Sijalolitijaza je benigno oboljenje koje se karakteriše stvaranjem kamena (sijalolita) u kanalima pljuvačnih žlezda. Mogu se stvoriti u parotidnim žlezdama, podviličnim, podjezičnim žlezdama ili žlezdama usne i obraza. Najčešće se javlja u podviličnoj pljuvačnoj žlezdi (85%), a najređe u podjezičnoj (7%). Razlog za to se krije u povećanom viskozitetu salive iz submandibularne pljuvačne žlezde, pa je i oticanje sporije.
Pored toga submandibularna pljuvačka je alkalnija od ostalih, što znači da je sklonija taloženju neorganskih soli poput kalcijuma i fosfata, što pogoduje nastanku sijalolita.
Sijaolitijaza je jedan od najčešćih uzročnika otoka pljuvačnih žlezdi, koji nastaje usled opstrukcije izvodnog kanala kamenčićem i nagomilavanja pljuvačke u žlezdanom tkivu. Pored toga, nakupljeni enzimi iz pljuvačke mogu da izazovu zapaljenje, na koje se često nadovezuje bakterijska infekcija usled koje nastaje sijaloadenitis.
Jedino sistemsko oboljenje udruženo sa sijalolitijazom je giht, pri čemu su kamenovi izgrađeni od soli urične kiseline.
Najčešće je asimetrično, tj pogođena je jedna pljuvačna žlezda, a samo u 3% slučajeva se javlja u istoj žlezdi sa obe strane.
Zašto nastaje sijalolitijaza?
Faktori koji dovode do stvaranja sijalolita nisu potpuno razjašnjeni.
Međutim navode se dve grupe faktora koje mogu imati uticaja na njihov nastanak:
- Anatomski faktori – odnose se na poremećaje u oticanju pljuvačke usled suženja i proširenja izvodnih kanala pljuvačnih žlezda, prisustva stranih tela i zapaljenja;
- Metabolički poremećaji – povećana koncentracija jona kalcijuma u pljuvačci, poremećaj funkcije različitih enzima, dijabetes, giht;
Istraživanja u različitim geografskim područjima pokazuju da ne postoji povezanost između korišćenja tvrde vode za piće i sijalolitijaze.
Poslednjih godina se pušenje cigareta navodi kao potencijalni faktor, a mehanizam delovanja je zasnovan na stvaranju zapaljenja u kanalima pljuvačnih žlezda i smanjenoj produkciji salivarne amilaze.
Simptomi
Pacijenti obično osećaju simptome tek nakon što kamen u izvodnom kanalu žlezde značajno poremeti oticanje pljuvačke, pa uzrokuje njeno vraćanje u acinuse žlezde.
Tada se javljaju sledeći simptomi:
- Otok u predelu pogođene pljuvačne žlezde, koji se povećavaa u toku obroka
- Otoci mogu biti praćeni bolovima različitog intenziteta
- Otežano gutanje i otvaranje usta
Ukoliko ovaj prekid u oticanju pljuvačke potraje neko vreme, mogu nastati infekcije pljuvačne žlezde, koje nazivamo sijaloadenitisima. Sijaloadenitis može progredirati u absces ili salivarnu fistulu, tj nov kanal koji ide od žlezde put napolje.
U ovakvim slučajevima se mogu javiti simptomi poput:
- Povišene telesne temperature
- Malaksalost
- Neprijatan ukus u ustima
Dijagnoza
Pregled kod maksilofacijalnog hirurga počinje anamnezom i kliničkim pregledom. Napomenite lekaru ako ste imali prethodna oboljenja pljuvačnih žlezda poput zauški, tumora, ukoliko bolujete od Sjogrenovog sindroma ili sarkoidoze.
Maksilofacijalni hirurg će pažljivo palpirati (opipati prstima) pod usta i obraz, zavisno od lokalizacije kamena.
Dijagnoza se potvrđuje nekom od sledećih metoda:
- Rendgen snimak – lako se vizualizuju kamenovi u pljuvačnim žlezdama; lekar (radiolog) će odlučiti koja vrsta snimka je najpogodnija za vaš slučaj;
- Sijalografija – je efikasnija metoda u odnosu na klasičan rendgen snimak i predstavčja zlatni standard u dijagnostici sijalolitijaze; Izvodi se tako što se pre snimanja ubrizga kontrastno sredstvo u izvodni kanal, koji se zatim podveže i rendgenski snimi žlezda. Ova metoda nije indikovana ako je već nastala infekcija (sijaloadenitis) ili kod preosetljivost na jod
- Ultrazvuk (ehografija) – posebno značajna metoda kod sumnje na prisustvo malih kamenova (ispod 2 mm) ili radiografski neočljivih kamenova
- CT uz ubrizgavanje kontrasta
Terapija
Lečenje sijalolitijaze počinje konzervativnim metodama koje uključuju masažu pljuvačne žlezde, nesteroidne anti-inflamatorne lekove i stimulansa pljuvačke. U slučaju pojave komplikacija tipa infekcije sa gnojnim sadržajem i eritemom okolnog tkiva, uključuju se antibiotici u terapiju.
Ako konzervativne mere ne daju uspeha, zavisno od lokalizacije, veličine i broja dijalolita odlučuje o daljem lečenju.
Druge opcije u lečenju podrazumevaju:
- Endoskopski pristup i uklanjanje sijalolita
- Spoljašnji pristup kroz žlezdu
Ako je žlezda fibrozno izmenjena ili afunkcionalna, u istom aktu vrši se i njeno uklanjanje.
