I kada ne izgleda da uče, njihov mozak radi punom parom Foto: Shutterstock
Deca koja ne obraćaju pažnju na nešto što im se govori često deluju potpuno nesvesno, a zapravo i tada „upijaju“ sa maksimalnim kapacitetima sve što se oko njih događa, uče i skupljaju informacije. Fenomen ili nešto sasvim normalno zbog moždane aktivnosti?
Sara-Rivka Bass, učiteljica u osnovnoj školi u Bruklinu, otkrila je da mnoga deca za koju se misli da u trenutku uopšte ne obraćaju pažnju i nisu fokusirana zapravo upijaju više informacija nego što izgleda.
Ona, na primer, dozvoljava deci u razredu da koriste poznatu igračku fidget spinner. Zaključila je da to pomaže pojedinim mališanima da se bolje fokusiraju. Deca različita, pa im se razlikuje i efektivna pažnja.
Tako mnogim mališanima nešto što naizgled može da odvuče pažnju zapravo pomaže da se bolje usredsrede.
– Kao pedagogu, odlično mi je poznato da mnoga deca mogu da izgledaju kao da su zainteresovana za svaku reč koju izgovorim, da upijaju i zadržavaju sve informacije. Druga deca se, međutim, bolje fokusiraju kada rade nešto drugo u isto vreme – iznosi zanimljivo zapažanje učiteljica.
Sve je više istraživanja koja sugerišu da je ono što Bass govori zapravo istina. Recimo, jedna nova studija pokazuje da ponekad očigledna nesposobnost dece da obrate pažnju na predmet učenja zapravo može da im omogući da nadmaše svoje kapacitete. Takođe, i da zadrže informacije koje bi trebalo da budu odbačene kao nevažne na način na koji odrasli to ne mogu.
Istraživači su proučavali 24 odrasle osobe prosečne starosti 23 godine i 26-oro dece od 7 do 9 godina starosti. Ispitanici su zamoljeni da posmatraju seriju od četiri ilustracije. Na njima su bili bumbar, automobil, stolica i drvo. Slike su bile praćene tačkastom pozadinom. Tačkice su se kretale u različitim pravcima (gore, dole, levo ili desno).
Svaka osoba je u tom trenutku bila u procesu pregleda magnetnom rezonancom. Dok je snimanje trajalo merena im je moždana aktivnost, kako bi se sagledalo koje oblasti mozga su najviše uključene.
U jednom trenutku učesnicima je rečeno da ignorišu pokretne tačkice i da pritisnu signalni taster kada se jedan od četiri objekta pojavi više puta. U drugoj fazi, od njih je zatraženo da ignorišu objekte i da pritisnu dugme kada se tačke pomeraju u istom pravcu takođe više puta.
Kada su istraživači uporedili tačnost dece i odraslih u oba zadatka, otkrili su da je mozak odraslih pokazao povećanu aktivnost za informacije na koje su zamoljeni da se fokusiraju. Dečji mozak je, s druge straneobradio i ono što je od njih traženo da daju kao prioritet i ono što se od njih tražilo da ignorišu. Drugim rečima, bili su u stanju da dekodiraju oba skupa informacija u isto vreme.
Konkretno, istraživači su otkrili da odrasli imaju visoku preciznost da se fokusiraju samo na ono na šta bi trebalo. Ali, deca su podjednako dobro mogla da dekodiraju i jedno i drugo.
Ovaj pomalo iznenađujući rezultat pokazuje da pažnja funkcioniše drugačije u dečjem mozgu. Ona omogućava deci da usvoje činjenice koje nisu odmah relevantne za neki zadatak koji im se postavlja – rekla je Amy Finn, vanredni profesor na University of Toronto i jedan od učesnika studije.
– Dostupni podaci ukazuju na to da su, u poređenju sa odraslima, deca osetljiva na više informacija u okruženju i izvan svojih neposrednih ciljeva. Takva osetljivost može biti od pomoći kada treba da uče odjednom o više aspekata današnjeg sveta bogatog informacijama – pišu autori, a saglasna je Finn.
Dr Iaelan Jung je postdiplomski student na Univerzitetu u Torontu, a sada je postdoktorski istraživač na univerzitetu Emori u Atlanti. Takođe je radila na studiji.
– Nije nova ideja da deca imaju slabije sposobnosti pažnje od odraslih, ali nismo znali kako će ta slaba pažnja uticati na način na koji njihov mozak prima i drži druge informacije – rekla je dr Jung.
Ova studija pokazuje da i slaba pažnja dece dovodi do toga da mogu da prime i upiju više informacija nego odrasli, dodala je doktorka.
Fin kaže da studija nema „direktne implikacije“ na decu sa ADHD-om. Naime, ona nisu bila u fokusu istraživanja. Međutim, istraživač primećuje da neka druga aktivnost kao što je crtanje ili igranje sa spinerom, može biti od koristi u povećanju pažnje kod dece sa ADHD-om.
Bass je dobro upoznata sa ADHD-om jer ga je i sama imala kao dete. Određene izazove nastavlja i u odraslom dobu. Napomenula je da ponekad izuzetno zanimljiva tema koja privuče pažnju deteta može dovesti do toga da dete bude hiperfokusirano na nju i da mu u isto vreme nije potrebna druga aktivnost da bi obratilo pažnju. Međutim, dodaje sa žaljenjem, mnoge lekcije u školi nemaju tu vrstu magnetske privlačnosti i za mlade i za njih, roditelje ili psihoterapeute.
Talya Roth predaje učenicima četvrtog i petog razreda koji imaju i ADHD i autizam. Otkrila je takođe da davanje stepena slobode ili omogućavanje dece da crtaju tokom slušanja lekacija ne umanjuje njihovu sposobnost da prate materijal. Naprotiv – sve ovo može čak i da poboljša pažnju.
– Imala sam učenike koji na kraju dana više nisu mogli da sede na stolicama. Predavala bih svoj redovni čas i postavljala pitanja. Oni bi dali mi promišljen odgovor, ne samo „da“ ili „ne“. Tako su mi jasno stavili do znanja da itekako obraćaju pažnju i upijaju informacije – precizirala je Roth. Ona podstiče roditelje i nastavnike da shvate da je pažnja kod dece složena, i da čak i naizgled nepažljivo dete može da obraća pažnju.
Dodaje i da je potrebno mnogo intuicije i diskrecije da bi nastavnici prepoznali kada se dete bavi zadatim materijalom, a kada je više fokusirano na spoljašnju aktivnost, kao što je spinner. Suština je, poentira dr Talya Roth, u razvijanju instinkta za angažovanje pažnje, što rezultira učenjem.