Urin je u 95 procenata sačinjen od vode i u pet odsto od nusprodukata hrane i pića kao što je to urea, mokraćna kiselina. U sastav urina ulaze i elektroliti, kao što su natrijum, hlorid, kalijum i fosfor, mikroskopski ostaci mrtvih krvnih zrnaca. U urinu se mogu naći i hemijski tragovi duvana, lekova, vitamina i drugih supstanci koje bubrezi filtriraju iz krvi.
U bazenu voda nikada nije potpuno čista
Loša navika nekih osoba jeste da mokre u bazene i javna kupališta. Istraživanja tvrde da u bazenu možemo da budemo u kontraktu sa urinom i čak izmetom. Mnoge osobe se ne tuširaju pre ulaska u bazen, a smatra se da je oko 40 odsto odraslih osoba mokrilo nekada u životu u bazen.
Stručnjaci navode da u urinu koji dospe u bazen mogu biti prisutne i bakterije iz genitalija. Ove bakterije nastanjuju kožu i ne smatraju se generalno štetnima, dobra vest je, ipak, da se voda u bazenu tretira hlorom i drugim sredstvima kako bi se smanjio rizik od širenja bolesti.
Šta se dešava kada se sudare urin i hlor?
Hlor iz bazena može da se kombinuje sa ostacima znoja, mokraće, izmeta i mikroba na koži. Kada se to dogodi, dolazi do hemijske reakcije, usled koje se smanjuje količina hlora čiji je zadatak da uništava bakterije. Sve može imati za posledicu crvenilo očiju i iritaciju kože. Stručnjaci navode da čist bazen ne miriše na hemikalije. Ukoliko osetimo miris hlora velike su šanse da u bazenu ima ostataka urina, kaže urolog dr Neel Parekh.
Koje infekcije vrebaju iz bazena?
U slučaju da bakterije prodru u naš urinarni sistem moguće su infekcije urinarnog trakta, koje su praćene bolom u stomaku ili donjem delu leđa, nemogućnošću pravilnog mokrenja, čestim mokrenjem. Urinarne infekcije su učestale, posebno kod žena, ali lako se i leče, naglašavaju doktori.
Nadležni dodaju da u većini bazena ima dovoljnih količina hlora, koji može da uništi bakterije što izazivaju urinarne infekcije.
Da li hlor u potpunosti umanjuje rizik?
– Hlor smanjuje ali ne eliminiše u potpunosti rizik od infekcija urinarnog trakta. Redovno održavanje higijene bazena, adekvatna dezinfekcija i pravilan tretman vode su ključni – kaže dr Neel Parekh.
Stručnjaci objašnjavaju da urin može da izazove iritaciju očiju i kože, ali da nije opasan. U najboljem interesu svih jeste da urina ne bude u bazenima. Preporuka stručnjaka jeste da se redovno tuširamo, pre i posle ulaska u bazen, peremo ruke i genitalije i izbegavamo uriniranje u bazenu. Vlažno okruženje je pogodno tlo za razvoj bakterija, pa je i rizik od infekcije veći.
Мало више воде од просека у телу који износи око 75% воде.