Mikrobi u ustima predstavljaju dosta složen i zamršen skriveni oralni svet, smatraju naučnici. Kako kažu, ljudska usta su užurban ekosistem koji vrvi mikroskopskim životom. Iako oralno zdravlje često dovodimo u vezu sa pranjem zuba, čišćenjem zuba koncem i redovnim stomatološkim pregledima, priča je dosta složenija.
Mikrobi u ustima su i skriveni igrači koji utiču na razvoj bolesti i karcinoma
Nedavno istraživanje naučnika sa Karolinska Institutet koji sarađuju sa istraživačima u Južnoj Koreji, Šri Lanki i Australiji, objavljeno u Periodontology 2000, prodire u zamršeni svet oralnih mikroba i njihov potencijalni uticaj na oralne patologije, uključujući razvoj karcinoma.
Georgios Belibasakis, profesor kliničke biologije oralne infekcije i šef odseka za oralno zdravlje i parodontologiju na Karolinska Institutet istraživao je sa kolegama oralni bakteriom i mikobiom — zajednice bakterija i gljivica, među patologijama oralne sluzokože i među različitim fazama oralne karcinogeneze. Istraživanje je u fokusu imalo skrivene igrače u našim ustima i njihovu povezanost sa pojavom i napredovanjem bolesti. Studije su analizirale uzorke pljuvačke, zubnog plaka (biofilma) i tkiva oralne sluzokože u različitim oralnim patologijama i u različitim fazama razvoja oralnog karcinoma.
Sluzokoža je najrizičnija sfera u kojoj obitavaju mikrobi u ustima
Metagenomske i metaproteomske platforme vrhunske tehnologije omogućavaju nam da dešifrujemo sastav mikrobnih stanovnika usta, rasvetljavajući njihovo prisustvo i ulogu u bolesti. U slučaju oralnog skvamoznog karcinoma izdvojile su se određene bakterijske ili gljivične vrste.
Prevotella intermedia, Porphyromonas endodontalis, Acremonium exuviarum i Aspergillus fumigatus su najbrojnije oralne bakterije, a u manjini su Streptococcus salivarius, Scapharca broughtonii, Mortierella echinula i Morchella septimelata.
Mikrobna disbioza, koja ima veze sa oralnim skvamoznim karcinomom bila je najizraženija u uzorcima sluzokože, a ne u uzorcima biofilma ili pljuvačke. Ovo naglašava važnost razmatranja prostornog mikrobioma, kao i začaranog kruga interakcije između bakterija i gljivica, kada se proučava oralna karcinogeneza.
Promene u mikrobiomu usta može da ukaže na karcinogenezu
– Varijacije u „osnovnom mikrobiomu“ pojedinca mogu da posluže kao prediktivni markeri za bilo koje oralno stanje, uključujući karcinogenezu. Dostupni podaci sada poboljšavaju naše razumevanje ekologije oralnih niša i njihovih disbiotičkih promena tokom displazije oralne sluzokože i razvoja oralnog raka. Ovo saznanje bi moglo da podrži rane dijagnostičke i prognostičke alate, kao i inovativne tretmane, čineći ogroman skok u oralnoj medicini – naglasio je profesor Belibasakis i podsetio da bi u borbi protiv oralnog raka, razumevanje zamršenog plesa bakterija i gljivica u našim ustima moglo da se pokaže kao ključni saveznik za bolju prevenciju i kontrolu zdravlja.
