Nordijsko hodanje je vrsta rekreacionog sporta, pri kojem se hodanje podržava upotrebom dva štapa koji se koriste u ritmu koraka. Štapovi se koriste kako bi se tokom hoda što efikasnije angažovalo celo telo. Na taj način stimulišu se mišići čitavog tela i tako dolazi do povećanja kondicije i povećanja otkucaja srca.
Nova studija u koju su bile uključene osobe sa srčanim oboljenjima pokazuje da je nordijsko hodanje (pomislite na skijaško trčanje bez skija) poboljšalo njihovo mentalno i fizičko zdravlje više od drugih vrsta treninga. Istraživači su koristili 6-minutni test hodanja da bi izmerili „funkcionalni kapacitet” 130 učesnika studije, kako bi se videlo koliko napora osoba može da uloži u fizičku aktivnost.
Oni koji su se bavili nordijskim hodanjem – brzim hodanjem uz pomoć štapova – imali su više i bolje rezultate na testu od onih koji su radili intervalni trening visokog intenziteta i kontinuirani trening umerenog do intenzivnog intenziteta, izvestili su dr Tasuku Terada sa Instituta za srce Univerziteta u Otavi, Ontario, Kanada i kolege.
Tokom 26 nedelja, prosečne promene udaljenosti koje su se testirale u periodu od 6 minuta hoda porasle su sa oko 55 na 60 metara za aktivnosti umerenog do visokog intenziteta na preko 94 metra sa nordijskim hodanjem, zaključili su istraživači.
Zaključci studije objavljeni su na internetu u Canadian Journal of Cardiology.
– Nordijskom hodanju lako mogu da se prilagode ljudi kojima su potrebni samo štapovi za ovu vrstu hodanja i to onda postaje angažman za čitavo telo. Pored angažovanja nogu, tokom nordijskog hodanja vežba i gornji deo tela. Ruke koristite da biste se kretali napred, a to može da dovede do veće potrošnje energije – kaže dr Terada.
Velika je podrška povećanju vežbanja i fizičke aktivnosti kod pacijenata sa srčanim oboljenjima koji poboljšavaju kvalitet života, kapacitet vežbanja, mentalno zdravlje i smanjuju depresiju, kaže dr Carl „Chip” Lavie sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Kvinslend u Nju Orleansu.
– Ogromne su potencijalne koristi nordijskog hodanja kada se posmatra dugoročno, posebno za pacijente koji imaju problema sa držanjem, hodom i ravnotežom. Potencijalna upotreba štapova kod nordijskog hodanja može da omogući mnogim pacijentima da dodatno angažuju gornji deo tela i stoga dobiju veće koristi za poboljšanje kapaciteta za vežbanje – kaže dr Lavie, koautor uvodnika studije.
U studiju su bili uključeni pacijenti sa bolešću koronarnih arterija koji su bili na rehabilitaciji nakon različitih srčanih zahvata. Bilo je 29 pacijenata koji su nasumično raspoređeni u intervalni trening visokog intenziteta, 27 na kontinuirani trening umerenog do snažnog intenziteta i 30 u grupu nordijskog hodanja. Prosečna starost u tri grupe bila je oko 60 godina. Učesnici su vežbali u periodu od 12 nedelja nakon rehabilitacije. Zatim je sledio period posmatranja od 14 nedelja. Naučnici su merili kvalitet života, funkcionalni kapacitet i depresiju, zatim u 12. i 26. nedelji.
Drugi nalazi iz studije sugerišu da su od početka studije do 12. nedelje nivoi fizičke aktivnosti značajno porasli, a ovo poboljšanje se nastavilo tokom perioda posmatranja od 14 nedelja. Funkcionalni kapacitet nastavio je značajno da se poboljšava nakon rehabilitacije. Primećeno je da su sve vrste vežbi rezultirale smanjenjem simptoma depresije i kvaliteta života.
– Ne očekujem da će ljudi požuriti da kupuju nordijske štapove, ali je opšta ideja da nardijsko hodanje daje još jednu opciju za vežbanje koja bi mogla da bude od koristi za mnoge naše pacijente, ali i za mnoge druge u široj javnosti – zaključuje dr Lavie.