Statini su grupa lekova koji snižavaju povišene vrednosti holesterola. Za osobe bolesne od dijabetesa od posebne važnosti su redovne kontrole holesterola. U slučaju da je holesterol povišen i kako bi se izbegle kardiovaskularne komplikacije, stručnjaci savetuju primenu statina. U najtežim slučajevima, slabo kontrolisani šećer i visoki nivoi holesterola mogu da dovedu do moždanog ili srčanog udara.
Dijabetes je kompleksna bolest
Dijabetes je kompleksna bolest koja ne utiče samo na nivo glukoze u krvi, već i na vrednosti holesterola. Kod pacijenata sa loše kontrolisanom bolešću, moguće je da dođe do povećanja “lošeg” LDL holesterola i triglicerda. Ovo stanje se zove dijabetička dislipidemija koja se manifestuje povišenim nivoom triglicerida, smanjenim nivoom lipoproteina visoke gustine (HDL) “dobrog holesterola“ i viškom malih, gustih lipoproteinskih čestica niske gustine (LDL) “lošeg holesterola”.
Kome se savetuju skrininzi na dijabetes?
Dijabetička dislipidemija je faktor rizika za aterosklerozu, srčane bolesti i moždani udar. Istraživanja sugerišu da postoji veza između insulinske rezistencije i dijabetičke dislipidemije. Američka udruženja poput The American Diabetes Association, preporučuju rutinske skrininge za dijabetes tipa 2, na svake tri godine, za starije od 35 godina. Skrininzi na dijabetes tipa 2 savetuju se i mlađim gojaznim osobama, pacijentima koji u porodici imaju bolesti srca, hipertenziju, gestacioni dijabetes.
Kako deluju statini?
Statini smanjuju nivo holesterola, triglicerida, a podižu vrednosti HDL „dobrog“ holesterola. Na taj način štite organizam od bolesti srca i moždanog udara. Stručnjaci naglašavaju da osobe bolesne od dijabetesa imaju dva puta veći rizik od srčane bolesti ili moždanog udara. Posebno osetljiva kategorija su pacijenti koji već dugo boluju od dijabetesa. Visoki nivoi glukoze u krvi, tokom niza godina, oštećuju krvne sudove, usled čega je oslabljen protok krvi do vitalnih organa kao što su srce i mozak.
Statini i životne navike
Pojedini stručnjaci zbog svega navedenog i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, terapiju statinima savetuju i osobama sa dijabetesom koje imaju normalne vrednosti holesterola. Preporuka je da se pored primene lekova obavezno menjaju životne navike. Potrebno je da ishrana bude dobro izbalansirana i da se redovno praktikuje neki oblik fizičke aktivnosti.
Terapija statinima se prilagođava potrebama svakog pacijenta sa dijabetesom u odnosu na nivo ukupnog holesterola, vrednosti krvnog pritiska, telesnu masu. Bitno je i da li pacijent puši, koristi alkoholna pića, koliko je fizički aktivan, kako se hrani.
Da li statini povećavaju nivo šećera u krvi?
Prema nekim istraživanjima, statini povećaju vrednosti šećera u krvi. Studija iz 2019. objavljena u časopisu Diabetes Metabolism Research and Revievs navodi da pacijenti na terapiji statinom, duže od dve godine, imaju veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Smatra se i da statini kod žena u menopauzi povećavaju rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Statini umerenog intenziteta
Upotreba statina i pored ovih rizika, ima opravdanost kod osoba sa dijabetesom zbog stalne opasnosti od srčanog ili moždanog udara. Bitno je da razgovaramo sa stručnjakom koji će nam dati terapiju, koja najviše odgovara našem zdravstvenom stanju. Osobama sa dijagnozom dijabetesa, uglavnom se propisuju statini umerenog intenziteta. Pacijenti koji uzimaju, pored statina i neke druge lekove ili suplemente, moraju da skrenu pažnju na postojeću terapiju. Određeni lekovi i suplementi mogu da smanje efikasnost statina ili povećaju koncentraciju statina u krvi.
Statini umerenog intenziteta uglavnom se propisuju na početku terapije. Moguće je da budu zamenjeni jačim statinima, ukoliko ne dođe do željenog pada holesterola. Statini umerenog intenziteta uglavnom smanjuju LDL holesterol 30 do 49 odsto. Statini umerenog intenziteta su atorvastatin, rosuvastatin (doze 5 do 10 miligrama), simvastatin, pravastatin, lovastatin, fluvastatin, pitavastatin.
Statini visokog intenziteta
U slučaju da je potrebno lekar će preporučiti malo jače statine. Ukoliko pacijent ne podnosi dobro propisanu dozu statina, moguća je terapija manjim dozama leka. Statini visokog intenziteta mogu smanjiti “loš” holesterol LDL, za više od 50 odsto. Statini visokog intenziteta su atorvastatin doze 40 do 80 miligrama i rosuvastatin u dozi 20 do 40 miligrama. Osobama sa dijabetesom uglavnom se preporučuju statini slabijeg intenziteta.
Nuspojave primene statina
Nuspojave primene statina su bolovi u mišićima, glavobolja, viši nivo šećera u krvi, problemi sa koncentracijom i spavanjem, mučnina. U slučaju bilo kakvih nedoumica kada je u pitanju primena statina bitno je da se posavetujemo sa lekarom. Stručnjaci naglašavaju da se nuspojave mogu prevazići, i da dobrobiti primene leka još uvek prevazilaze teške rizike kao što su infarkt ili srčani udar. Odgovarajući nivoi šećera i holesterola najbolja su zaštita od teških srčanih bolesti.
Nekada neće biti dovoljan samo lek, potrebno je slediti zdrave životne navike izbegavati pušenje, konzumirati zdrave namirnice, biti fizički aktivan. Samo zajedno, odgovarajući lekovi i zdrave životne navike mogu da spreče razvoj kardiovaskularnih bolesti.
