Off – label lekovi dokazano su delotvorni u terapiji određenih vrsta karcinoma. Izmenom Pravilnika o većoj dostupnosti lekova, off – label lekovi biće omogućeni o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). To znači da će lekove, koji se koriste u lečenju jedne bolesti, lekari moći da propišu i u drugim indikacijama.
I pored toga, što će lečenje biti brže, stručnjaci savetuju da se ne oslanjamo u velikoj meri na lekove. Na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije i dalje se u toku jednog dana zrači do 400 pacijenata. Prevencija je najbolja terapija, objašnjavaju stručnjaci.
Lek za karcinom dojke koristi se i kod ginekoloških maligniteta
Off-label primena leka odnosi se na upotrebu leka mimo odobrenih indikacija za koje je lek namenjen. Off-label lekovi mogu da se primenjuju se drugačijim načinom aplikacije ili izmenjenim režimom doziranja. Reč je o lekovima za koje je utvrđeno da pomažu pacijentima i u nekim drugim indikacijama.
– Ovi lekovi do sada nisu mogli da se daju o trošku RFZO. Taksol je stari lek u terapiji karcinoma dojke, dostupan je preko Fonda, za lečenje dojke, a sada će moći da ga dobiju i pacijenti koji se leče od ginekoloških maligniteta. S druge strane, imamo i trostruko negativne karcinome dojke za koje sada možemo da koristimo karboplatin – kaže za portal eKlinika onkološki hirurg doc. dr Milan Žegarac, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Karboplatin je lek koji pripada grupi lekova za lečenje karcinoma i do sada se koristio u terapiji raka jajnika epitelnog porekla, kod mikrocelularnog karcinoma pluća i karcinoma glave i vrata.
Off – label nisu palijativni lekovi
Off – lebel terapija namenjena lečenju karcinoma sastavljena je od citostatika koju su dobro poznati stručnjacima.
– Ti lekovi su delotvorni i kada je u pitanju lečenje drugih vrsta karcinoma za koje prevashodno nisu bili registrovani. Pacijenti su kod nas dobijali neke od ovih lekova, ali sada će sve biti pojednostavljeno, kako bi što pre dobili terapiju. To nisu palijativni lekovi, niti lekovi protiv bolova, mučnine ili propratnih simptoma. Reč je prevashodno o lekovima koji se koriste za lečenje malignih tumora – naglašava dr Žegarac.
Lekovi će moći da se primenjuju nevezano za to da li su na listi A i A1 ili B i C listi, objašnjava doktor.
– Bitno je samo da postoji indikacija da taj lek može da pomogne u terapiji nekog malignog oboljenja. Nije reč o novim lekovima, jer su to lekovi koji već dugo postoje. Imamo veliko iskustvo sa primenom tih medikamenata – navodi dr Žegarac.
Terapiju prošle godine primilo više od 100 pacijenata
Izmenom Pravilnika o većoj dostupnosti lekova, off – label terapija biće s jedne strane dostupna u onkologiju i u lečenju hroničnih autoimunih bolesti i u lečenju dece i transplantiranih pacijenata, objašnjava dr Žegarac.
– Ova druga grupa (deca i transplantirani pacijenti) nema ograničenja, svi neophodni lekovi koji postoje biće primenjeni. Što se tiče onkologije, u startu je ideja bila da se koriste jeftiniji lekovi, koji do sada nisu mogli da budu primenjeni na osnovu registrovane indikacije. Off – label terapiju je prošle godine kod nas u Institutu primilo više od 100 pacijenata. Tu terapiju je morao da finansira Institut, sada je samo sistemski olakšana primena tih lekova. Učinak terapije je dobar, znamo da su to, bez bilo kakvih dilema, lekovi koji su delotvorni – kaže dr Milan Žegarac.
Sagovornik portala eKlinika objašnjava da će prema zakonu, off – label lekove moći da potišu tri lekara i direktor ustanove.
-Postojaće svojevrsni konzilijum za off – label lekove. Ni jedan lek ne primenjujemo, ako ga indikuje jedan lekar. U onkologiji lečenje uvek indukuje konzilijum koji čine lekari koji se bave istom patologijom -naglašava dr Žegarac.
Kada su najbolji rezultati?
Dr Milan Žegarac ističe da je nemoguće da se pronađe jedan lek koji će lečiti sve vrste karcinoma, jer nisu svi maligni tumori isti.
– Potrebno je da se vratimo ipak na početak. Skrining je zadatak broj jedan. Rezultati su najbolji kada otkrijemo tumor na vreme i tada je izlečenje moguće u najvećem broju slučajeva. Poenta je da hirurgijom izlečimo maligno oboljenje. Ukoliko se bolest proširi, ako moramo da počnemo sistemski tretman, terapija je skuplja, a učinak mnogo skromniji. Skrining je ono što je potrebno da radimo, kada je u pitanju karcinom dojke, kolorektuma. Uvodi se skrining i za pluća, pregledi za kožu – naglašava dr Žegarac.
Na pregled pre nego što uočimo simptome
Sagovornik portala eKlinika, dodaje da je kada se govori o skriningu stalno prisutno i pitanje: „Da li će neko da dođe na snimanje?“
– Potrebo je pronaći način da motivišemo građane. Pacijenti moraju da se jave na pregled i pored toga što nemaju nikakve simptome. Prema podacima iz Francuske, jedna polovina pacijentkinja sa karcinomom dojke otkrivena je u pretkliničkoj fazi „in situ“, kada tumori nisu prešli u invazivnu varijantu karcinoma. Tri četvrtine karcinoma dojke otkriveno je, u ovoj zemlji, u fazi kada nisu zahvaćeni regionalni limfatici i kada je lečenje mnogo uspešnije – kaže dr Milan Žegarac.
Šta je skrining, a šta redovni pregled?
Stručnjaci naglašavaju da bi sve žene trebalo da idu na redovne ginekološke preglede koji podrazumevaju i pregled dojki, posle čega lekar odlučuje da li je dovoljan manuelni pregled ili je potreban i ultrazvuk.
– Inicijalna mamografija preporučuje se posle 40 godina. Ukoliko je nalaz u redu, u naredne dve do tri godine, nije potrebno snimanje. To je ono što nije skrining, to su redovni pregledi. Ljudi mešaju skrining i redovne preglede. Skrining program podrazumeva pregled žena od 50 do 69, 70 godina. Na primer, žitelji neke opštine dobiju pozive za snimanje. Tada se radi skrining mamografija bez kliničkog pregleda, taj snimak gledaju tri nezavisna lekara, ukoliko se nešto primeti pacijent se upućuje na dalje preglede – objašnjava dr Žegarac.
Moramo promeniti svest
Dr Žegarac ističe da su ovi pregledi nešto na šta treba stalno podsećati građane.
– Dostupni su i najskuplji off – label lekovi, citostatici koji su na C listi. Imamo lečenje svim modalitetima, opremu i lekove, ali moramo malo promeniti svest Na Institutu imamo 8 najnovijih aparata za zračenje, ali i pored toga svakog dana zrači se skoro do 400 pacijenata – upozorava dr Milan Žegarac.
