Šta je kandidijaza, gde se razvija i kako se leči ovo gljivično oboljenje

Kandidijaza je infekcija koju izaziva kandida – samo jedna od mnogo vrsta gljivica koje žive u ljudskom telu, i obično živi u malim količinama na mestima kao što su usta i stomak, ili na koži, a da pri tome ne izaziva  probleme. Međutim, u zavisnosti od sredine gljivice mogu da počnu nekontrolisano da se razmnožavaju.

Šta je kandida i kako dolazi do infekcije kandidom?

Kandida (Candida albicans) je gljivica koja prirodno živi na ljudskom telu. Kandida je vrsta gljivice (kvasca), koja se obično razvija u ustima, na koži i u crevima. Zdrave bakterije u telu (mikrobiom) kontrolišu ravnotežu kandide i često kada je kandida van ravnoteže, gljivica raste i izaziva infekciju – kandidijazu. Postoji nekoliko različitih vrsta kandidijaza. Većina može lako da se leči lekovima koji se izdaju bez recept.

Koje su najčešće vrste kandidijaze i kako se razlikuju?

Postoji mnogo vrsta kandidijaze, a najčešći oblici infekcije su:

Drozd (orofaringealna kandidijaza)
Kada se gljivica kandida širi u ustima i grlu, može izazvati infekciju koja se zove drozd. Najčešći je kod novorođenčadi, starijih osoba i osoba sa oslabljenim imunološkim sistemom. Takođe je veća verovatnoća da će ga dobiti odrasli koji:

• se leče od raka
• uzimaju lekove poput kortikosteroida i antibiotika širokog spektra
• nose proteze
• imaju dijabetes.

Simptomi drozda su:

• Bele ili žute mrlje na jeziku, usnama, desnima, nepcima i unutrašnjosti obraza
• Crvenilo ili bol u ustima i grlu
• Pucketanje u uglovima usana
• Bol pri gutanju, ako se širi na grlo.

Genitalna gljivična infekcija (genitalna kandidijaza)
Tri od četiri odrasle žene dobiće najmanje jednu gljivičnu infekciju tokom života. To se dešava kada se u vagini razmnoži previše gljivica. I muškarci takođe mogu da dobiju genitalnu gljivičnu infekciju, ali je to mnogo ređe. Gljivična infekcija se obično javlja kada se promeni ravnoteža u vagini, što može da bude uzrokovano:

• trudnoćom
• dijabetesom
• lekovima – antibioticima i pilulama za kontrolu rađanja
• upotrebom vaginalnih sprejeva, krema ili spermicida
• oslabljenog imunog sistema
• nošenjem mokrog kupaćeg kostima ili odeće za vežbanje, ili sintetičkog donjeg veša
• ponekad infekcija može da se prenese sa osobe na osobu tokom seksa.

Pelenski osip 
Iako pelenski osip obično nastaje ako mokre ili uprljane pelene ostanu predugo na bebi, kada je koža bebe iritirana, infekcija se dodatno širi.

Invazivna kandidijaza
Ako kandida dospe u krvotok (obično preko medicinske opreme ili uređaja), može da stigne do srca, mozga, krvi, očiju i kostiju što može da izazove ozbiljnu infekciju opasnu po život. To se najčešće dešava ljudima koji su nedavno primljeni u bolnicu ili žive u staračkim domovima. Simptomi invazivne kandidijaze su temperatura i drhtavica. Budući da je verovatno da je osoba sa ovom infekcijom već bolesna od nekog drugog stanja, može biti teško dijagnostikovati infekciju.  Invazivna kandidijaza se leči oralnom ili intravenskom dozom antifungalnih lekova. Ako imate operaciju i imate veće šanse za gljivičnu infekciju, vaš lekar može da vam prepiše niz antifungalnih lekova pre procedure.

Kožna kandidijaza
Infekcija na koži koja stvara izdignutu, crvenu mrlju sa malim kvržicama koje svrbe i koje se formiraju u naborima kože, kao što su ispod pazuha, ispodgrudi i blizu zadnjice (pelenski osip) ili prepona.

Kandida granulom
Kandida granulom je teška, hronična infekcija koja cilja na kožu, skalp, usta ili nokte.

Koji su najčešći simptomi kandidijaze kod muškaraca i žena?

Genitalna kandidijaza može da se javi i kod žena i kod muškaraca, a prepoznatljivi simptomi su:

• ekstremni svrab u vagini
• crvenilo i otok vagine i vulve (spoljni deo ženskih genitalija)
• bol i peckanje tokom mokrenja
• nelagodnost tokom seksualnog odnosa
• gusti, beli vaginalni iscedak
• muškarac sa gljivičnom infekcijom može da ima osip i svrab na penisu.

Kako se kandida manifestuje kod dece i novorođenčadi?

Novorođenčad i deca najšećđe dobijajukandidijazu poznatu kao pelenski osip. Ako je pelenski osip uporan i ne nestaje, treba proveriti da li je i koliko koža inficirana/upaljena i da li je podignuta crvena ivica oko ranica. Ako jeste, pedijatar treba da proveri da li je reč o kandidijazi, koja može da se leči antifungalnom kremom.

Kako se dijagnostikuje kandidijaza i koje su metode testiranja?

U zavisnosti od vrste gljivične infekcije, lekar će testirati pacijenta kako bi dalje dijagnostikovao problem i odredio terapiju. Testovi za Candida albicans su:

Test kulture ili uzimanje uzorka: U laboratoriji se zaraženo područje obriše sterilnim pamukom i zatim ispituju gljivice i bakterije pod mikroskopom. Vrši se izolacija kandide iz različitih uzoraka (brisevi sluzokoža, kože, sputuma, stolice, urina). Ispitivanje uzorka traje 48 sati.
Endoskopija: U slučaju drozda, zdravstveni radnik može da pregleda jednjak, želudac i tanko crevo pomoću malog svetla i kamere postavljene na cev.

Kako se leči kandidijaza i koje su najefikasnije metode borbe protiv ove gljivice?

Drozd se leči antifungalnim lekovima kao što su nistatin, klotrimazol i flukonazol. Ispiranje usta vodom za ispiranje usta hlorheksidinom može da pomogne u sprečavanju infekcija kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom.

Genitalna gljivična infekcija može da ima simptome kod žena koji mogu da budu slični drugim infekcijama kao što su bakterijska vaginoza (preterani rast bakterija u vagini) i polno prenosive bolesti, zbog čega je važno otići na lekarski pregled. U većini slučajeva, antifungalne supozitorije, tablete ili kreme koje se izdaju bez recepta mogu da uklone infekciju. Lekar može da prepiše jednu dozu antifungalnog leka na recept kao što je flukonazol. Takođe, lekar mora da bude upoznat ako pacijent dobije gljivične infekcije više od četiri puta godišnje. Tada se preporučuju redovne doze antifungalnih lekova tokom nekoliko meseci kako bi se sprečilo ponavljanje infekcija.

Invazivna kandidijaza se leči oralnom ili intravenskom dozom antifungalnih lekova. Ako je neko operisan veće su šanse za razvoj gljivične infekcije, tako da lekar može da prepiše niz antifungalnih lekova pre procedure.

Koji su faktori rizika za razvoj kandidijaze i kako se mogu smanjiti?

Kandidijaza može da se javi kod bilo koga jer gljivica prirodno živi u ljudskom telu i lako je narušiti njihovu ravnotežu i zdrave bakterije. Kandidijaza može da se razvije i kod zdravih ljudi i onih sa oslabljenim imunitetom, a najčešće pogađa:

• osobe sa dijabetesom
• trudnice
• bebe
• ljude koji nose proteze
• hospitalizovane osobe
• osobe koje koriste kateter.

Kako kandidijaza utiče na opšte zdravlje i kvalitet života pojedinca?

Kandidijaza izaziva nelagodnost, svrab i iritaciju dok se ne započne lečenje, ali ne predstavlja ozbiljnu pretnju opštem zdravlju. Kao i svaka druga infekcija, koja može da se dobije od povrede, najbolje je lečiti infekciju čim se pojave prvi simptomi kako bi se ublažili dalji problemi. Ako se kandidijaza ne leči, teške infekcije bi mogle da se prošire na druge delove  tela, kao što su krv, srce i mozak.