Dr Dragan Lović: Krvni pritisak je veći kod dečaka nego kod devojčica, naročito posle 6. ili 7. godine Foto: YouTube PrtSc/Shutterstock
Gojaznost, praćena ishranom sa dosta loših masti i šećera i veoma slabom fizičkom aktivnošću, najčešći je razlog za pojavu visokog krvnog pritiska kod dece. Problem, koji je bio nezamisliv pre nekoliko decenija, danas je sve češći. Dobra vest je da hipertenzija u većini slučajeva prođe sama od sebe, kada dete uđe u pubertet, poraste i izgubi višak kilograma. U nekim slučajevima, ipak, ako nema poboljšanja u smislu životnih navika deteta, hipertenzija može da uzrokuje probleme, kao i kod odraslih ljudi, i negativno utiče na rad srca i stanje krvnih sudova.
Hipertenzija može da bude primarna bolest, ali i posledica prethodnog oboljenja, bubrega, nadbubrežnih žlezdi ili suženja aorte. Prevalencija dečije hipertenzije porasla je, prema globalnim podacima od 75 do 79 odsto, u periodu od 2000. do 2015, u u skoj je vezi sa indeksom telesne mase. Prema svetskim podacima, prevalenca hipertenzije u dečjoj populaciji kretala se od 4,32 odsto u dobi od 6 godina, do 3,28 odsto u uzrastu od 19 godina.
– Ne postoje do kraja precizni podaci o tome koliko kod nas dece boluje od hipertenzije. Najčešći uzrok za pojavu je slaba fizička aktivnost, usled čega dolazi do niza procesa koji mogu da ometaju normalan razvoj deteta i dovedu do metaboličkih promena koje mogu izazvati povišen krvni pritisak. To povlači sa sobom i drugi faktor – gojaznost. Deca sve više koriste brzu hranu, sa dosta loših masti i šećera, usled čega se povećava telesna težina kod dece. Usled viška kilograma dolazi i do problema s hipertenzijom – objašnjava za portal eKlinika portal profesor dr Dragan Lović.
Normalan krvni pritisak deteta je manji u odnosu na normalan krvni pritisak odrasle osobe. Stručnjaci navode da se njegove vrednosti određuju u odnosu na visinu, uzrast i pol deteta, i da normalno nisu veće od 120/80 mmHg. Idealan krvni pritisak je onaj pritisak koji je potreban da se krv podigne sa dna leve srčane komore do vrha mozga, kažu stručnjaci. Zbog toga se visina uzima kao parametar kada se interpretiraju vrednosti krvnog pritiska. Kako dete raste, krvni pritisak se brže povećava, a najbrže raste u pubertetu i adolescenciji. Lekari kažu da se najveći porast krvnog pritiska, za oko 20 mmHg, beleži u prvih 6 nedelja po rođenju. Potom sledi neznatno povećanje od 6. nedelje do kraja prve godine, dok se od prve do 5. godine beleži veći pritisak kod deteta, u proseku 5 mmHg.
Na osnovu nekih simptoma nekada može da se posumnja u postojanje povišenog krvnog pritiska kod najmlađih, nekada dete može da ima hipertenziju, a da ne postoje nikakvi znaci koji bi upućivali na visok krvni pritisak.
– Nisu do kraja ispitani svi uzroci zbog kojih može doći do rasta krvnog pritiska. Postoje i drugi drugi faktori, osim povišene telesne težine i slabe fizičke aktivnosti, koji mogu da utiču na nastanak problema. Simptomi na osnovu kojih može da se posumnja na visok krvni pritisak kod dece su krvarenje iz nosa, nervoza, znojenje, iako ne postoji fizička aktivnost i glavobolje. Prisutni su i asimptomatski slučajevi, kada nema ni jednog signala koji bi mogao da ukaže na hipertenziju – naglašava za eKlinika portal profesor dr Lović.
Krvni pritisak je veći kod dečaka nego kod devojčica, naročito posle 6. ili 7. godine. Na formiranje krvnog pritiska u ovom uzrastu utiču genetski faktori, ali i uhranjenost i činioci spoljne sredine. Dobra vest je da hipertenzija nekad može biti „dečja bolest“ i potom, usled rasta i razvoja i nestati.
– Povišen krvni pritisak u detinjstvu može nestati sam od sebe. To je prednost dece u odnosu na odrasle. Deca rastu, ulaze u pubertet koji sa sobom povlači neke druge procese, pa je veoma moguće da dete koje je imalo visok krvni pritisak, kasnije uopšte nema ovaj problem. Uz zdravu ishranu i fizičku aktivnost, stanje se brzo normalizuje i mnogo lakše i brže popravi nego kod odraslih – naglašava dr Dragan Lović.
Posledice nelečenja visokog krvnog pritiska kod dece su iste kao i kod odraslih, a kako dr Lović navodi, stanje se može negativno odraziti na rad srca, krvnih sudova, bubrega.
– Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će dete koje je imalo visok pritisak imati taj problem i u starijem životnom dobu. Dešava se da zreli ljudi dođu na pregled a, da nikada nisu merili krvni pritisak – kaže profesor dr Lović.
Stručnjaci kažu da je normalno da se krvni pritisak menja s godinama i sa porastom telesne mase, pa to i znači da je uspostavljanje jedinstvenog broja za sistoličko i dijastoličko povišenje krvnog pritiska teško, posebno u mlađem uzrastu. Istraživanje koje je rađeno, pre nekoliko godina u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Republike Srbije, govori da je više od polovine obolele dece imalo povišenu telesnu masu. U Srbiji je, prema nekim procenama, 10 puta više gojazne dece nego pre 50 godina.