Zašto deca gube apetit nakon infekcije covid 19 i postaju izbirljiva, pitanje je kojim su se bavili stručnjaci za mirise sa University of East Anglia i Fifth Sense dobrotvorne organizacije za ljude koji imaju problem sa poremećajem mirisa i ukusa. Na osnovu njihove studije, deca manje jedu i biraju samo određenu hranu nakon covid 19 zato što možda pate od parosmije – stanja kada ljudi doživljavaju čudne i često neprijatne distorzije mirisa. Umesto da osetite miris limuna, možete osetiti miris trulog kupusa, a čokolada može da miriše na benzin. Po oceni stručnjaka, sa takvim problemom deci je posebno teško da jedu hranu koju su nekada volela.
Parosmija može da bude razlog zašto deca gube apetit
– Smatra se da je parosmija proizvod slabijeg rada receptora mirisa, što dovodi do toga da možemo da osetimo samo neke od komponenti mešavine mirisa – naveo je profesor Carl Philpott sa UEA’s Norwich Medical School . On je podsetio da je oko 250.000 odraslih u Velikoj Britaniji, na primer, pretrpelo parosmiju kao posledicu infekcije covid 19.
– Ali, u poslednjih nekoliko meseci, posebno otkako je covid 19 počeo da hara učionicama prošlog septembra, postali smo sve više svesni da utiče i na decu i to je razlog zašto deca gube apetit. U mnogim slučajevima to stanje izgleda kao odvraćanje dece od hrane, a mnogima je uopšte teško da bilo šta jedu – istakao je profesor Philpott, koji je prvi put u svojoj karijeri počeo da viđa tinejdžere sa parosmijom, što medicinski profesionalci do sada nisu prepoznali, misleći da deca izbegavaju da jedu, ne shvatajući osnovni problem.
– Za neku decu, a posebno za onu koja su već imala problem sa hranom ili sa drugim stanjima kao što je autizam, to može da bude zaista teško. Nadam se da ima mnogo roditelja koji su prisebni i zaista zabrinuti za problem – nada se profesor Carl Philpott.
Izobličenje mirisa otežava ishranu
– Ako deca pate od izobličenja mirisa, a hrana im miriše i ima odvratan ukus, biće im zaista teško da jedu nešto što su nekada zaista voleli. Čuli smo od nekih roditelja, čija deca pate od problema sa ishranom, da su izgubila na težini, ali lekari su to sveli samo na slab apetit. Zaista smo željni da podelimo više informacija o ovom pitanju sa zdravstvenom strukom, tako da i oni postanu svesni da ovde postoji širi problem – naglašava Duncan Boak, osnivač i predsedavajući Fifth Sense dobrotvorne organizacije.
Smernice za roditelje i decu da prepoznaju šta su okidači, a šta deci prija
Zajedno sa profesorom Carlom Philpottom, Fifth Sense dobrotvorna organizacija sastavila je smernice za roditelje i zdravstvene radnike kako bi im pomogao da bolje prepoznaju i razumeju ovo stanje. Prvo i najvažnije, uputstvo pokazuje da decu treba slušati i verovati im. Roditelji mogu da pomognu tako što će voditi dnevnik kako bi zabeležili koja hrana im prija i bezbedna je, a koja je „okidač“.
Profesor Philpott naglašava da postoji mnogo uobičajenih pokretača ovog stanja, na primer, miris kuvanog mesa i luka ili belog luka, ili miris sveže kuvane kafe, ali i oni mogu da variraju od deteta do deteta.
– Roditelji i zdravstveni radnici treba da podstaknu decu da probaju različite namirnice sa manje jakim ukusima, kao što su testenine, banane ili blagi sir, kako bi videli sa čime deca mogu da se izbore i u kojoj hrani da uživaju.
– Mlečni šejkovi od vanile ili bez ukusa i proteina mogu da pomognu deci da dobiju hranljive materije koje su im potrebne a nemaju ukus. I možda zvuči smešno, ali deca bi mogla da koriste meku štipaljku za nos ili da sami drže zapušen nos dok jedu, kako bi pomogla sebi da blokiraju miris – predlaže profesor Philpott.
Da bi se utvrdilo zašto deca gube apetiti treba primeniti trening mirisa
Konačno, i deca i odrasli bi trebalo da razmotre „trening mirisa“ koji se pojavio kao jednostavna opcija lečenja, bez nuspojava, za različite uzroke gubitka mirisa.
– Trening mirisa podrazumeva njušenje najmanje četiri različita mirisa, na primer, eukaliptusa, limuna, ruže, cimeta, čokolade, kafe ili lavande, i to dva puta dnevno, svakog dana tokom nekoliko meseci. Deca treba da koriste mirise koji su im poznati i koji nisu okidači parosmije. Kod mlađe dece to možda neće biti od velike pomoći, ali tinejdžeri bi to mogli da tolerišu – objašnjava profesor Carl Philpott.
Slučaj jedanaestogodišnjeg Malisse
Od kada je oboleo od covid 19 u septembru prošle godine, 11-godišnjem Malissu Kafiju iz Liverpula teško je da jede ili pije, jer sve mu ima ukus „izmeta i pokvarenih jaja“. Njegova majka kaže da je sve počelo tako što je Maliss govorio da hrana ima ukus izmeta i kanalizacije, a voda ukus pokvarenih jaja.
– Jednostavno je prestao da jede. Zbog hrane je počeo da povraća i da se davi. Bilo je užasno. Nismo znali šta da radimo. Pokušali smo sve samo da ga nateramo da jede. Kuvali smo mu njegovu omiljenu hranu, ali zbog svega se osećao zaista bolesno – ispričala je majka Malissa Kafija.
Malissu je dijagnostikovana parosmija i dat mu je steroidni sprej za nos, ali to nije pomoglo. Do novembra je izgubio oko 2 kg i hitno je prebačen u bolnicu, dehidriran i konfuzan.
– Nikada ranije nismo čuli za parosmiju. Bilo je apsolutno srceparajuće videti kako se pogoršava. Prestao je bilo šta da jede – izjavila je majka ovog dečaka i dodala da su ga na kraju hranili preko sonde, koja mu je išla kroz nos u stomak.
Trenutno je njegova parosmija i dalje problem, ali počinje da se poboljšava. Dečak ima neku „sigurnu“ hranu koju može da jede, kao što su losos, testo tortilje, mlečna hranu, otopljeni sladoled od maline i sok od nara.
– Stvari se polako popravljaju, ali on je i dalje izuzetno umoran i veoma bled. Još uvek je veoma mršav i izgubio je mnogo mišićne mase. To stanje mu je izazvalo pogoršanje zdravlja, uključujući stalne probleme sa crevima i bolove u nogama – naglasila je Malissova mama.
