Uzrok spinocerebelarne ataksije tip 4, retke ali progresivne neurološke bolesti otkriven je nakon 25 godina, saopštili su istraživači sa University of Utah. Spinocerebelarna ataksija 4 (SCA4) je retka neurološka bolest koju neke porodice nazivaju iskušenjem vere, dok druge to jednostavno smatraju prokletstvom.
Šta je uzrok spinocerebelarne ataksije 4?
Progresivna neurološka bolest spinocerebelarna ataksija 4 (SCA4) je retko stanje, ali njeni efekti na pacijente i njihove porodice mogu da budu veoma ozbiljni. Za većinu ljudi, prvi znak su poteškoće u hodanju i balansiranju, koje se pogoršavaju kako vreme odmiče. Simptomi obično počinju u četrdesetim ili pedesetim godinama, ali mogu da se jave već u kasnim tinejdžerskim godinama. Za sada nema leka za ovo stanje niti se znao uzrok ove bolesti.
Sada, posle 25 godina neizvesnosti, multinacionalna studija koju su vodili neurolozi sa University of Utah Health Sciences konačno je identifikovala genetsku razliku koja uzrokuje SCA4. Studija takođe daje određene odgovore porodicama i otvara vrata budućim tretmanima, a detaljni rezultati objavljeni su u časopisu Nature Genetics.
Spinocerebelarna ataksija 4 ima specifične simptome
Spinocerebelarna ataksija 4 je veoma redak oblik naslednog progresivnog poremećaja kretanja. Simptomi uključuju slabost mišića (atrofiju) i poteškoće u koordinaciji pokreta tela (ataksija), što je najistaknutiji uzrok trzavog, nestabilnog stila hoda i poteškoća u govoru (dizartrija). Karakteristika SCA4 je progresivni gubitak osećaja, odnosno osećaj u rukama i stopalima (periferna neuropatija) i gubitak refleksa. Degeneracija oblasti mozga koja kontroliše ravnotežu i kretanje (cerebelarna atrofija) uzrokuje pogoršanje simptoma tokom decenija. Simptomi SCA4 obično počinju tokom četvrte ili pete decenije života, ali mogu početi već u kasnim tinejdžerskim godinama.
Otkriveno da je uzrok spinocerebelarne ataksije 4 izmenjen deo ZFHKS3 gena
Obrazac nasleđivanja spinocerebelarne ataksije 4 dugo je jasno pokazivao da je bolest genetska, a prethodna istraživanja locirala su gen odgovoran za određeni region jednog hromozoma. Ali taj region pokazao se izuzetno teškim za istraživače i detaljnu analizu budući da je prepun ponovljenih segmenata koji izgledaju kao delovi drugih hromozoma, i sa neobičnom hemijskom strukturom zbog koje većina genetskih testova ne uspe.
Kako bi precizno odredili promenu koja uzrokuje spinocerebelarnu ataksiju 4 neurolozi su koristili nedavno razvijenu naprednu tehnologiju sekvenciranja. Upoređujući DNK obolelih i zdravih ljudi iz nekoliko porodica otkrili su da je kod pacijenata sa spinocerebelarnom ataksijom 4, deo gena, koji se zove ZFHKS3, mnogo duži nego što bi trebalo da bude, i sadrži izuzetno dug niz ponavljajuće DNK.
Izolovane ljudske ćelije koje imaju ekstra dugačku verziju ZFHKS3 pokazuju znake da su bolesne — izgleda da nisu u stanju da recikliraju proteine onako kako bi trebalo, a neke od njih sadrže gomile zalepljenih proteina.
– Ova mutacija je toksično prošireno ponavljanje i mislimo da zapravo ometa način na koji se ćelija nosi sa nesavijenim ili pogrešno savijenim proteinima. Zdrave ćelije moraju stalno da razgrađuju nefunkcionalne proteine. Koristeći ćelije pacijenata sa SCA4, pokazali smo da mutacije koje izazivaju SCA4 usporavaju rad mašinerije za reciklažu proteina ćelija na način koji bi mogao da „otruje“ nervne ćelije – objašnjava neurolog dr Stefan Pulst, profesor neurologije na University of Utah Health Sciences.
Nova otkrića omogućavaju da se putem testa sazna da li nekome „preti“ spinocerebelarna ataksija 4
Za neurologe je bilo intrigantno to što se nešto slično dešavalo u drugom obliku ataksije – SCA2, koji takođe ometa recikliranje proteina. Istraživači trenutno testiraju potencijalnu terapiju za SCA2 u kliničkim ispitivanjima, a sličnosti između ova dva stanja povećavaju mogućnost kako bi tretman mogli da koriste i pacijenti sa spinocerebelarnom ataksijom 4.
Pronalaženje genetske promene koja dovodi do SCA4 je od suštinskog značaja za razvoj boljih tretmana, kažu neurolozi.
– Jedini korak da se zaista poboljša život pacijenata sa naslednom bolešću je da se otkrije šta je primarni uzrok. Sada možemo da „napadnemo“ efekte ove mutacije potencijalno na više nivoa – istakao je profesor Pulst.
Dok će tretmanima biti potrebno mnogo vremena da se razviju, jednostavno poznavanje uzroka bolesti može da bude neverovatno dragoceno za porodice pogođene SCA4, smatraju neurolozi. Ljudi u pogođenim porodicama mogu da saznaju da li imaju genetsku promenu koja izaziva bolest ili ne, što može da pomogne u donošenju životnih odluka kao što je planiranje porodice. A ta saznanja mogu da dobiju na osnovu testiranja.
