Dr Branko Markuš: Već pri pojavi prvih polineuropatskih tegoba pravi je momenat za primenu terapije hiperbarične oksigenacije, a to je samo jedna od indikacija Foto: Branko Markuš
Hiperbarična medicina, odnosno hiperbarična oksigenacija (HBO terapija) koristi kiseonik koji se, osim što je naophodan za život, primenjuje i kao lek. Naime, u osnovi velikog broja patoloških stanja nalazi se hipoksija – stanje smanjene količine ili sniženje parcijalnog pritiska kiseonika. Ova terapijska metoda organizmu pruža sve sposobnosti kiseonika, koji je tkivima i ćelijama neophodan za normalno funkcionisanje, ali i za korigovanje hipoksije.
Samo 3-4 minuta bez kiseonika je dovoljno da izazove trajna oštećenja moždanog tkiva, a smanjenje koncentracije kiseonika u ćelijama i tkivima ima za posledicu poremećaj u funkcionisanju ćelija, organa i organskih sistema. Medicinska primena kiseonika u lečenju brojnih oboljenja danas predstavlja rutinsku praksu u zdravstvenim ustanovama.
– Hiperbarična oksigenacija je naučno utemeljena metoda lečenja. Zasniva se na udisanju 100 odsto molekulskog kiseonika, kod pacijenata sa spontanim ili asistiranim disanjem, na pritisku okoline većem od atmosferskog, u za to posebno namenjenim uređajima – hiperbaričnim komorama. Potreba za kiseonikom je univerzalna za sve ćelije ljudskog organizma, a njegov nedostatak je uvod u brojne bolesti i stanja, kao i posledica bolesti i/ili povreda. Osobina i prednost HBOT je u tome što menja pravila koja važe za normalnu oksigenaciju. Naime, kada pritisak gasa nad površinom tečnosti raste, svaki će se gas početi da se rastvara u toj tečnosti direktno proporcionalno porastu pritiska. Dakle, što je veći pritisak gasa to se više rastvara u tečnosti – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Branko Markuš, specijalista pomorske medicine.
U vazduhu koji dišemo ima 21 odsto kiseonika. Tokom disanja kiseonik difuzijom prelazi u krvotok, vezuje se za hemoglobin u eritrocitima i tako vezan transportuje putem krvi. U manjoj meri kiseonik se transportuje i fizički rastvoren u plazmi. Dr Markuš navodi da je zasićenost hemoglobina je 97 odsto i da dodatnog prostora za povećanje ove konecentracije ima ukupno 3 procenta. Međutim, princip delovanja HBO terapije se zasniva na fizičkim zakonima koji omogućavaju rastvaranje veće količine kiseonika u plazmi i transport kiseonika do ćelija na drugačiji način, kaže naš sagovornik i dodaje:
– Povećanjem ambijentalnog pritiska u hiperbaričnoj komori i udisanjem 100 odsto molekulskog kiseonika, dolazi do rastvaranja udahnutog gasa (kiseonika) u krvnoj plazmi. Povećava se i njegov parcijalnog pritisak. Na ovaj način se u krvi rastvori i do 20 puta više kiseonika, osigurava njegov transport i korekcija hipoksije nezavisno od eritrocita. Difuzijom se iz plazme bogate ovim gasom nadoknađuje nedostatak kiseonika. Time se rešava akutna hipoksija i pokreću brojni mehanizmi u organizmu, koji dovode do pozitivnih terapijskih efekata. Nauka do sada nije uspela da pronađe lek ili sredstvo koji će povećati količinu raspoloživog kiseonika u krvi. Jedini za sada poznati način je primena samog kiseonika, a najefikasnija metoda primene je upravo hiperbarična oksigenacija.
Najveći broj pacijenata su osobe koje imaju probleme sa cirkulacijom, ošetećenom usled ateroskleroze ili dijabetesa (šećerne bolesti). Dr Branko Markuš podseća da dijabetes i kod nas i u svetu dobija epidemijske razmere. Smatra da skoro 10 odsto opšte populacije boluje ove bolesti. Brojne su posledice i komplikacije koje izaziva: dijabetična angiopatija, polineuropatija, retinopatija, nefropatija, dijabetično stopalo.
– Primenom HBO terapije one se najčešće značajno ublažavaju i usporavaju. Neke se i izleče. Kod dijabetične polineuropatije dolazi do oštećenja perifernih nerava, uglavnom na nogama. Pacijenti osećaju simptome kao što je peckanje, trnjenje, žarenje, senzaciju mravinjanja u stopalima i potkolenicama. Imaju grčeve u listovima i gubitak osećaja. Zato često dolazi do pojave povreda, opekotina, žuljeva na stopalima, a da obolela osoba to i ne oseti. Paralelno sa tim se dešavaju i promene na sitnim, a kasnije i na većim krvnim sudovima. Već pri pojavi prvih polineuropatskih tegoba je pravi momenat za primenu terapije hiperbarične oksigenacije – ističe naš sagovornik, koji o prednostima koje ima hiperbarična medicina u ovim slučajevima kaže:
– Primenom HBOT dolazi do smanjenja polineuropatskih tegoba. Ali, ono što je čak i bitnije od toga je da HBO sprečava mehanizam nastanka dijabetičnog stopala, česte, teške i opasne posledice oštećenja nerava i krvnih sudova. U slučaju nastanka hroničnih rana kod osoba sa dijabetesom, situacija se dodatno komplikuje pojavom i razvojem infekcije, kasnije i pojavom gangrene. Hiperbarična medicina daje niz efekata koji su veoma bitni da bi se umanjile komplikacije dijabetesa, kako one koje pacijentima izgledaju bezazleno, tako i one ozbiljnije. HBOT u slučaju dijabetesa pomaže višestruko. Antimikrobnim delovanjem se stimuliše sposobnost leukocita za eliminaciju mikroorganizama. Za neke vrste bakterija sam kiseonik je smrtonosan, inaktivira toksine koji se u njima nalaze. Uz to, pospešuje antimikrobna svojstva brojnih antibiotika. Hiberbarična medicina smanjuje viskoznost (gustinu) krvi i povećava elastičnost eritrocita, smanjuje edem (otok) tkiva, poboljšava energogenezu (stvaranje i iskoristljivost energije). Takođe, stimuliše i proces neoangiogeneze (stvaranje novih, zdravih krvnih sudova-kapilara). Pravovremena primena HBO terapije kod osoba sa dijebetesom značajno smanjuje kako broj amputacija, tako i njihov nivo.
Što se tiče drugih terapijski efekata HBO terapije, dr Markuš kaže da su brojne. Izdvaja pre svih angiogenezu (stimulisanje rasta kapilara u hipoksičnom tkivu i ubrzavanje zarastanje rana). Tu su i osteogeneza, koja stimuliše stvaranje novog koštanog tkiva kod preloma i kompromitovanog koštanog tkiva, kao i reparaciju i regeneraciju tkiva povećavanjem produkcije stem ćelija. Vazokonstrikcija, prema rečima našeg sagovornika, dovodi do smanjenja otoka kod tretmana kompartment sindroma i ostalih akutnih ishemija, traumatizma, kao i redukcije intersticijalnog edema nakon revaskularizacije. Smanjuju se zapaljenja, stimuliše imunski odgovor. Poboljšava se funkcija moždanih ćelija. HBO terapija takođe ima baktericidni i bakteriostatski efekat (naročito kod anaerobnih bakterija) i sinergističko dejstvo sa antibioticima.
– Hiperbarična oksigenacija primenjuje se u gotovo svim granama medicine (urgentna medicina, hirurgija, vaskularna hirurgija, neurologija, dermatovenerologija). Posebno značajna je primena u onkologiji, kod postradijacione nekroze kože i mekih tkiva, uz povećanje radiosenzitivnosti tumorskog tkiva. HBO terapiju često zovu u pomoć i specijalisti ortopedije i traumatologije, reumatologije, plastične i rekonstruktivne hirurgije, hematologije (kod teških anemija) i mnogi drugi. Kod trovanja ugljen monoksidom, gasne gangrene, arterijske gasne embolije i dekompresione bolesti, HBO terapija je lek izbora i njenom pravovremenom primenom se spašava ljudski život. Dakle, za neke bolesti je HBOT lek izbora, za neke pomoćna terapija, a sve češće se primenjuje i kod zdravih ljudi sa ciljem prevencije bolesti i poboljšanja opšteg psihofizičkog statusa. Spomenimo kao indikaciju i akutnu gluvoću, zapaljenske bolesti creva, migrene i klaster glavobolje. Značajni su i rezultati primene kod Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, vaskularne demencije, u sklopu oporavka nakon moždanog udara i multiple skleroze – objašnjava u razgovoru za naš portal specijalista pomorske medicine (podvodne i hiperbarične), kao i medicine ronjenja.
HBO terapija poboljšava fizičke performanse kod sportista ali i kod zdravih rekreativaca. Ono što su najnovija istraživanja pokazala, prenosi nam dr Markuš, jeste da hiperbarična oksigenacija pored uticaja na fizičko stanje organizma utiče i na mentalni status. Naročito je, prema njegovim rečima, značajan efekat HBO terapije na kognitivne funkcije čoveka-poboljšava se memorija, moć učenja i zaključivanja, pažnja i koncentracija.
Važno je napomenuti, kaže dr Markuš, da je za pacijente koji imaju neku od kontraindikacija potrebno ispuniti određene uslove koji prethode tretmanu HBO. Nakon toga tretman može sprovesti bezbedno. Kao i svaki medicinski tretman i hiperbarična oksigenacija nosi određeni rizik, koji se pacijentima predoči a njegove pojedinosti objasne pre početka tretmana.
– Apsolutne kontraindikacije za primenu HBO terapije su nesanirani pneumotoraks i određene vrste lekova: citostatici (bleomycin, cisplatin, doxorubicin), disulfiram, sulfamylon. Relativne kontraindikacije su astma, HOBP, bulozne promene na plućima, visoka febrilnost, infekcija gornjih disajnih puteva, epilepsija, konvulzivni napadi. Takođe, i kongenitalna sferocitoza, disfunkcija Eustahijeve tube, klaustrofobija, pace maker ili epiduralni kateter. Iako je trudnoća takođe svrstavana u relativne kontraindikacije, straživanja koja su rađena u Rusija sa preko 700 žena koje su tretirane sa HBOT u svim periodima gestacije, nisu pokazala komplikacije ili mortalitet ni kod majki ni kod ploda. Mogući simptomi ili nuspojave nakon HBOT uključuju umor, blagu vrtoglavicu ili nesvesticu. Neželjena dejstva HBOT su jako retka ali se mogu javit – ispričao je uza eKlinika portal dr Branko Markuš, specijalista pomorske medicine.
RFZO je na sreću pacijenata prepoznao važnost primene HBO terapije. Tako je, kaže dr Branko Markuš, omogućeno da se određene kategorije leče o trošku Fonda u ustanovama koje sa ovom institucijom imaju ugovor. Lista indikacija koje se mogu lečiti o trošku RFZO je sledeća:
1. Akutno trovanje CO (ugljen monoksidom)
2. Sepsa
3. Gasna embolija
4. Gasna gangrena
5. Kraš sindrom
6. Kompromitovani transplantati
7. Osteomijelitis
8. Opekotine II i III stepena na više od 30 odsto ukupne površine tela
9. Dijabetične angiopatije, uz dopler-sonografski ili angiografski nalaz kojim, se potvrđuje postojanje stenotičnih promena u velikim arterijama
10. Nezarastajuće rane (ishemija IV stepena, ireverzibilne promene, gangrena, ulcus cruris)
Neophodna dokumentacija za prijem i lečenje je:
1. Uput izabranog lekara
2. Mišljenje tri ovlašćena lekara nadležne zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite
3. Ocena nadležne lekarske komisije ukoliko se osigurano lice upućuje van područja matične filijale
4. Dopler sonografski ili angiografski nalaz za indikaciju iz tačke 9.