Ultrazvuk (ili sonografija) je metoda koja koristi visokofrekventne zvučne talase za stvaranje slika unutrašnjih struktura tela. Ima široku primenu u medicini jer je bezbedan, neinvazivan i pruža detaljne informacije, što je u slučaju ginekologije i akušerstva od nemerljivog značaja.
Ultrazvuk u trudnoći: Duga istorija korišćenja ove dijagnostičke metode
Nedavno su se na društvenim mrežama od strane osoba koje nemaju nikakve veze sa medicinskom strukom ili iskustvom pojavile spekulacije o navodnim štetnim dejstvima ultrazvuka na bebu tokom trudnoće. Stručnjaci naglašavaju da su ovakve dezinformacije izuzetno opasne i da mogu teško da ugroze trudnice i plod, uz obmanjivanje javnosti i širenje lažnih vesti. Zbog toga smo na početku razgovora o ultrazvuku pitali prim. dr Ivana Bojovića, specijalistu ginekologije i akušerstva, od kada se ultrazvuk koristi?
– Davne 1794. godine Lazzaro Spallanzani otkrio je eholokaciju slepih miševa. Pokazao je da oni mogu loviti i kretati se nečujnim zvukom, a ne vidom. Početak upotrebe ultrazvuka u medicinske svrhe seže u 19. vek. Tada su fizičari, poput francuskog naučnika Pierre-Simona Laplac, otkrili da se ultrazvučni talasi mogu reflektovati od objekata. Ipak, prvi ozbiljan rad sa ultrazvukom u medicini počeo je u 20. veku – otkriva nam poznati stručnjak.
Ključni trenutak za ultrazvuk u ginekologiji i ulaz u široku primenu u medicinskoj dijagnostici
Prema rečima prim. dr Bojovića, ključni trenutak u istoriji primene ultrazvuka u medicini dogodio se 1958. godine kada je dr Ian Donald iz Glazgova sa svojim timom počeo da primenjuje ultrazvuk za ispitivanje trudnoće, otkrivajući njegov potencijal u vizuelizaciji fetusa u materici. On je sa svojim timom razvijao uređaj za snimanje slika unutrašnjih organa, što je predstavljalo veliki korak napred u medicinskoj dijagnostici. Ovo istraživanje je postavilo temelje za upotrebu ultrazvuka u prenatalnoj dijagnostici.
– U periodu od 1960. do 1980. godine primena ultrazvuka se širi u medicinskoj praksi. Prvi aparati su bili veoma skupi i zahtevali su specijalizovanu obuku. Kako je tehnologija napredovala aparati su postajali sve dostupniji, a njihova primena lakša. U ovom periodu se pojavljuje i prvi komercijalni ultrazvučni aparat. Osamdesetih godina prošlog veka razvoj tehnologije omogućava aparate bolje rezolucije, što je omogućavalo i precizniju dijagnostiku. Postavljaju se i osnove Doppler ultrazvuka, kojim se omogućava lekarima da prate protok krvi kroz različite krvne sudove – kaže naš sagovornik i dodaje:
Koje talase podrazumeva savremeni ultrazvuk u trudnoći i da li su štetni
– Poslednja decenija 20. veka karakteriše se većom dostupnošću aparata u bolnicama i klinikama širom sveta. Počinje razvoj 3D i 4D tehnologija. One su omogućile da se unutrašnje strukture vizuelizuju u 3 dimenzije i u realnom vremenu. 21. vek donosi veliki napredak na polju računarskih tehnologija i naprednijih senzora, te ultrazvuk postaje svakim danom sve precizniji. Pored 2D, 3D, 4D, Doppler ultrazvuka, danas se koriste i metode za procenu čvrstoće tkiva, ali i kontrastni ultrazvuk. Tu se upotrebom specijalnih kontrastnih sredstava značajno poboljšava kvalitet slike. Skoro sedamdeset godina nakon što je dr Ian Donald započeo primenu ultrazvuka, nemoguće je zamisliti bavljenje ginekologijom i akušerstvom bez ove metode. Koriste se talasi čija je frekvenca obično od 1 MHz do 18 MHz. Oni nisu štetni za ljudsko tkivo.
Na koji način se formira slika: Kako funkcioniše ultrazvuk?
Prema rečima stručnjaka sa višedecenijskim iskustvom u praksi, unutar sonde ultrazvučnog aparata nalaze se piezoelektrični kristali. Imaju sposobnost da pretvore električnu energiju u mehaničke vibracije – ultrazvučne talase i obrnuto. Tokom ultrazvučnog pregleda, pretvarač šalje zvučne talase kroz telo.
Zvučni talasi, opisuje on, dolaze u kontakt sa tkivima, telesnim tečnostima i kostima i bivaju reflektovani ili absorbovani u zavisnosti od gustine i svojstava tkiva. Talasi koji se tada odbijaju kao odjeci dolaze ponovo do sonde koja ih pretvara u električne signale. Njih procesuira kompjuter i daje sliku koja se može gledati na ekranu.
U ginekologiji i akušerstvu se, kako kaže prim. dr Bojović, koriste konveksne, endovaginalne i 4D sonde. Njihove su frekvence mahom od 3 do 20 MHz. Za preglede dojki koriste se linearne sonde, obično 8 do 12 MHz.
Prednosti primene ultrazvuka u ginekologiji
– Ultrazvuk je i dalje jedna od najvažnijih dijagnostičkih procedura zbog brojnih prednosti. Na vrhu liste razloga je neinvazivnost. Sledi bezbednost (siguran i za trudnice i za bebe). Brzina je takođe velika prednost jer daje brze rezultate u realnom vremenu. To je od velike važnosti u hitnim stanjima. Konačno, dostupnost. Jeftiniji je i lakši za upotrebu u odnosu na druge metode, poput kompjuterizovane tomografije ili nuklearne magnetne rezonance – objašnjava prim. dr Bojović.
Za šta ga sve koriste ginekolozi?
Danas se rad jednog ginekologa ne može zamisliti bez upotrebe ultrazvuka. Ova metoda omogućava detaljan pregled ženskih reproduktivnih organa: materice i grlića, jajnika, jajovoda, vagine, dojke.
– Koristi se za dijagnostiku ginekoloških oboljenja poput cista i tumora jajnika, mioma, endometrioze. Ali, i za procenu unutrašnje strukture materice, što pomaže u detekciji polipa, adhezija, nepravilnosti u strukturi materice, koje mogu biti uzrok neplodnosti i ometati normalan tok trudnoće. Dalje, ultrazvuk koristimo i u praćenju plodnosti: za praćenje razvoja folikula i ovulacije, za ispitivanje prohodnosti jajovoda, kao i za praćenje uspeha terapije… Takođe, i za različite intervencije u ginekologiji i postupcima vantelesne oplodnje. Ne sme se zaboraviti da je ultrazvučni pregled deo sistematskih pregleda svake žene, što je veoma važno u očuvanju celokupnog, a ne samo reproduktivnog zdravlja – podseća sagovornik eKlinika portala.
Na koji način doktor „vidi“ da je fetus dobro i u najranijim periodima: Primena ultrazvuka u perinatologiji i akušerstvu
Ultrazvuk ima ključnu ulogu u praćenju trudnoće. Omogućava detaljan uvid u razvoj i stanje fetusa, ali i posteljice, pupčanika, plodove vode, kao i protoka kroz krvne sudove materice, pupčanika i same bebe.
– Ovu metodu koristimo za utvrđivanje trudnoće kao i njene pozicije, budući da postoji mogućnost vanmaterične trudnoće. Ona se mora dijagnostikovati i adekvatno lečiti jer predstavlja jedno od najurgentnijih stanja u medicini. Nakon što je gestacioni mešak dijagnostikovan na pravom mestu (unutar materice), potrebno je vizuelizovati plod. Zatim ustanoviti broj plodova, odrediti tačnu starost trudnoće, kako bi odredili i očekivani termin porođaja. Potom registrovati i srčanu radnju ploda. Ovim pregledom se može ustanoviti i postojanje različitih nepravilnosti poput molarne trudnoće (molla hydatidosa), anembrionske trudnoće (blighted ovum) ili pretećeg pobačaja – navodi prim. dr Bojović.
Sa kojim važnim drugim dijagnostičkim metodama se kombinuje ultrazvuk zbog utvrđivanja genetskih nepravilnosti
– To bi praktično bio i neki prvi ultrazvučni pregled u 6. nedelji trudnoće. Nakon toga, savetuje se da pacijentkinja uradi ultrazvučni pregled u periodu od 11 – 13+6. nedelje gestacije, kako bi se obavio ključni pregled prvog trimestra, izmerila debljina vratne brazde i vizuelizovala nosna kost, što se može kombinovati sa biohemijskim parametrima PAPP-A i beta-hCG. Tako bi se utvrdilo da li postoji rizik za genetske nepravilnosti bebe, trizomije 13 (Synroma Patau), 18 (Syndroma Edwards) ili 21 hromozoma (Syndroma Down) – ističe stručnjak, koji je pre nekoliko godina od strane trudnica i porodilja bio proglašen za najboljeg ginekologa akušera.
Koliko je neophodno uraditi ultrazvučnih pregleda tokom trudnoće
Broj pregleda koji će biti urađeni zavisi pre svega od činjenice da li je trudnoća normalna ili visokorizična. Činjenica je, dodaje prim. dr Bojović, da se možda radi veći broj pregleda nego što je neophodno. Ali, kako kaže, morate razumeti nekada obe strane: trudnice, koje žele da vide svoju bebu i saznaju da li je sve u redu ali i lekare, koji ne žele da propuste neki problem. Ukoliko je trudnoća urednog toka, naš sagovornik savetuje da se uradi:
- jedan ultrazvučni pregled u 6 – 7. nedelji gestacije, kako bi se vizuelizovala pozicija trudnoće, plod i srčana akcija;
- u periodu od 11 – 13+6 nedelja trudnoće kako bi se uradio ili kombinovani screening I trimestra ili pak merenje za testove neinvazivne prenatalne dijagnostike;
- morfološki („organ screening“) ultrazvučni pregled u 18 – 22. nedelji, koji je ključni ultrazvučni pregled tokom trudnoće;
- i u trećem trimestru: jedan oko 30. nedelje, kako bi videli kako beba raste, ali pregledala i posteljica i plodova voda, kao i jedan od 36. nedelje, kako bi se procenili pozicija i stanje bebe, stanje i položaj posteljice, zapremina plodove vode i donela odluka i načinu i vremenu porođaja.
– Kod trudnica koje imaju rizične trudnoće potrebno je individualno pristupiti broju i vremenu ultrazvučnih pregleda, što će odgovarati problemu i trenutnom stanju trudnice i trudnoće – naglašava ginekolog.
Šta kada se na ultrazvuku primeti nešto sumnjivo
Prim. dr Ivan Bojović napominje da kada se ultrazvučnim pregledom ustanovi bilo kakva nepravilnost, sprovode se dodatni pregledi. Njima će se, kako kaže, potvrditi dijagnoza, ali i omogućiti uspešan tretman bebe i trudnice još tokom trudnoće (laser terapija kod blizanačkog transfuzionog sindroma – TTTS, fetalna hirurgija kod spine bifide ili dijafragmalne hernije, fetalna transfuzija krvi kod anemija, intrauterina primena lekova, amnioinfizija kod smanjene zapremine plodove vode…).
Prema njegovim rečima, u nekim situacijama će se na osnovu postavljene dijagnoze omogućiti sprovođene daljeg lečenja i odmah nakon rođenja bebe. Primer su različite srčane mane, hernije dijafragme, spina bifida, diskontinuitet prednjeg trbušnog zida, urogenitalne anomalije, hidrocefalus, katarakta…
Postoji li ikakva mogućnost da ultrazvuk ugrozi bebu ili majku: Zašto je važno ne raditi ih kada za to nema potrebe
Ultrazvučni pregledi se smatraju vrlo sigurnim i neinvazivnim postupkom tokom trudnoće. Njihova primena nije povezana sa neželjenim efektima.
– Do sada nema dokaza je ultrazvuk štetan za fetus u razvoju. Nisu pronađene veze između primene ultrazvuka i urođenih mana, maligniteta u detinjstvu ili razvojnih problema kasnije u životu. Ipak se savetuje da se ultrazvučni pregledi koriste samo kada su medicinski potrebni, da se obavljaju na kvalitetnim aparatima, kao i da ih rade obučeni lekari. Prekomerni pregledi koji nisu medicinski opravdani mogu izazvati nepotrebnu anksioznost kod trudnice. U teoriji, jako visok nivo ultrazvučne energije može imati mikroskopske (toplotne i mehaničke) efekte na tkiva, ali ultrazvučni aparati koriste nisku energiju i nisku frekvenciju, koja nije povezana sa takvim efektima. Uz to, današnji aparati imaju sigurnosne sisteme koji sprečavaju bilo kakve termičke efekte na tkiva koja su izložena dejstvu ultrazvuka. Zbog toga sva svetska udruženja ginekologa i perinatologa, uključujući i Svetsku zdravstvenu organizaciju (WHO) sugerišu da se ultrazvučni pregledi rade kada su potrebni – zaključuje sagovornik eKlinika portala.
Odgovornost prema bebi, ali i trudnici
Za kraj, još jednom opominje buduće mame:
– Pružite vašoj bebi „fair play“ i omogućite redovnu kontrolu trudnoće ne samo što se tiče ultrazvučnih pregleda, nego i onih koji se odnose na kontrolu krvi, mokraće, briseva, genetske testove. To jedini način da se određeni problemi dijagnostikuju na vreme i omogući njihov adekvatan tretman kako tokom trudnoće, tako i nakon porođaja. Budite odgovorni i prema svom zdravlju, ali i prema zdravlju vaše bebe. Odgovornost svakako treba da bude i na lekarima, koji će raditi potrebne preglede i koji će vas informisati o važnosti njihovog rada i mogućim posledicama ukoliko se oni ne urade – rekao je u razgovoru za eKlinika portal prim. dr Ivan Bojović, specijalista ginekologije i akušerstva.
