Spinalna mišićna atrofija (SMA) je genetsko stanje koje uzrokuje slabost mišića i njihovu atrofiju Foto: Shutterstock
Spinalna mišićna atrofija (SMA) je genetsko stanje koje uzrokuje slabost mišića i njihovu atrofiju, odnosno smanjenje mišićne mase. SMA može da utiče na sposobnost deteta da puzi, hoda, sedi i kontroliše pokrete glave, dok teški oblik SMA može da ošteti mišiće koji se koriste za disanje i gutanje.
Postoje četiri tipa SMA. Neki se pojavljuju ranije i ozbiljniji su od drugi i za svaki tip spinalne mišićne atrofije potrebno je konstantno medicinsko lečenje. Još uvek ne postoji lek za SMA, ali ima tretmana koji mogu da pomognu deci sa SMA da imaju bolji život.
Kada se SMA razvije, nervi koji kontrolišu snagu mišića i kretanje počinju da se razgrađuju, raspadaju. Ovi nervi, zvani motorni neuroni, nalaze se u kičmenoj moždini i donjem delu mozga i oni ne mogu da šalju signale iz mozga u mišiće kako bi ih nateraju da se pokreću. S obzirom na to da se mišići ne pomeraju, oni postaju manji, odnosno atrofiraju.
Većina vrsta SMA uzrokovana je problemom koji se javlja na SMN1 genu. Ovaj gen ne proizvodi dovoljno proteina potrebnog za normalan rad motornih neurona koji počinju da se raspadaju i ne mogu da šalju signale mišićima.
Dete sa SMA dobija po jednu kopiju SMN1 gena od svakog roditelja. Ono dete koje dobije SMN1 gen od samo jednog roditelja verovatno neće pokazivati nikakve znake spinalne mišićne atrofije, ali bi moglo da prenese gen svojoj deci. Genetsko testiranje ljudi sa SMA i njihovih roditelja može da pomogne da se utvrdi kolika je verovatnoća da će neko dobiti dete čija je dijagnoza spinalna mišićna atrofija.
Znaci spinalne mišićne atrofije mogu da variraju. Neke bebe sa SMA nemaju razvijene određene pokrete za njihov uzrast, ne mogu da se okreću ili sede u očekivanom uzrastu. Starije dete sa SMA može, na primer, da padne češće od dece istog uzrasta ili da ima problem sa podizanjem stvari.
Deca sa SMA mogu da razviju skoliozu (zakrivljenu kičmu) ako su mišići leđa slabi. Ako je u pitanju ozbiljan oblik SMA, dete možda neće moći da stoji ili hoda i možda će mu trebati pomoć i da jede i da diše.
Četiri tipa SMA kategorisana su prema težini bolesti i starosti deteta kada simptomi počinju da se javljaju:
Tip I, koji se ponekad naziva infantilni početak SMA ili Werdnig-Hoffmannova bolest. Tip I počinje da pogađa novorođenčad od rođenja do 6 meseci starosti, pri čemu većina beba pokazuje znake bolesti do 3 meseca i ovo je najteži oblik SMA.
Tip II počinje kod dece između 7 i 18 meseci. Deca mogu samostalno da sede, ali ne mogu da hodaju. Ovaj oblik SMA može da bude umeren do teži.
Tip III, takođe nazvan Kugelberg-Welanderov sindrom ili juvenilni SMA, počinje da pogađa decu već u dobi od 18 meseci ili čak i u adolescenciji. Deca mogu da hodaju samostalno, ali osećaju slabost u rukama i nogama i često padaju. Ovo je najblaži oblik SMA kod dece.
Tip IV je oblik SMA kod odraslih. Simptomi obično počinju nakon 35. godine i polako se pogoršavaju tokom vremena. Budući da se razvija sporo, mnogi ljudi sa SMA tipa IV ne znaju da imaju ovo getetsko oboljenje sve do godina nakon pojave simptoma.
Iako ne postoji lek za SMA, određenei tretmani mogu da pomognu deci sa ovim oboljenjem i da im život učine kvalitetnijim. Početkom 2021. godine, FDA – Uprava za hranu i lekove Sjedinjenih Američkih Država odobrila je 3 leka za lečenje spinalne mišićne atrofije. Oni deluju na različite načine kako bi povećali količinu proteina „preživljavanja motornih neurona“ (SMN) koji proizvode motorni neuroni. Na taj način se spašavaju motorni neuroni i sprečava trošenje mišića.
Ovi tretmani menjaju očekivane ishode za mnogu decu sa SMA. Započinjanje lečenja, pre nego što simptomi postanu dramatični, poboljšavaju stopu preživljavanja i šanse za postizanje motoričkih prekretnica i to je glavni razlog zašto svako novorođenče treba da se testira na SMA.
Od tretmana, koji modifikuju tok SMA bolesti, za sad su dostupni:
Spinraza (Nusinersen) je novi tretman za SMA odobren 2016. godine. Ovaj lek povećava količinu proteina, koji je telu potreban iz gena SMN1, a koji nedostaje. Deluje tako što utiče da „rezervni“ gen, SMN2 gen, više liči na SMN1 gen i proizvodi potreban protein. Lek se daje preko kičmene punkcije (igla se ubacuje u prostor između dve lumbalne kosti/pršljenova). Daju se četiri doze tokom 2 meseca, a zatim jedna doza svaka 4 meseca nakon toga. Studije su pokazale značajno poboljšanje disanja, motoričke funkcije i preživljavanja. Spinraza je prvi lek odobren za lečenje dece i odraslih sa SMA i cena svake doze je oko 125.000 dolara.
Spinraza je vrsta „antisens“ terapije. To znači da koristi niz gradivnih blokova DNK ili RNK (koji se nazivaju „antisense oligonukleotidi“ ili ASO) da promeni način na koji ćelije koriste genetski materijal za proizvodnju proteina. ASO ne mogu da dođu do spinalnih motornih neurona iz krvotoka, pa se moraju direktno ubrizgati.
Zolgensma (onasemnogene abeparvovec-xioi) tretman odoboren je 2019. godini, a FDA je odobrila lek za decu sa SMA mlađu od 2 godine. Daje se kao pojedinačna intravenska infuzija, a procenjena cena jedne doze je više od 2 miliona dolara. Zolgensma je vrsta „genske terapije“. To znači da isporučuje genetski materijal za rešavanje genetskog problema. Deluje tako što isporučuje funkcionalni SMN1 gen motornim neuronima. U kliničkim ispitivanjima, novorođenčad lečena lekom Zolgensma pokazala je povećanu stopu preživljavanja, motoričko funkcionisanje i šansu da samostalno sede.
U maju 2020. Evropska komisija odobrila je smernice za doziranje za Zolgensma za bebe i decu koja imaju SMA i do 21 kg. Mesec dana kasnije, grupa vodećih evropskih kliničara objavila je da budući da se rizik od genske terapije povećava sa primenjenom dozom i s obzirom na to da je doza direktno proporcionalna težini, pacijenti iznad 13,5 kg treba da se leče samo u specifičnim okolnostima.
Za sve tretmane, moguće koristi se moraju uzeti u obzir zajedno sa mogućim rizicima. Jedan od izazova za Zolgensmu je povećan potencijalni rizik da deca koja su teža trebaju sve veće virusno opterećenje da bi se pružio efikasan tretman. Kliničari i istraživači znaju iz iskustva drugih kliničkih ispitivanja da bi ovo povećano virusno opterećenje moglo samo po sebi da stvori neke ozbiljne neželjene efekte i ishode.
Evrysdi (risdiplam) FDA je 2020. godine odobrila Evrysdi kao prvi i jedini lek koji se uzima oralno za SMA. Evrysdi je odobren za lečenje pedijatrijskih i odraslih pacijenata sa SMA. Uzima se jednom dnevno nakon obroka uz pomoć oralnog šprica, a deluje tako što povećava sposobnost rezervnog SMN2 gena da proizvodi funkcionalni SMN protein. Za razliku od Spinraze, Evrysdi može da dođe do motornih neurona kičme iz krvotoka i zbog toga može da se uzima oralno.