Težak fizički rad, jednolični manuelni poslovi sa dosta ponavljajućih pokreta ili starenje najčešći su krivci za bol u zglobu šake, laktu i ramenu. Nova studija nagoveštava da je u nekim situacijama ovaj bol alarm koji bi mogao da ukaže i na kardiovaskularne probleme.
Stanja koja mogu onesposobiti čoveka
Nedavna studija objavljena u Journal of Occupational and Environmental Medicine otkrila je da osobe sa pojačanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja imaju veću verovatnoću od razvoja sindroma karpalnog tunela, bola u rotatornoj manžeti, teniskog lakta.
Dr Kurt Hegmann, vodeći autor studije, profesor University of Utah navodi da su ovi mišićno-koštani poremećaji u jakoj vezi sa faktorima rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Sindrom karpalnog tunela, ili teniski lakat mogu u nekim slučajevima onesposobiti čoveka, tim više prevencija je od ključnog značaja kako bi osoba imala dobar kvalitet života i mogla nesmetano da radi.
Ko je učestvovao u istraživanju?
Za potrebe studije, istraživači su imali uvid u podatke o zdravlju i načinu života 1,224 radnika koji su se bavili nekom vrstom manuelnog posla. Ispitanici su uglavnom bile žene, prosečne starosti 42 godine. Podaci su prikupljani putem intervjua, fizikalnog pregleda.
Ispitivane su i navike koje mogu da utiču na razvoj kardiovaskularnih oboljenja kao što su upotreba duvana, dijabetes, visok krvni pritisak. Nisu uzeti u obzir BMI indeks, nivo holesterola, težina posla koju obavljaju. Podaci su praćeni tokom devet godina.
Učesnici istraživanja sa kardiovaskularnim problemima bili su u većem riziku od razvoja mišićno-skeletnih poremećaja.
Zašto su srčani bolesnici u riziku?
Dr Edward Wang, šef hirurgije ramena u Stony Brook Medicine smatra da je otežan i smanjen dotok krvi u mišiće i zglobove jedan od razloga zbog kojeg su kardiovaskularni bolesnici u povećanom riziku od razvoja teniskog lakta ili sindroma karpalnog tunela.
Kada zbog visokog holesterola ili krvnog pritiska srce ne radi na najbolji način, ovaj vitalni organ se bori da sve delove tela, pa i mišiće i zglobove snabde dovoljnim količinama kiseonika i hranljivih materija. Na taj način može doći do slabljenja tkiva i tetiva i pojačanog rizika od povreda mišića i skeleta, bola u zglobu ruke, laktu, ramenu. Hegmann je rekao da i pojedine druge studije u kombinaciji sa novim nalazima snažno impliciraju da kardiovaskularni rizici, kao što su dijabetes i holesterol, smanjuju dotok krvi u tkivo.
Starenjem se akumuliraju oštećenja?
Stručnjaci navode da smanjeni protok krvi dovodi do sporijeg oporavka. Tkiva i organi putem cirkulacije dobijaju sve materije koje nam pomažu da brže i uspešnije pobedimo bolest.
Postoje i drugi faktori koji mogu uticati na veći rizik od razvoja mišićno-skeletnih poremećaja. Starenjem se na primer, akumuliraju oštećenja, a usporava se sposobnost tkiva da se dobro regenerišu.
Značaj fizičke aktivnosti
Nivo fizičke aktivnosti je bitan faktor. Nedostatak fizičke aktivnosti i sedeći način života slabe mišiće i kosti usled čega oni postaju osetljiviji na moguće povrede. Fizički neaktivne osobe često su i gojazne, a višak kilograma dodatno opterećuje mišiće i kosti i dovodi do osteoporoze.
Lekari ističu i važnost ishrane, posebno dovoljnih količina kalcijuma i vitamina D, dva elementa neophodna za zdrave kosti, rast, imunitet. Predstavljena studija ipak, nosi i izvesna ograničenja. Posmatrani su ispitanici koji su se bavili određenim zanimanjima, na primer poslovi građevinskih radnika nisu uzeti u obzir.
