Holistički pristup, kao i psihosocijalna podrška pacijentima obolelim od raka, od ogromnog su značaja u procesu lečenja obolelih osoba. Suočavanje sa dijagnozom malignog oboljenja kod većine ljudi izaziva mnogo snažnije emocionalne reakcije nego suočavanje sa dijagnozom bilo kog drugog oboljenja. Veoma je bitan odnos poverenja između lekara i pacijenta, kao i motivisanost pacijenta da bude aktivan u procesu lečenja.
Očekivano je da se jave intenzivne reakcije kao odgovor na kriznu situaciju
Potreba za psihološkom podrškom ljudima koji se leče od raka nedvosmislena. Istraživanja iz psihoonkologije pokazuju da svaki treći onkološki pacijent ima potrebu za stručnom podrškom. Psihološka podrška u vidu razgovora može biti korisna i veoma značajna posebno u tzv. kritičnim tačkama lečenja kada su očekivane intenzivne psihičke reakcije: postavljanje dijagnoze, početak specifičnog onkološkog lečenja, period kontrola i praćenja, a nažalost i u fazama povratka ili progresije bolesti ukoliko do njih dođe. Sve ovo na samom početku razgovora za naš portal kaže dr sci med Marija Andrijić, koja pojašnjava:
– Pacijent i članovi porodice u toku dugotrajnog i kompleksnog onkološkog lečenja mogu imati različite emocionalne reakcije kao što su: strah, uznemirenost, tuga, osećanje krivice i/ili gubitka kontrole, ljutnje, poricanje, usamljenosti… Važno je naglasiti da je zabluda da je osoba koja doživljava ova različita emocionalna stanja u stvari psihički slaba. Upravo suprotno: dati sebi dozvolu za ispoljavanje emocija odraz je unutrašnje snage, hrabrosti i spremnosti da se vlastita reakcija prihvati kao ljudska i prirodna.
Holistički pristup olakšava prihvatanje dijagnoze i lečenja
Dr sci med Marija Andrijić je psiholog i integrativni psihoterapeut u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, vodećoj nacionalnoj onkološkoj ustanovi. IORS ima za cilј da kontinuirano unapređuju kvalitet rada kroz pružanje medicinske i psihosocijalne pomoći i podrške pacijentima i članovima porodica. Sagovornica našeg portala je deo multidicsiplinarnog tima koji se bavi lečenjem onkoloških pacijenata. Prema njenim rečima, važno je da se leči obolela osoba a ne samo njena dijagnoza.
– To nije lak zadatak. Svaki pacijent je pre svega osoba za sebe koja funkcioniše u svom porodičnom i socijalnom okruženju. Kada se postavi npr. dijagnoza raka dojke treba imati u vidu da dojka za ženu ima višestruko simboličko i psihološko značenje na njen doživljaj tela, osećaj privlačnosti, ženstvenosti, seksualnosti, plodnosti, samopouzdanja. Moguće narušavanje telesnog izgleda i predstojeće dugotrajno onkološko lečenje očekivano utiču na različite aspekte života, ne samo obolele osobe već čitave porodice. Međutim, žene koje imaju rak dojke su i dalje majke, i supruge, i koleginice, sa svojim ličnim i profesionalnim integritetom. Važno je ne osporavati ove uloge i ohrabriti pacijentkinje u svakom smislu da budu aktivne – navodi u razgovoru za eKlinika portal dr sci med Marija Andrijić.
Holistički pristup i psihosocijalna podrška kao alat za pomoć, ali i rušenje zabluda
– Bojne su predrasude i zablude u vezi sa dijagnozom raka, ali i mentalnog zdravlja. Važno je naglasiti da sva neprijatna osećanja koja se javljaju mogu u jednom trenutku postati i preplavljujuća, i tada se javlja doživljaj da osoba više nije u stanju da se sama suoči sa svim kompleksnim iskustvima. Važno je prepoznati ovaj doživljaj, naročito ako su reakcije intenzivne i traju duži vremenski period. Ne treba sebe dodatno i bespotrebno izlagati patnji, već treba potražiti pomoć stručnog lica – napominje naša sagovornica.
Imamo li odgovor zašto se neko razboli od maligne bolesti
Psihoonkologija je naučna disciplina koja izučava povezanost bioloških i psihosocijalnih faktora sa pojavom i lečenjem malignih bolesti.
– Istraživanja iz ove oblasti nisu dokazala da postoji povezanost, što znači da mi ne možemo da kažemo sa sigurnošću da li bi se neka osoba razbolela od raka da su psihosocijalni faktori bili drugačiji (npr. da je radila drugi posao, živela u nekom drugom okruženju, da je imala neke druge karakterne osobine ili bila izložena manje stresu) – kaže dr sci med Marija Andrijić. Dodaje i da neki psihosocijalni faktori jesu svakako faktori rizika, ali da mi i dalje nemamo naučnih dokaza da su i uzročnici.
Pacijent može u IORS da potraži psihosocijalnu pomoć kad god je za to spreman
U IORS-u već 20 godina postoji tim za psihosocijalnu podršku i medicinsku rehabilitaciju. Čine ga psiholozi, defektolozi, socijalni radnik, viša medicinska sestra i fizioterapeut. Pacijenti nakon dobijanja konzilijarne odluke dolaze u Savetovalište gde mogu da dobiju informacije kako da se pripreme za lečenje, kako da se hrane, kako da spreče ili ublaže neželjene efekte lečenja, koje vežbe da rade nakon operacije, kao i da dobiju psihološku i socijalnu podršku od strane stručnih lica. Savetovalište je otvoreno kako za pacijente tako i za članove porodica, koji mogu doći u bilo kojoj fazi lečenja ili boravka u IORS-u.
Kako „preživeti“ Konzilijum
Odlazak na Konzilijum je veoma stresan. Većina pacijenata ga doživljava kao „preki sud“.
– U stanju šoka pacijenti nam često kažu da nista osim reči „Vi imate rak“ ili „Imaćete hemioterapiju“- ne čuju. Važno je znati da je stanje šoka i neverice prolazno i da postoji mogućnost da se jave psihologu kad god su za razgovor spremni. Neko će to učiniti odmah nakon dobijanja konzilijarne odluke kada su emocije veoma intenzivne. Neko je za to spreman kada se primarno lečenje završi. Sve je veoma individualno. Postoje i oni koji kroz ovaj period prođu i uspešno sami ili uz podršku svojih najmilijih. Studije kažu da 30 odsto onkoloških pacijenata ne samo kod nas već i u svetu ima potrebu za stručnom psihološkom pomoći, mada je procent koji se javi mnogo manji. Pretpostavlja se da je razlog stigma, koja nije povezana samo sa dijagnozom raka, već i sa mentalnim zdravljem – o važnom delu lečenja priča dr sci med Marija Andrijić, psiholog i prihoterapeut, koja za kraj razgovora naglašava:
Izražavanje osećanja nije znak slabosti
– Svaka krizna situacija u životu čoveka zahteva angažovanje različitih strategija prevladavanja, donosi puno toga teškog za podnošenje. Ali, i nakon svake tako izazovne životne situacije dolaze i nove spoznaje o sebi, drugima i svetu koji nas okružuje.
Dugogodišnje iskustvo u praksi, razvoju i integraciji psihoonkologije
Sagovornica eKlinika portala dr sci med Marija Andrijić je doktorirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2021. Po osnovnom obrazovanju je psiholog, master studije iz psihologije završila na Middlesex Univerzitetu u Londonu 2007. godine. Iste godine, stekla je i zvanje Integrativni psihoterapeut i postala član Evropske asocijacije za integrativnu psihoterapiju (EIAP). Školovala se i radila dugo godina u inostranstvu. Nakon 19 godina vratila se u Srbiju.
U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, u Odeljenju za obrazovanje i rehabilitaciju radi od 2012. godine na poslovima kliničkog psihologa. Bavi se psihološkom procenom i podrškom onkološkim pacijentima i članovima njihovih porodica. Aktivno se bavi razvojem i integracijom psihoonkologije u Srbiji. Rezultate kliničkog i naučnog rada dr sci med Marija Andrijić prezentovala je na brojnim skupovima u zemlji i inostranstvu.
Slazem se da je bolest tela zapravo bolest duše koja govori kroz telo.One žene koje adekvatno izrazavaju emocije u raznim situacijama imaju veću šansu da budu zdrave.Moje licno iskustvo mi je ukazalo na ovaj zakljucak.