Juvenilni idiopatski artritis je doživotna bolest, deca mogu da budu dobro, a da se stanje pogorša posle razvoda roditelja ili promene škole, kaže dr Sušić

Juvenilni idiopatski artritis je autoimuno doživotno oboljenje oboljenje jednog ili više zglobova, moguća i kod dece koja još nisu prohodala. Prema najnovijim preporukama, upala zglobova koja se pojavi pre 18 rođendana pripada grupi juvenilnog artritisa, napominju stručnjaci. Dobra vest jeste da je moguća dobra kontrola ove bolesti, posebno kada se dijagnostikuje na vreme. Deca uz odgovarajuću terapiju postižu remisiju, stanje bez simptoma bolesti. Lekari, ipak, skreću pažnju da je u nekim izrazito stresnim situacijama za dete, kao što su promena škole ili razvod roditelja, moguća ponovna aktivacija bolesti.

Deca uglavnom ne znaju da lokalizuju bol

Specifičnost pedijatrije jeste da roditelj opisuje simptome i tegobe deteta kroz prizmu sopstvenih opažanja, jer dete nije u stanju da izrazi svoje tegobe, objašnjavaju lekari.

– Roditelji, po pravilu, primete otok nekog većeg zgloba, ili uoče da je dete u jutarnjim časovima ukočeno, češće traži da ga nose, iako je ranije hodalo. Mala deca uglavnom ne znaju da lokalizuju bol ili ga uopšte ne osećaju. Ipak, na osnovu promena u načinu ponašanja deteta može da se primeti da nešto nije u redu. Deca postaju tako plačljiva, razdražljiva, jer nisu u stanju da izraze svoje tegobe. Nažalost, dešava se da dete obiđe više lekara koji se fokusiraju na otečen zglob, a da se kasnije reumatološkim pregledom konstatuje da dete ne savija lakat, da je neki prst otečen. Što je moguće uočiti, ukoliko se pregledaju svi zglobovi – kaže za portal eKlinika pedijatar – reumatolog prim. dr Gordana Sušić.

Kada juvenilni idiopatski artritis može da se iskomplikuje

Rana dijagnostika bolesti je neophodna kako bi se izbegle teške komplikacije, na primer, oštećenja vida, upala plućne, srčane ili trbušne maramice.

– Postoji jedan poseban oblik bolesti koji se manifestuje viskom temperaturom koji prelazi 39 stepeni Celzijusa, uz pojavu ospe po telu i upale plućne, srčane ili trbušne maramice, uz uvećanje limfnih žlezda ili slezine i jetre. To je sistemski oblik juvenilnog idiopatskog artritisa koji zahteva hospitalizaciju deteta kako bi se isključile druge potencijalno ozbiljne bolesti, kao što su maligne hematološke, infektivne i druge koje imaju sličnu kliničku sliku. Kod male dece, posebno devojčica koje imaju upalu 1 do 4 zgloba može da se javi upala prednjeg dela oka. Ta upala, po pravilu ostaje neprepoznata, jer dete nema nikakvih simptoma, roditelji ne mogu ništa da primete dok se ne obavi specijalan oftalmološki pregled takozvanom biomikrosopskom lampom. Ove vrste upale oka, koji su takođe autoimunog porekla mogu ozbiljno da oštete vid, ukoliko se blagovremeno ne otkriju – napominje dr Sušić.

Dobro uzeta anamneza i korektan klinički pregled su od najvećeg značaja

Doktorka naglašava da je klinički pregled svih zglobova osnovni postulat korektnog reumatološkog pregleda, koji započinje već od ulaska deteta u ordinaciju pri čemu se procenjuje način hodanja. Dr Sušić dodaje da je ovo važno, jer se dešava da neka deca ne žele da sarađuju kada lekar kasnije tokom pregleda zatraži prošetaju ili čučnu.

– Kada se konstatuje da pacijent ima upalu nekog zgloba, dalje se rade laboratorijske analize iz kojih možemo da saznamo da li postoji anemija. Na osnovu laboratorijskih analiza može da se se uoči upalni procesa koji postoji ako je uvećan broj krvnih pločica – trombocita, brzina sedimentacije, ili ako su veće vrednosti C-reaktivnog proteina. Kada je otečen samo jedan zglob, nekad je neophodno da se uradi i punkcija zgloba, izvuče se tečnost koju zatim dajemo na analizu, kako bi se otklonila mogućnost gnojne upale zgloba, koja predstavlja ozbiljno stanje i zahteva hitnu antibiotsku terapiju  – objašnjava dr Sušić.

Sagovornica portala eKlinika dodaje da je ponekad neophodno uraditi magnetnu rezonancu, ali i naglašava da je dobro uzeta anamneza i korektan klinički pregled od najvećeg značaja.

– Veliku pomoć u otkrivanju upale drugih zglobova, koji nisu vidno otečeni, daje ultrazvučni pregled. Često roditelji samoinicijativno urade magnetnu rezonancu i nepotrebno se izlažu troškovima, a dovoljan je samo reumatološki i eventualno ultrazvučni pregled – precizira dr Sušić.

Moguće je da deca budu dobro i bez terapije

Juvenilni idiopatski artritis je po svojoj prirodi autoimuna bolest, uzrok nije poznat, zato uzročno lečenje nije moguće, što znači da bolest neće nestati u pubertetu, objašnjava dr Sušić.

– Studije dugoročnog praćenja bolesnika pokazale su da je ishod bolesti u direktnoj vezi sa vremenom koje protekne od momenta prvih simptoma do početka lečenja. Studije su pokazale da 3/4 bolesnika ima dobru prognozu, postigne se smirenje bolesti, to jest remisija, a moguće su i trajne remisije. U praksi sam imala dečicu koja su bila sasvim dobro i bez terapije, a onda se desi neki ozbiljan stres, kao promena škole, razvod roditelja, rođenje brata ili sestre, prijemni ispit, matura, ispitni rok i drugo i  da se bolest aktivira – kaže dr Sušić.

Kako se kontroliše juvenilni idiopatski artritis?

Kada je u pitanju terapija doktorka navodi da su antireumatici lekovi koji se inače savetuju kod različitih bolova, u stanjima povišene telesne temperature. Dodaje da ovi lekovi mogu na početku da pomognu da se privremeno smire tegobe, ali nisu “bazična” terapija kod juvenilnog idiopatskog artritisa.

– Ako je upalom zahvaćen neki od velikih zglobova vrlo je efikasna terapija injekcija glikokortikoida, koji se daju direktno u zglob tamo gde je mesto upale. Ukoliko je zahvaćen veći broj zglobova, prema protokolima, osnovni lek za lečenje juvenilnog idiopatskog artritisa je metotreksat. On se u terapiji dece sa artritisom primenjuje duže od 40 godina te je stečeno veliko iskustvo sa njim – navodi dr Sušić.

Biološka terapija

Doktorka naglašava da je revoluciju u lečenju ove bolesti na početku 21. veka donela biološka terapija.

– Za razliku od hemijskih lekova, ovi lekovi su sintetisani na osnovu proteina ljudske krvi i imaju specifično dejstvo da direktno reaguju na produkte upale. Sa ovom grupom lekova iskustvo je manje, ali je sigurno da je njihova efikasnost izuzetna. U našoj zemlji oni se primenjuju skoro 19 godina, pa je iskustvo sa njima, može se reći, solidno. Na raspolaganju su 4 leka, neki se daju potkožno, neki intravenski, u nedeljnim, dvonedeljnim ili mesečnim intervalima – precizira dr Sušić

Bitna je edukacija i roditelja, ali i pedijatara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Dr Gordana Sušić koja spada u red najpriznatijih dečjih reumatologa na Balkanu, kaže da je prognoza bolesti u najvećem broju slučajeva dobra, ukoliko se bolest na vreme prepozna i započne lečenje. Nema nekih posebnih dijeta, preporučuje se mediteranski tip ishrane koji je bogat svežim voćem, povrćem, ribom.

– Pri tome, izuzetno je važno praćenje ne samo aktivnost bolesti, već i efekata primenjene terapije jer su moguće i neželjene reakcije. Izuzetno je važna edukacija ne samo roditelja o prirodi bolesti i načinima lečenja, već i pedijatara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti koji bi trebalo da vladaju veštinom reumatološkog pregleda kako bi rano prepoznali simptome bolesti – precizira dr Sušić.

Ostvareni i uspešni ljudi

Ona dodaje da se pacijenti hrabro i odlučno bore protiv juvenilnog idiopatskog artritisa i ostvaruju sve svoje potencijale.

– Studije su pokazale da deca sa zapaljenskim reumatskim bolestima, postižu i bolje rezultate u odnosu na zdrave vršnjake, kada se uzme u obzir akademsko obrazovanje. Ona ne upoređuju sebe sa zdravim vršnjacima, nastoje da daju maksimum od sebe. Mnogo je takvih primera iz moje dugogodišnje prakse i mogu da kažem da sam vrlo ponosna na svoje pacijente. Posebno me  obraduje kada dođu do mene sa svojim naslednicima ili životnim partnerima, ili mi stigne poruka elektronskom poštom iz nekog kraja sveta gde ih je “vetar odneo” o profesionalnim uspesima pacijenata.

Šta je važno da znaju roditelji?

Dr Gordana Sušić ističe da je na tom putu da ostvarenja snova od presudnog značaja podrška porodice.

– Važno je da roditelji ne “upadnu u zamku” preterane zaštite deteta. Dete treba da ima svoje redovne obaveze u porodici. U fazama aktivne bolesti ponekad je detetu potrebna pomoć oko uobičajenih aktivnosti, ali ga uglavnom treba podsticati da bude samostalna i samosvesna ličnost. Važno je da se neguju zdravi porodični odnosi, što nije jednostavno ni lako. Hronična bolest takvog tipa kao što je juvenilni idiopatski artritis, iz osnova menja organizaciju porodice, navike, osećanja, obaveze. Neko se s tim lakše izbori, a neko vrlo teško. Lekar- reumatolog je tu da pomogne informacijama, empatijom, podrškom, ali je važno da porodica i dete, ako je starijeg uzrasta, imaju poverenja u svog lekara i poštuju njegove savete i preporuke za lečenje  – zaključuje dr Sušić.