lokalnih antimikotika i kortikosteroida. Infekcije tinea otporne na antimikrobne lekove često izazivaju nove vrste dermatofita Trichophyton indotineae (ranije poznate kao Trichophyton mentagrophytes ITS genotip VIII). T. indotineae infekcije karakterišu široko rasprostranjeni upaljeni ili suvi i ljuskavi plakovi koji svrbe tinea corporis, cruris ili faciei.
Nedavno su u Sjedinjenim Državama prijavljene infekcije T. indotineae. Infekcije su takođe prijavljene u Evropi i Kanadi. Lokalni antifungici i oralni terbinafin često su neefikasni protiv infekcija T. indotineae. Drugi oralni antifungalni lekovi, uključujući flukonazol, grizeofulvin i ketokonazol, takođe su često neefikasni. Tinea otporna na antimikrobne lekove izazvana dermatofitom Trichophyton rubrum i dermatofitima otpornim na azole takođe izaziva sve veći problem u javnom zdravlju.
Evo tri stvari koje treba znati o tinea otpornoj na antimikrobne lekove:
1) Budite oprezni kada je reč o tinei otpornoj na antimikrobne lekove.
Zdravstveni radnici treba da razmotre infekciju T. indotineae kod pacijenata sa široko rasprostranjenom tineom, posebno kada se lezije ne poboljšaju primenom topikalnih antifungalnih agenasa prve linije ili oralnog terbinafina. Lezije infekcije T. indotineae često su široko rasprostranjeni prstenasti ljuskavi plakovi koji veoma svrbe i upaljeni su. Lekari treba da pitaju svoje pacijente o tome gde su sve putovali. U Evropi i Severnoj Americi, većina (ali ne svi) pacijenata sa infekcijom T. indotineae prijavila je skorašnja putovanja u zemlje Južne Azije (npr. Indija, Bangladeš) ili Bliskog istoka (npr. Iran, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati).
2) Dijagnostikovanje T. indotineae zahteva specijalizovano testiranje.
Dijagnostikovanje infekcije T. indotineae može biti izazovno jer ovaj organizam u kulturi podseća na T. mentagrophites i T. intergitale. Tačna identifikacija zahteva genomsko sekvenciranje, koje je dostupno u odabranim javnim zdravstvenim, akademskim i komercijalnim laboratorijama. Lekari koji sumnjaju na tineu otpornu na antimikrobne lekove mogu da se obrate svojim državnim ili lokalnim zdravstvenim odeljenjima za pomoć.
3) Budite upoznati sa mogućnostima lečenja i izazova za pacijente sa tineom otpornom na lekove.
Mnoge infekcije T. indotineae ne povlače se oralnom terapijom terbinafinom. Itrakonazol je generalno lek izbora, ali pacijentima je često potreban produženi tok terapije, obično 4-8 nedelja i do 12 nedelja u određenim slučajevima. Kada propisuju itrakonazol, lekari treba da budu svesni njegovog potencijala kada je reč o njegovim interakcijama sa drugim lekovima i neželjenih efekata i izazova sa apsorpcijom leka. Terapijsko praćenje lekova za nivoe itrakonazola u serumu može pomoći u obezbeđivanju adekvatnih nivoa uz sprečavanje toksičnosti leka.