Juvenilni idiopatski artritis je bolest nepoznatog uzroka koja se javlja u dečjem uzrastu i ispoljava upalom jednog ili više zglobova, u trajanju od najmanje 6 nedelja. Prema najnovijim preporukama, dijagnoza upale zglobova pre 18. rođendana pripada grupi juvenilnog artritisa. Ranije je ta starosna granica bila 16 godina. U pitanju je doživotna bolest moguća i kod dece koja još nisu prohodala, pre prve godine života, objašnjavaju stručnjaci. Juvenilni idiopatski artritis je bolest koja može da se uspešno leči.
Juvenilni idiopatski artritis je autoimuna bolest
Prema procenama u Srbiji od nekog od hroničnih reumatskih artritisa boluje oko 70.000 odraslih osoba, od reumatoidnog artritisa skoro 0,5 odsto građana Srbije ili oko 35.000 obolelih. U Srbiji još nije formiran registar obolelih od juvenilnog artritisa, ali može se grubo reći da jedno od 1.000 zdrave dece boluje od ove bolesti, navode stručnjaci.
– Juvenilni idiopatski artritis je autoimuna bolest, što znači da je imuni sistem, koji je programiran da razlikuje “sopstveno “ od “stranog” i potencijalno štetnog za organizam, u nekom momentu izgubi sposobnost da prepozna strukture sopstvenih zglobova i na njih reaguje kao na “strano”, izazivajući upalu koja postaje hronična – kaže u razgovoru za portal eKlinika pedijatar – reumatolog prim. dr Gordana Sušić.
Kako nastaje juvenilni idiopatski artritis?
– Pojednostavljeno rečeno, bolest nastaje u sadejstvu spoljašnjih faktora (virusi, bakterije, povreda, stres) i unutrašnjih faktora, to jest, specifične genetske konstitucije. Često se dobije podatak da se bolest javila nakon pada. Većina dece padne i povredi se, ali ne dobije artritis, ipak slična povreda kod neke dece može pokrenuti upalni proces na zglobovima, to jest biti okidač. Bolest nije nasledna i 4 puta je češća kod devojčica – precizira dr Sušić.
Moguće je da deca normalno funkcionišu, a da imaju artritis
Artritis se prepoznaje, pre svega po otežanom ustajanju iz kreveta, hramljanju, ako su zahvaćenii zglobovi na nogama. U slučaju da je upalni proces zahvatio zglobove na rukama, pacijent ima problema sa obavljanjem lične higijene, ili sa školskim aktivnostima, objašnjava dr Sušić.
– Ukočenost može da traje različito, nekad i više sati, ali popušta kada se dete “razmrda”. Po pravilu, bol nije specičan simptom kod ovog oblika upale zglobova, za razliku od na primer, gnojne upale zgloba. Posebno mala deca, mogu sasvim normalno da se ponašaju tokom dana i da budu fizički vrlo aktivna, iako imaju artritis – naglašava dr Sušić.
Bolest može kod neke dece da zahvati veliki broj zglobova
Juvenilni idiopatski artritis je grupa bolesti unutar koje postoji nekoliko podgrupa koje se razlikuju prema kliničkoj slici, imunološkim karakteristikama, a samim tim je i terapijski pristup različit kao i prognoza bolesti, precizira dr Sušić.
– Bolest može da bude lokalizovana na jednom zglobu, uglavnom kolenu, ili skočnom zglob ili laktu. Kod neke dece upala zahvati veliki broj zglobova, posebno malih na šakama i stopalima. Ako se kod takve dece u krvi nađe reumatoidni faktor, onda je oblik juvenilni reumatoidni artritis, koji je ekvivalent reumatoidnog artritisa odraslih. Takve dece je oko 10 odsto od ukupnog broja obolelih sa juvenilnim artritisom. Kod dečaka adolescentnog uzrasta artritis može da zahvati i zglobove kičmenog stuba i ta podgrupa se zove juvenlna spondiloartropatija – kaže dr Sušić.
Kod svakog deteta postoje specifičnosti
Sagovornica portala eKlinika naglašava da se juvenilni idiopatski artritis danas uspešno leči i da se ne može se reći da ugrožava život, dodaje da je juvenilni artritis, ipak bolest hroničnog toka i da kod svakog deteta postoje neke specifičnosti.
– U pitanju je autoimuna bolest, što znači da uzročno lečenje nije moguće, već lečimo posledicu, to jest, upalu. Prirodan tok bolesti su periodi aktivne bolesti koje smenjuju periodi remisije, kada je bolest smirena. Što se brže bolest dijagnostikuje i započne terapija, efekat lečenja je uspešniji. U nelečenim slučajevima bolest dovodi do definitivnog oštećenja zglobova – precizira dr Sušić.
U kojoj meri bolest utiče na svakodnevne aktivnosti deteta?
– Ukoliko je bolest aktivna, posebno na početku bolesti kada su nekad prisutni i bolovi i ukočenost, aktivnosti svakodnevnog života mogu biti kompromitovane, ali u kasnijem toku kada započne lečenje sve aktivnosti se mogu obavljati bez ograničenja. Ne preporučuje se mirovanje, jer to dovodi do hipotrofije mišića i slabosti. Deca treba da učestvuju u svim aktivnostima sa svojim vršanjacima. Savetujemo da to bude u granicama njihovih sposobosti, kada se radi o nastavi fiskulture, ali rekreativno bavljenje sportom treba podsticati. Uglavnom savet je da se izbegavaju kontaktni sportovi, jer postoji povećana mogućnost povrede (futbal, rukomet). Sve aktivnosti u vodi se posebno preporučuju – navodi dr Sušić.
Doktorka upozorava i da se ukoliko je bolest duže vreme aktivna, to može odraziti na rast i razvoj deteta koji su tokom aktivne bolesti usporeni.
– Uspešnim lečenjem sve to se nadoknadi i deca telesno ne zaostaju u odnosu na svoje vršnjake – ističe dr Gordana Sušić.
U drugom delu intervjua sa dr Sušić biće više reči o dijagnostici, saznaćete i koji oblici juvenilnog idiopatskog artritisa zahtevaju hospitalizaciju, dr Sušić će govoriti i o načinima lečenja ove doživotne bolesti i objasniti zašto je ponosna na svoje pacijente.
