Čips i sladoled mogu da izazovu zavisnost baš kao i droge, otkrili su naučnici sa University of Michigan. Na osnovu svog otkrića istraživači zaključuju da izgleda ima istine u reklami za čips koja kaže „ne možete pojesti samo jedan“.
U 36 zemalja sveta 14 odsto odraslih je zavisno od ultraprerađenih namirnica kao što je čips
Studija je otkrila da ljudi mogu da pokažu znake zavisnosti od ultraprerađene hrane poput sladoleda, čipsa i drugih proizvoda sa visokim sadržajem šećera i ugljenih hidrata. Istraživači su analizirali 281. studiju iz 36 zemalja i otkrili da 14 odsto odraslih i 12 procenata dece pokazuje znake zavisnosti od ultraprerađene hrane, kako je definisano Yale Food Addiction Scale (Yale skalom zavisnosti od hrane). Te zavisnosti su bile na istom nivou kao i zavisnosti od alkohola i duvana, pokazalo je istraživanje.
– Postoji logična i dosledna podrška validnosti i kliničkoj važnosti zavisnosti od ultraprerađene hrane. Priznajući da određene vrste prerađene hrane imaju svojstva supstanci koje izazivaju zavisnost, možda ćemo moći da pomognemo u poboljšanju globalnog zdravlja – izjavila je Ashley Gearhardt, vodeći istraživač i profesor psihologije na University of Michigan.
Čovek može da prestane da puši, pije, da se kocka, ali ne i da jede
Prema koautorki studije Alexandri DiFeliceantonio, profesorki na Virginia Tech University „većina hrane za koju smatramo da je prirodna ili minimalno obrađena, obezbeđuje energiju u obliku ugljenih hidrata ili masti, ali ne oboje“. Profesorka DiFeliceantonio ističe da iako svako može da prestane da puši, da prestane da pije ili da se kocka – teško da iko može da prestane da jede.
Dijetetičarka Erin Palinski-Wadeda, na primer, ne krije da je skeptična prema nalazima istraživanja.
– Iako hrana bogata dodatkom šećera može da stimuliše jedinjenja koja podstiču dobar osećaj u mozgu i da stvori naviku, šećer sam po sebi ne izaziva zavisnost na način na koji kokain ili neka druga droga mogu. Konzumiranje šećera, a zatim njegovo smanjenje ili eliminisanje iz ishrane neće rezultirati simptomima povlačenja ili neželjenim efektima kao što bi se desilo kod prave zavisnosti. Žudnja za hranom je složena i ima veze ne samo sa profilom ishrane, već i sa emocijama i naučenim ponašanjem u vezi sa jelom – navodi Erin Palinski-Wadeda.
Neophodna promena marketinških kampanja koje navode ljude da jedu čips i drugu nezdravu hranu
Neki od ključnih nalaza studije, navedeni su u saopštenju za javnost:
- Ultraobrađena hrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima i dodatim mastima je veoma privlačna i može da izazove zavisnost
- Navike i ponašanje po pitanju konzumiranja ultraprerađene hrane mogu da zadovolje kriterijume za dijagnozu poremećaja upotrebe supstanci kod nekih ljudi
- Razumevanje ovih mogućnosti zavisnosti može da dovede do novih pristupa kliničkoj nezi.
– Neophodno je razumeti zavisnost od ove ultraprerađene hrane na globalnom nivou, posebno u siromašnim zemljama – naglasila je profesorka Gearhardt napominjući kako ih niska cena, praktičnost i marketing čine ove namirnice privlačnijim.
– Biće potrebna hrabra akcija da se promene ovi i drugi ekonomski i strukturni faktori koji teraju ljude da jedu ultraprerađenu hranu – zaključila je Ashley Gearhardt.
