Operacija katarakte, odnosno mikrohirugija oka za cilj ima uklanjanje glavnih uzroka oštećenja vida i slepila, koji mogu da se izbegnu uz pomoć savremenih hirurških zahvata. Mikrohirugija je otvoreni tretman malih struktura ljudskog tela koje se često ne mogu razaznati golim okom i izvodi se primenom mikroskopa visoke preciznosti i rezolucije i minijaturnih hirurških instrumenata. Tako se sredinom 20. veka razvila mikrohirurgija oka kada su oftalmolozi počeli da obavljaju operacije uz pomoć mikroskopa i visokokvalitetnog netraumatskog materijala za šavove. Od tada do danas metode i alternative lečenja su toliko usavršene da čak i ljudi koji su ceo život nosili naočare, sada mogu da žive bez tog pomagala.
Svetski oftalmolozi tvrde da je na godišnjem nivou uočen porast brojnih problema sa očima kao što su katarakta, glaukom i poremećaji mrežnjače, što rezultira sve većom potražnjom za mikrohirurškim procedurama. Sve su veći zahtevi za takvu vrstu intervencija, a operacije moraju da budu što manje traumatične sa očekivanim i zagarantovanim rezultatima.
Dr sc. med. Tahtaev Jurij Viktorovich, oftalmohirurg, specijalista oftalmologije, profesor Katedre za oftalmologiju Medicinske akademije postdiplomskih studija u Sankt Peterburgu i direktor Naučnog i istraživačkog centra za mikrohirurgiju oka pri državnom Institutu Fjodorov, već 24 godine svoj rad fokusirao je kataraktu i glaukom.
– Kada je reč o tome kada je najbolje operisati kataraktu, kako ne bi došlo do komplikacija kod pacijenta, treba imati u vidu da je kataraktu bolje operisati u ranoj fazi i ne čekati da ona “sazri”, jer savremene tehnologije to dozvoljavaju. Jer, i za pacijenta i za hirurga je lakše da se operiše početni stadijum katarakte s obzirom na to da su prognoze za brz oporavak u tom slučaju daleko bolje – objašnjava za eKlinika portal oftalmohirurg dr Tahtaev Jurij Viktorovich.
Na pitanje o tome kakve sve probleme i komplikacije može da izazove odlaganje operacije katarakte, dr Viktorovich navodi:
– Operacija u kasnijem stadijumu, kada sočivo dostiže određenu tvrdoću, zahteva mnogo veću energiju ultra zvuka i produžava vreme trajanja operacije. Za oko i njegove fine mikrostrukture to nije sasvim beznačajno, jer se tada povećava traumatičnost i vreme oporavka posle operacije.
Često se govori o kvalitetu sočiva koja se ugrađuju, kao i o tome šta pacijent dobija ako je sočivo kvalitetno, a šta gubi ako nije. Dr Viktorovich ističe da ne postoje sočiva visokog i niskog kvaliteta, jer danas, kako navodi, svi proizvođači imaju nekoliko linija intraokularnih sočiva.
– Materijal se razlikuje u zavisnosti od proizvođača, ali sva sočiva imaju visoku biokompatibilnost i dobro se podnose. Razlika između intraokularnih sočiva, a tako i njihova cena, zavisi od složenosti konstrukcije njene optičke zone. Sočivo može da ima jedan, dva ili tri fokusa i od toga zavisi da li će pacijentu biti potrebne naočare za blizinu, daljinu ili srednju distance, ili mu uopšte neće biti potrebne – pojašnjava za čitaoce eKlinika portala dr Tahtaev Jurij Viktorovich.
Mikrohirurgijom oka unapređuju se i leče stanja kao što su katarakta, refrakcione greške – kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam, rak oka, glaukom, odvajanje mrežnjače, ptoze (spuštenost gornjeg kapka)…
– Savremene tehnologije dozvoljavaju ne samo da se odstrani zamućeno sočivo ili katarakta, već i da se pacijenti reše neke refraktivne anomalije: kratkovidosti, dalekovidosti ili astigmatizma. Možemo da pomognemo pacijentima, koji sa godinama gube sposobnost dobrog vida na blizinu. U tom smislu možemo da kažemo da mikrohirurgija oka može da vrati pacijente nekih 20 do 30 godina unazad, u vreme kada nosu nosili naočare. A one pacijente, koji su ceo život nosili naočare, možemo da oslobodimo te potrebe. Ugradnjom multifokalnih sočiva naši pacijenti dobijaju dobar vid na bližu, srednju i daljinu bez naočara – ističe dr Viktorovich.
S druge strane, kako objašnjava dr Viktorovich, hirurgija glaukoma se ne razvija tako brzo kao hirurgija katarakte.
– Međutim, moram da kažem da i tu ima određenih pomaka, pa zavisno od tipa glaukoma primenjuju se i različite tehnologije. Glaukom je bolest, koja za posledicu ima trajno oštećenje vida, sve do njegovog potpunog gubitka. Naša pažnja i opreznost kod takvih pacijenata je na posebno visokom nivou. Pacijenti oboleli od glaukoma zahtevaju stalni nadzor oftalmologa na svaka 3 meseca, redovne kontrole i monitoring. Sve to neophodno je da zbog toga što pacijent ne može sam da primeti postepeni gubitak vida – navodi za čitaoce eKlinika portal dr Tahtaev Jurij Viktorovich, načelnik Odeljenja za oftalmologiju Severozapadnog državnog medicinskog univerziteta u Sankt Peterburgu, profesur na Medicinskoj akademiji u Sankt Petergburgu i direktor Naučnog i istraživačkog centra za mikrohirurgiju oka pri državnom Institutu Fjodorov.