Postoji razlog zašto vežbanje izaziva znojenje – nije lako. Naše telo naporno radi kada trčimo, vozimo bicikl, dižemo tegove ili se upuštamo u bilo koju drugu fizičku aktivnost koja testira našu snagu i odlučnost. Sav taj trud ponekad nas možda natera da se zapitamo zašto to sve radimo. Ali, ako posumnjamo i ako nam je potrebna motivacija, postoje razlozi koji pokazuju na koje sve načine vežbanje koristi našem telu.
Prednosti vežbanja
Nije tajna da je redovno vežbanje za nas dobro, ali i da verovatno ponekad ne shvatamo koliko to utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje, kaže lekar sportske medicine dr Matthew Kampert.
Vežbanjem možemo da izgradimo mišiće i upravljamo svojom težinom, ono može ojačati naše srce i zaštititi nas od raznih bolesti. Ali zahvaljujući vežbanju možemo da postanemo srećnija, zdravija i osoba puna života.
1. Duži život
Vežbanje može da nam pomogne da što duže ostanemo živi. Nešto od toga može se pripisati poboljšanom maksimalnom potrošnjom kiseonika (VO2 max), odnosno, maksimalnoj količinu kiseonika koju pojedinac može da iskoristi tokom intenzivnog ili maksimalnog vežbanja. Ovo odražava sposobnost srca, pluća i mišića da efikasno rade zajedno.
Redovno vežbanje može poboljšati vaš VO2 max, što je povezano sa dužim i zdravijim životom i može ograničiti prirodni pad koji dolazi sa starenjem.
Istraživanje pokazuje da odrasli koji ispunjavaju minimalne smernice za fizičku aktivnost smanjuju šanse za ranu smrt za 21 odsto. Ista studija pokazala da su ljudi koji su vežbali dva do četiri puta više od preporučene količine (ili 300 do 600 minuta nedeljno) smanjili rizik od prerane smrti za 31 procenat.
2. Upravljanje težinom
Održavanje zdrave težine zahteva ravnotežu između kalorija koje unosimo jelom i pićem i kalorija koje naše telo sagoreva obavljajući svoje svakodnevne aktivnosti, objašnjava dr Kampert.
Kalorije koje se ne sagore čuvaju se u našem telu kao mast za buduće energetske potrebe. Ako skladištimo previše ove rezervne energije, to će se pokazati na našoj vagi. Vežbanje je siguran način da sagorimo te kalorije kako bismo lakše upravljali svojom težinom. Takođe treba naglasiti da upravljanje težinom najbolje funkcioniše kada je vežbanje upareno sa zdravom ishranom.
3. Održavanje mišića
Gubitak mišića prirodni je deo starenja. Obično počinje u 30-im godinama i s godinama se ubrzava. Svakih deset godina možemo da izgubimo do 8 odsto mišićne mase.
Još više zabrinjava što se pokazalo da se mišićna snaga smanjuje tri puta brže od mišićne mase. Istraživanje pokazuje da je prosečan godišnji gubitak snage od 2,6 odsto kod žena i 3,6 procenata kod muškaraca. Prema studijama, sve više sedentarnog načina života, koje često dolazi sa starenjem, može podstaći ovaj pad.
Protiv ovog prirodnog trenda možemo da se borimo fizičkom aktivnošću i vežbanjem snage tokom godina, što može usporiti regresiju mišića i pomoći nam da zadržimo snagu, kaže dr Kampert.
4. Jače kosti
Osteoporozu (ili slabljenje kostiju) mnogi smatraju globalnom zdravstvenom epidemijom. Ova bolest pogađa stotine miliona ljudi širom sveta, čineći ih podložnijim lomovima kostiju.
Dosledno vežbanje, a posebno trening snage, može nam pomoći da izgradimo i održimo gustinu kostiju kako bismo se, kako starimo, zaštitili od osteoporoze. Aktivnosti sa opterećenjem, poput hodanja, joge i pilatesa, takođe mogu biti korisne za naše kosti.
5. Smanjen rizik od bolesti i oboljenja
Zdrav organizam ojačan vežbanjem bolje se bori protiv bolesti i oboljenja, navode Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Redovno vežbanje može smanjiti rizik od:
- bolesti srca
- moždanog udara
- visokog krvnog pritiska (hipertenzija)
- dijabetesa tipa 2
- nekoliko vrsta raka, uključujući rak dojke i rak debelog creva
Fizička aktivnost takođe može smanjiti podložnost ozbiljnijim oboljenjima od infektivnih bolesti, kao što su:
- grip
- COVID-19
- upala pluća
6. Povećana energija
Ako se osećamo umorno, najbolji način da dobijemo energiju može biti kretanje.
Fizička aktivnost povećava broj otkucaja srca kako bi podstakla cirkulaciju, što ubrzava ćelijsku aktivnost u telu, kaže dr Kampert. Vežbanje takođe oslobađa hormone koji mogu doneti dodatnu energiju.
Istraživanje dosledno pokazuje da redovna vežba može biti efikasna u smanjenju umora.
7. Dugoročna funkcija mozga
Aktivno telo može da dovede do zdravijeg mozga podržavajući rast ćelija i povećavajući kretanje neurotransmitera (hemijskih glasnika) koji održavaju kogniciju u funkciji.
Istraživanje pokazuje da redovno vežbanje može smanjiti rizik od demencije ili drugih stanja koja utiču na funkciju mozga.
8. Poboljšano raspoloženje
Dobar trening može doneti navalu endorfina u mozgu koji donosi dobre vibracije. Pored toga, fizička aktivnost može smanjiti nivoe kortizola (hormon stresa) kako bismo se osećali opuštenije.
Istraživači kažu da se fitnes aktivnosti poput hodanja, joge i treninga snage mogu koristiti za lečenje depresije. Studije su takođe pokazale da vežbanje može pomoći u smanjenju simptoma anksioznosti.
9. Bolji san
Praćenje dosledne rutine vežbanja može pomoći da zaspimo brže i spavamo duže i bolje, navodi se u studijama. To se postiže tako što:
- smanjuje stres i anksioznost
- održava unutrašnji sat (cirkadijalni ritam)
- reguliše telesnu temperaturu
Međutim, vreme za vežbanje je važno. Vežbanje previše blizu vremena za spavanje, može nas razbuditi i onemogućiti da zaspimo upozorava dr Kampert. Ako se javi ovaj problem, treba preći na jutarnje vežbanje. Pored ovoga, vežbe visokog intenziteta koje opterećuju telo takođe mogu negativno uticati na san. Isto važi i za nedostatak dana odmora za oporavak.
10. Povećana seksualna aktivnost
Seks je fizički poduhvat, tako da izgradnja izdržljivosti, jačanje i povećanje fleksibilnosti kroz vežbanje definitivno donosi određenu korist ovoj aktivnosti.
Ali vežbanje može doneti i druge prednosti našem seksualnom životu. Istraživanja pokazuju da aerobne vežbe koje poboljšavaju protok krvi mogu dati muškarcima podsticaj erektilnoj funkciji. Za žene, postoje dokazi da vežbanje može povećati seksualnu želju.
11. Ublažavanje bolova
Endorfin, koji donosi sreću, može delovati i kao prirodni lek protiv bolova koji pomaže u smirivanju hroničnih stanja, kao što su:
- bol u donjem delu leđa
- bol u vratu
- osteoartritis
- fibromijalgija
- reumatoidni artritis
12. Podmlađena koža
S obzirom na to kako vežbanje poboljšava zdravlje kože, lako bi mogli da pomislimo da znoj ima magične moći. Ali, fizička aktivnost poboljšava protok krvi, što pomaže ćelijama kože da se regenerišu da se bore protiv starenja i daju nam mlađi izgled. Vežba takođe deluje na hidrataciju i vlaženje kože.
