Mijastenija gravis je autoimuni neuromišićni poremećaj koji remeti komunikaciju između neurona i mišića. U zavisnosti od zahvaćenih područja (regija) tela, može da izazove niz simptoma.
Šta se događa sa mišićima kada se razvije mijastenija gravis
Ovaj neuromišićni poremećaj uzrokuje pre svega slabost u skeletnim mišićima, koje telo koristi za kretanje. Do mijastenije gravis dolazi kada se poremeti komunikacija između nervnih ćelija (neurona) i mišića. Oštećenje sprečava da dođe do ključnih kontrakcija mišića, što za posledicu ima slabost.
Mišići se obično ne razvijaju i atrofiraju, pa ne mogu da reaguju na nervne impulse. Stepen slabosti mišića se može menjati svakodnevno, a težina i intenzitet simptoma se obično povećavaju ukoliko se bolest ne leči. Slabost u mišićima uzrokovana mijastenijom gravis najčešće se pogoršava tokom aktivnosti i poboljšava tokom odmora.
Simptomi koji ukazuju na mijasteniju gravis
Dominantni simptom bolesti je slabost skeletnih mišića (koje pokrećemo svojom voljom). Međutim, osobe koje boluju od mijastenije gravis mogu da dožive niz simptoma koji utiču na različite delove tela, kao što su:
Oči
Kada utiče na oči, mijastenija gravis može izazvati:
- spuštene kapke (ptoza)
- zamagljen ili dvostruki vid (diplopija)
- probleme sa pokretima očiju i kapaka.
Lice
Bolest takođe utiče na kontrolu mišića lica, što može da izazove:
- paralizu lica
- promene u izrazu lica
- poteškoće sa žvakanjem.
Grlo
Kada mijastenija gravis menja funkciju mišića grla, možete doživeti:
- teškoće u govoru (dizartrija)
- probleme sa gutanjem
- otežano gutanje ili žvakanje
- promuklost
- slabost u vratu, što može otežati držanje glave.
Grudi
Uticaj na mišiće grudnog koša daje neki od ovih simptoma:
- kratak dah
- otežano disanje
- slabost u mišićima dijafragme i grudnog koša.
Sve ovo može dovesti do mijastenične krize i respiratorne insuficijencije. Mijastenična kriza je opasna po život i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Ruke i noge
Tipično za mijasteniju gravis je da utiče na mišiće u rukama i nogama, što može izazvati:
- umor
- slabost u prstima, šakama i rukama
- opštu slabost u nogama
- probleme pri hodanju uz stepenice ili podizanju predmeta.
Kako lekari dijagnostikuju mijasteniju gravis
Ukoliko neki od nevedenih simptoma pokrene sumnju na ovu bolest, lekar obavlja kompletan fizički pregled i uzima detaljnu anamnezu. Takođe, redovan deo dijagnostike je kompletan neurološki pregled. Evo šta je sve lekar o obavezi da proveri:
- reflekse
- slabost mišića
- mišićni tonus
- pokrete očiju
- testiranje osećaja u različitim delovima tela
- testiranje motoričkih funkcija, kao što je dodirivanje nosa prstom.
Ostali testovi koji mogu pomoći u dijagnostikovanju mijastenije gravis uključuju:
- ponavljajuću nervnu stimulaciju
- testiranje krvi na antitela povezana sa mijastenijom gravis
- test edrofonijuma (Tensilon)
- snimanje pomoću CT ili MRI da bi se isključio tumor (timusne žlezde/timom).
