Sveže smokve su odlične za probavu i pomoć kod zatvora, ali neki ljudi ne smeju da preteruju u količinama

Kod osoba alergičnih na brezu često dolazi do reakcije na sveže smokve zbog proteinske sličnosti jednog inhalacionog alergena

Sveže smokve su prava nutritivna "bomba". Uprkos visokom sadržaju prirodnog šećera, njihova kalorijska vrednost ostaje niska. Kada se jedu u umerenim količinama mogu čak doprineti stabilnijem nivou šećera u krvi, kao i drugim povoljnim zdravstvenim okolnostima.

Smokve su od davnina pomoć za digestivnu regulaciju i opstipaciju

Preporučujemo

Jedna manja smokva sadrži oko 30 kalorija, 8 g ugljenih hidrata (6,5 g prirodnog šećera), 1 gram vlakana. Tu su i značajne količine bakra, magnezijuma, kalijuma, vitamina B6 i vitamina K.

Smokve se tradicionalno koriste za olakšanje tegoba kod zatvora, a moderna istraživanja potvrđuju njihovu delotvornost. Jedna studija sa 150 ispitanika otkriva da konzumacija 4 suve smokve dnevno značajno ublažava simptome kao što su nadimanje, gasovi i zatvor. Druga studija sa 80 osoba pokazala je da redovno konzumiranje svežih smokava u umerenim količinama tokom osam nedelja značajno popravlja peristaltiku creva u odnosu na kontrolnu grupu.

Regulacija šećera u krvi i smokve: Ima li dokaza da su korisne?

Jedno ranije istraživanje pokazalo je da su neke osobe sa dijabetesom tipa 1 koje su mesec dana pre doručka pile čaj od listova smokve doživele pozitivan efekat. Kod njih je došlo do prosečnog smanjenja doze insulina za oko 12 odsto.

Ekstrakti smokve pokazuju niži glikemijski indeks u poređenju sa suvim voćem, ali zbog visokog nivoa šećera u suvnim smokvama, osobe sa dijabetesom (posebno tipa 1) treba da ograniče njihov unos.

Kardiovaskularni efekti i holesterol

Umeren unos smokava može doprineti zdravlju srca. Njihovi minerali mogu da doprinesu regulaciji krvnog pritiska, kažu studije, dok antioksidanti mogu imati uticaj na ravnotežu holesterola. Međutim, u jednoj studiji sa 83 osobe sa povišenim "lošim" (LDL) holesterolom dnevni unos nekoliko svežih smokava nije doveo do značajne promene u lipidnom profilu, što ukazuje na to da su efekti kod ljudi još neizvesni.

Potencijalno antikancerogeno dejstvo

Korisni sastojci listova smokva (Ficus carica) istraživani su zbog antikancerskog potencijala. U laboratorijskim istraživanjima na ćelijskim linijama karcinoma dojke (triple-negative model MDA‑MB‑231), ekstrakt lista inhibirao je rast ćelija i pokrenuo ekspresiju gena uključenih u apoptozu (kao što su BAX, TP53, TP21), bez uticaja na zdrave ćelije. Iako su ovi rezultati obećavajući, potrebne su studije na ljudima da bi se potvrdila efikasnost, kao i bezbednost.

Koža i antioksidativno dejstvo

Istraživanja ukazuju na to da kombinacije voćnih ekstrakata sa ekstraktom smokve mogu da inhibiraju razgradnju kolagena i smanje pojavu bora, naročito kod alergijski iritirane ili suve kože. Ovi efekti su zasnovani na antioksidativnim svojstvima, ali kao i kod antikancerskih istraživanja nedostaju kliničke studije na većim grupama ljudi za definitivne zaključke.

Ko treba da pazi ako konzumira smokve u većim količinama?

Postoje takve kategorije ljudi a upozorenja se pre svega odnose na sledeće grupe konzumenata.

1. Moguće alergije i oralni alergijski sindrom (OAS)

Kod osoba alergičnih na brezu često dolazi do reakcije na sveže smokve zbog proteinske sličnosti (prisutnost inhalacionog alergena homolog Biz, PR‑10 tipa). Studija kod 188 osoba alergičnih na brezin polen pokazala je da čak 78  odsto ima pozitivan prick-test na sveže smokve, ali samo 10 odsto na suve. Naime, visokotermačka obrada smanjuje količinu aktivnih proteina.

Osobe sa polenskom alergijom mogu patiti od svraba u ustima, otoka ili čak težih simptoma nakon konzumiranja svežih smokava, dok su suve često bezbednije.

2. "Ficus‑fruit" sindrom

Ovaj sindrom se odnosi na preosetljivost kod osoba koje su bile izložene sobnom fikusu. Njegovi alergeni (poput ficina, proteaze) mogu da prouzrokuju reakciju na smokve, kivi, papaju, bananu i druge biljke iz Moraceae porodice.

3. Interakcije sa antikoagulantima (lekovi za razređivanje krvi)

Vitamin K iz smokava može negativno da utiče na efekat antikoagulantne terapije (npr. leka warfarin). Zbog toga osobe na takvom tretmanu treba da se konsultuju sa lekarom pre uključivanja smokava u svoju redovnu ishranu.

4. Prekomerna konzumacija i probavni problemi

Preteran unos svežih smokava može izazvati dijareju ili grčeve posebno ako se koriste u medicinske svrhe (npr. za opstipaciju) bez kontrole unesenih količina.