Bakterija, koja izaziva bolesti u crevima, koristi šećer u sloju crevne sluzi kako bi inficirala creva, pokazuje nova studija istraživača sa University of British Columbia i BC Children’s Hospital. Istraživanje je pokazalo da šećerna sijalinska kiselina, koja čini deo zaštitnog sloja crevne sluzi, podstiče razvoj patogenih bakterija koje izazivaju bolesti u crevima.
Patogena bakterija traži nešto za šta bi se „zakačila“ u crevima
Rezultati studije, objavljeni u Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), takođe ukazuju na potencijalni cilj lečenja crevnih bakterijskih infekcija i niza hroničnih bolesti, koje imaju veze sa crevnim bakterijama, uključujući inflamatornu bolest creva (IBD), celijakiju, sindrom iritabilnog creva i sindrom kratkog creva.
– Patogene bakterije moraju da nađu mesto u našim crevima kako bi se zadržale, odomaćile i proširile, a zatim moraju da prevaziđu sve različite odbrane, koje inače štite naša creva – objašnjava dr Bruce Vallance, profesor na odeljenju za pedijatriju na University of British Columbia. Dr Vallance takođe ističe da bi u budućnosti potencijalno mogao da se cilja ovaj šećer, odnosno šećerna sijalinska kiselina kako bi se sprečile brojne crevne bolesti.
Inflamatorne bolesti creva u porastu kod dece
S obzirom na to da su inflamatorne bolesti creva u porastu kod dece, koja su zbog nezrelog imunološkog sistema podložnija bakterijskim infekcijama creva, dr Vallans i njegov tim pokušali su da shvate šta omogućava ovim bakterijskim patogenima da prežive i prošire se u crevima.
Za ovu studiju, istraživači su ispitali Citrobacter rodentium, crevni bakterijski patogen miševa koji se koristi za modeliranje infekcija sa ljudskom E. coli. Tim je otkrio da bakterije imaju gene uključene u potrošnju sijalične kiseline, a kada se ovi geni uklone, rast bakterija odmah se poremeti. Dalje istraživanje otkrilo je da su bakterije nakon konzumiranja šećera proizvele dva specijalna proteina virulencije, koji pomažu bakterijama da pređu sloj sluzi debelog creva i da se zalepe za epitelne ćelije ispod. Studija takođe otkriva kako se bakterije menjaju tokom vremena i zapravo na taj način pogoršavaju bolest.
– Kada se posmatra inflamatorna bolest creva uočava se da se mikrobi menjaju, počinju da „kopaju“ po ćelijama koje oblažu creva, izazivajući još veće upale, i to može da bude jedan od razloga zašto inflamatorna bolest creva postaje hronična. Specifični hranljivi sastojci kao što su sijalinska kiselina ili drugi šećeri mogu da budu Ahilove pete za njih u smislu stvari na koje bi moglo da se cilja kako bi se uklonile opasne bakterije iz creva – kaže dr Vallans.
Napad bakterija bio je čest kod naših predaka, a zbog sve veće otpornosti bakterija na antibiotike sada smo u sličnom problemu
Dr Vallance i njegov tim sada ispituju ulogu drugih šećera u crevima u hranjenju patogenih bakterija. Oni takođe traže rezidentne dobre bakterije (probiotike) koje bi mogle da pobede opasne bakterije, tako što će da im kradu šećere. Takođe planiraju da istraže potencijalne interakcije između rezidentnih i patogenih bakterija. Patogene bakterije ne mogu same da pristupe šećerima i stoga neke od normalno bezopasnih rezidentnih bakterija moraju da preuzmu ulogu saučesnika.
– U suštini, ovi saučesnici izvlače šećer iz sluzi, a onda ga ili predaju opasnim bakterijama ili su opasne bakterije smislile način kako da im ga ukradu – objašnjava dr Vallans, po kome bi detaljna analiza ovog procesa interakcije mogla da obezbedi nove načine za blokiranje patogenih bakterija, što je medicini, kako kaže, hitno potrebno.
Dr Vallans podseća da su u prošlosti naše pretke stalno napadale opasne bakterije, a sa pojavom sve veće otpornosti bakterija na antibiotike, ove bakterijske infekcije će ponovo postati sve veći problem. Bez novih antibiotika, kako naglašava, moramo da smislimo nove načine za borbu protiv ovih bakterija, a jedan od njih je izgladnjivanje.
