Napadi panike kao posledica nagomilanog stresa: Kako ih prepoznati, kontrolisati i izlečiti

Napadi panike uglavnom se dešavaju zbog nataloženog stres i anksioznost, usled različitih životnih okolnosti – pojedina istraživanja pokazuju da je u prethodne tri decenije zabeležen porast broja ljudi zahvaćenih anksioznošću za čak 50%. Onog momenta kada organizam više nije u stanju da se sa tim nosi, dolazi do paničnih napada, koje mogu inicirati čak i uobičajene stresne situacije: boravak u zatvorenim i zagušljivim prostorima sa mnogo ljudi, poput gradskog prevoza i aviona, kao i velike gužve na aerodromima, što se pojačano dešava leti i u vreme godišnjih odmora, ali i krize na poslu, nesuglasice sa partnerom i porodicom…

Kada se mogu desiti panični napadi

Nepredvidivost je glavna opasnost kod paničnih napada (koji se mogu desiti čak i tokom spavanja), do te mere da strepnja može postati svakodnevnica i dovesti do razvoja fobija. Snažan osećaj napetosti, brza eskalacija stresa, preznojavanje i strah, koji za desetak sekundi dostiže vrhunac, zajedno stvaraju utisak životne ugroženosti – s obzirom na to da simptomi nalikuju infarktu. Indikatori su do te mere slični da jedino zdravstveni radnici sa sigurnošću mogu prepoznati razliku.

Kako se mogu kontrolisati napadi panike

Presudnu ulogu u eliminaciji napada panike imaju lekovi koji mogu biti propisani isključivo od strane lekara specijaliste. Sva propisana medicinska sredstva, po principu „pronađi-rezerviši-preuzmi” možete nabaviti preko aplikacije apoteka.rs. Međutim, za trenutnu kontrolu i suzbijanje paničnih napada mogu biti od koristi i određene tehnike i radnje – umivanje hladnom vodom, skretanje pažnje (bilo razgovorom sa drugima o neobaveznim temama, rešavanjem matematičkih problema ili nečim trećim), duboko abdominalno disanje… Za lečenje anksioznosti preporučuje se i kognitivno bihejvioralna terapija, a kod značajnog broja pacijenata ona se pokazala kao sjajno rešenje za kontrolisanje strahova.

Podložnost anksioznosti može se primetiti već u ranom detinjstvu, između ostalog po izraženoj plašljivosti deteta, noćnom mokrenju i preteranoj vezanosti za roditelje. Takođe, značajni faktori rizika su i genetska predispozicija, zlostavljanje tokom odrastanja i konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Prepoznavanje simptoma od ključnog značaja

Dijagnostikovanje paničnog poremećaja podrazumeva pojavu učestalih epizoda izrazitog straha, nelagodnosti i panike koja traje do nekoliko minuta, uz strepnju koja utiče na svakodnevne aktivnosti i međuljudske odnose. Važno je zato na vreme prepoznati simptome i sprečiti dalji razvoj ovog učestalog savremenog problema.