Veliki broj studija pokazuje da postoji više od jednog mehanizma koji će delovati preventivno Foto: Shutterstock/ Marija Trajkov, lična arhiva
Depresija je poremećaj raspoloženja koji je sve zastupljeniji u savremenom svetu. Nemogućnost kontrolisanja stresa, loši međuljudski odnosi, usamljenost, osećaj bezizlaza, koji se često „leče“ obilnim obrocima, vremenom narušavaju i psihičko i fizičko zdravlje. Jaljaju se trenuci kada nam nije ni do čega, kada je čoveku toliko teško da mora da se zatvori u četiri zida i preleži dan. Stručnjaci naglašavaju da je baš u tim momentima bitno da se i poslednjim atomom snage pokrenemo i aktiviramo telo. Čak i minimalno fizičko vežbanje može da nam obezbedi energiju, koja će biti pokretač za hrabro suočavanje sa mogućim problemima.
Postoje različiti oblici poremećaja raspoloženja koji nekada mogu da budu toliko snažni, da onesposobe čoveka za obavljanje i najjednostavnijih životnih aktivnosti. Depresija je uvek teško stanje, bez obzira na godine, ali uočava se da se neki oblici poremećaja raspoloženja češći u starijem životnom dobu. Usmaljenost i hronične bolesti dovoljne su da čoveku pokvare raspoloženje, koje se nekada može popraviti i običnom laganom šetnjom u parku.
Fizioterapeut i defektolog somatoped, doktor neuronauka Marija Trajkov u razgovoru za portal eKlinika objašnjava da zainteresovanost za fizičkom aktivnošću progresivno opada sa godinama i da su starije osobe zbog mogućih padova i preloma demotivisane da se bave fizičkom aktivnošću.
– U poslednjoj deceniji razvijen je veliki broj programa koji su zasnovani na primarnoj zaštiti, a koji pomažu neaktivnim odraslim osobama sa hroničnim bolestima da postanu fizički aktivni. Efikasni pristupi motivisanju starijih osoba su očito potrebni. Najbolja motivacija ka dugoročnom “konzumiranju” fizičke aktivnosti je dokaz o njenoj efikasnosti. Međutim, bez obzira što starije osobe priznaju teorijsku svest o prednostima vežbanja i izražavaju želju da usvoje režime vežbanja, njihove namere često ne uspevaju. Sa ovakvim problemom se susreću fizioterapeuti sa svim uzrasnim grupama kada nakon završene terapije treba da motrivišu pacijente da nastave da vežbaju kući. Možda je dobro za početak ponuditi neku aktivnost koja je umerenog intenziteta i ne zahteva previše koginitivnog angažovanja, koja ne podseća na “strogo i obavezno” vežbanje već na neki društveni događaj – preporučuje Marija Trajkov.
Svetska zdravstvena organizacija savetuje da zdrave osobe starosti 18 do 64 godine vežbaju najmanje 150 minuta (umerena fizička aktivnost) ili najmanje 75 minuta energičnog vežbanja. Pojedini lekari kažu da je „fizička akrtivnost“ lek i prevencija za mnoge bolesti.
Marija Trajkov podseća da veliki broj studija govori u prilog tome da fizička aktivnost i vežbanje imaju povoljan uticaj na čovekovo zdravlje, kako fizičko tako i mentalno, kao i uticaj na dužinu života. Uočava se da je kod starijih osoba koje vežbaju bolje fizičko i psihosocijalno zdravlje, ove osobe imaju bolju razvnotežu, manje padova, bolje kognitivne sposobnosti i sveukupni kvalitet života.
Veliki je problem ipak kako motivisati osobu sa nekim poremećajem raspoloženja da počne da vežba, jer je moguće da depresivnim osobama i svakodnevni poslovi budu izuzetno zamorni i besmisleni. Marija Trajkov potvrđuje da je depresija među starijim osobama jedan od najozbiljnijih zdravstvenih problema sa kojim se savremeno društvo suočava, i da je često povezana sa niskim stepenom fizičke funkcionalnosti.
– U najvećem broju istraživanja dokazano je da vežbanje između ostalog deluje i na raspoloženje. Veliki broj studija pokazuje da postoji više od jednog mehanizma koji će delovati preventivno. Osim aktivacije neurološkog sistema, interesanto je da je predloženi mehanizam i samopercepcija i slika o telu. Pored toga, treba razmotriti i sredinu kao potencijal za prevenciju, jer je uočeno da je korišćenje zelenih površina povezano sa manjim rizikom od depresije. Interesanto je da su pronađeni dobri rezultati kod umerene, čak i slabije doze fizičke aktivnosti od zvaničnih preporuka – naglašava Marija Trajkov.
Stručnjaci preciziraju da se umerena, pa i mala fizička aktivnost ima pozitivno delovanje na blage i umerene oblike depresije. Pojedina istraživanja navode da je za poboljšanje raspoloženja neophodan veći broj treninga tokom nedelje i intenzivnije vežbanje. Moguće je da se pozitivni efekti na raspoloženje osete veoma brzo, ali veruje se da je ipak potrebo da prođe jedan mesec.
Vežbanje, kako se naglašava, može da ublaži simptome depresije i anksioznosti, jer dolazi do oslobađanja endorfina „hormona sreće“.
Marija Trajkov je profesor strukovnih studija na Akademiji strukovnih studija Beograd, Odsek Visoka zdravstvena škola, Katedra za fizioterapeute i radne terapeute. Viši je fizioterapeut i defektolog somatoped, doktor neuronauka.