Fizioterapeut Aleksandra Krstić: Najkritičniji period za nastanak deformiteta jeste doba takozvanog "ubrzanog rasta", između 9. i 14. godine Foto: Privatna arhiva/Shutterstock
Sistematski pregledi pred polazak u školu samo su jedan su od načina da se uoče deformiteti kod dece koji mogu da se razviju i najranijem detinjstvu. Od trenutka kada se dete uspravilo i počelo da hoda, nastavlja se razvoj motornih sposobnosti – hodanje, provlačenje, penjanje, trčanje, skakanje… jer dete ima neprestanu potrebu za kretanjem i istraživanjem. S tim u vezi stručnjaci naglašavaju da je obaveza roditelja da omoguće detetu pravilan rast i razvoj i jačanje muskulature kroz aktivnosti u parku/prirodi, igre sa loptom, uključivanjem u sport.
Pred polazak u školu svako dete prolazi sistematski pregled tokom kojeg se uočava postojanje ili odsutvo posturalnih deformiteta kao što su kriva kičma, problemi sa kolenima i stopalima, i dete se zatim upućuje u odgovarajuće ustanove, gde se predlaže tretman deformiteta.
– Najčešci deformiteti kod dece i adolescenata su deformiteti kičmenog stuba, odnosno kifoze i skolioze i ravna stopala. U manjoj meri su zastupljeni deformiteti grudnog koša kao što su udubljene i ispupčene grudi, deformiteti kolena ili X i O noge. Udubljene grudi kod dece školskog uzrasta nastaju kao posledica povijenog stava, kifotičnog držanja i mogu da uzrokuju čak i probleme sa srcem – naglašava u razgovoru za eKlinika portal diplomirani fizioterapeut Aleksandra Krstić, predsednica sekcije za sport „Društva fizioteraputa Srbije“.
Najkritičniji period za nastanak deformiteta, kako navodi naša sagovornica, jeste doba takozvanog „ubrzanog rasta”, između 9. i 14. godine, kada bi trebalo intenzivirati fizičku aktivnost kako ne bi došlo do nastanka deformiteta. Fizioterapeut Aleksandra Krstić ističe da se deformiteti uočavaju pregledom i to prvo treba da urade roditelji kod kuće. Barem jednom mesečno roditelji bi trebalo da pregledaju decu i to na ovaj način:
– Prilikom pregleda sa bočne strane posmatra se linija koja prolazi od sredine uha, pada na centralni deo ramena i dole, na srednji deo kuka. To bi trebala da bude prava linija. Ukoliko postoje odstupanja to znači da postoji deformitet. Nakon što su uočili problem roditelji bi trebalo da se obrate pedijatru koji ih upućuje fizijatru ili ortopedu – savetuje fizioterapeut Krstić.
Osim problema sa srcem, koji mogu da se jave usled problema sa udubljenjem grudi i mogu da izazovu probleme sa srcem, deformiteti kod dece mogu da izazovu i druge komplikacije.
– Nelečeni deformiteti mogu da dovedu do nekih oblika ranog invaliditeta, a tu podrazumevamo ozbiljan poremećaj u radu srca i ugrožavanje funkcije disanja. Lečenje, odnosno sprovođenje korektivnih vežbi, koje su jedini način otklanjanja postojećeg stanja, ne daju rezultat preko noći, već moraju da se sprovode najmanje 6 meseci u kontinuitetu kako bi se video pomak – naglašava fizioterapeut Aleksandra Krstić.
Prevencija nastanka deformiteta, kako kaže naša sagovornica, podrazumeva pojačanu fizičku aktivnost kroz bilo koji oblik sporta, pa čak i uz obične vežbice, kao i trčanje, skakanje, igranje školice, preskakanje konopca u najranijem detinstvu… predstavljaju dobar izbor da se spreči nastanak deformiteta. Fizioterapeut Aleksandra Krstić apeluje na roditelje da se potrude da njihova deca smanje vreme provedeno ispred računara i telefona, jer u tom položaju deca se povijaju i stvaraju nepravilno držanje koje kasnije dovodi do velikog broja problema.
– Ukoliko dođe do nastanka deformiteta onda je potrebno obratiti se stručnom licu, otići na pregled kod fizijatra ili ortopeda, koji upućuju na fizioterapeuta. Fizioterapeut je jedino stručno lice, koje se bavi kineziterapijskim programom koji se sprovodi kod bilo koje vrste deformiteta. Na osnovu određivanja funkcionalnog statusa uočava se koji su mišići slabi, a koji skraćeni i na osnovu toga pravi plan vežbi za svako dete posebno – objašnjava za čitaoce eKlinika portala Aleksandra Krstić.
Period kada deca polaze u školu jeste i doba ubrzanog rasta, naročito kod devojčica, pa je neophodno redovno kontrolisanje u kraćim vremenskim intervalima, od 4 do 6 meseci. Poželjne su kontrole koje obavljaju pedijatri, fizijatri ili ortopedi. Takođe, veoma je važan izbor školske torbe.
– Rančevi su se pokazali kao dobar izbor, jer ih deca nose na leđima, što se preporučuje zbog rasterećenja kičmenog stuba. U kupovinu ne treba ići bez deteta, jer veličina treba da odgovara konstituciji deteta. Dno ranca ne sme da ide ispod struka, a vrh mora da bude ispod linije ramena. S obzirom na činjenicu da se deca školskog uzrasta razlikuju u telesnom rastu, odabir dobrog ranca zahteva poštovanje anatomskih karakteristika deteta. Tako, na primer, širina ranca mora da bude prilagođena širini ramena, naramenice treba da budu šire, kako bi se težina ranca pravilno rasporedila preko ramena i napravljene od mekog materijala kako se ne bi usecale, visina ranca treba da bude nekoliko centimetara iznad gornje ivice karlice, a zadnja strana ranca treba da bude ojačana. Poželjno je da postoji pojas koji se kopča sa prednje strane a koji dodatno rasporedjuje težinu ranca na kukove i prednji deo tela – savetuje čitaoce eKlinika portala fizioterapeut Aleksandra Krstić, predsednica sekcije za sport „Društva fizioteraputa Srbije“.
Težina ranca, posebno naglašava, ne bi trebalo da prelazi 10 odsto telesne mase deteta. Ako dete ima 30 kilograma, na primer, to znači da ranac ne bi smeo da bude teži od 3 kg. Sagovornica eKlinika portala takođe navodi da su današnji rančevi, koje deca nose u školu, težine između 8 i 10 kilograma što ima izrazito negativan uticaj na držanje leđa kod dece školskog uzrasta.