Samo dva bezalkoholna pića mogu da podignu holesterol i to do granica koje se smatraju opasnim te stoga lekari podsećaju da ono što pijemo može nenamerno da pogorša zdravlje. Ako je neko upozoren da ima visok holesterol znači da bi trebalo da preduzme mere za snižavanje štetnih nivoa holesterola koji čoveka mogu da dovedu u opasnost od srčanog ili moždanog udara. Lekari upozoravaju da neki slatki napici mogu da nas dovedu u opasnost. U stvari, svako slatko piće, kao što je voćni sok, može da bude loše za zdravlje.
Bezalkoholna pića izazivaju štetne promene u nivou dobrog HDL holesterola
Istraživanje objavljeno u časopisu American Heart Association navodi kako su napici zaslađeni šećerom povezani sa „štetnim promenama u holesterolu lipoproteina visoke gustine“. Stručnjaci iz Heart UK – The Cholesterol Charity objašnjavaju da holesterol lipoproteina visoke gustine HDL ili takozvani dobar holesterol – pomaže u zaštiti srca i krvnih sudova od bolesti. Premalo HDL može da bude štetno, jer gusti lipoprotein obavlja tri uloge u organizmu:
* ima anti-inflamatorno dejstvo
* antioksidativnog je efekta
* uklanja višak holesterola iz krvnih sudova i vraća ga u jetru.
Kada se holesterol transportuje u jetru, on se razlaže i izbacuje iz tela. Tokom istraživanja naučnici su primetili da povećana potrošnja zaslađenih napitaka može da doprinese razvoju dislipidemije. Dislipidemija je neravnoteža lipida kao što su holesterol – holesterol lipoproteina niske gustine (LDL), trigliceridi i lipoproteini visoke gustine (HDL).
Lipoprotein niske gustine LDL smatra se „lošim“ tipom holesterola, jer se ova vrsta masnoća taloži duž zidova arterija, sužavajći prolaz krvi kroz njih. Kada se holesterol nakuplja unutar arterija, formira se takozvani plak koji vremenom počinje da zapušava vene. Ako otpadne deo plaka u krvnom sudu, formiraće se krvni ugrušak, koji ima potencijal da blokira dotok krvi u srce, na primer. A ako je protok krvi do srca blokiran, a srcu kao mišiću nedostaje kiseonik, ono počinje da „odumire“ i dolazi do srčanog udara.
I nefiltrirana kafa sadrži supstancu koja diže LDL – loš holesterol
Međutim nisu samo zaslađena bezalkoholna pića opasnost za podizanje nivoa holesterola. Još jedno piće, koje može da podigne nivo holesterola, jeste nefiltrirana kafa, navode stručnjaci. Takozvana presovana kafa pravi se mešanjem mlevenih zrna kafe sa prokuvanom vodom u presi. Nakon što se kafa natopi, pritiska se mrežasti klip koji cedi tečnost a zadržava se talog kafe. S obzirom na to da nema filtera za kafu, deo taloga od kafe, koji sadrži supstancu zvanu diterpeni, može da završi u napitku. Diterpeni sadrže lipide, koji mogu da podignu LDL „loš“ holesterol, triacilglicerole i enzime jetre. Dva najpoznatija diterpena su kafestol i kahvel. Prema naučnim studijama, nefiltrirana kafa sadrži 30 puta više diterpena od šoljice filtrirane kafe.
– Pet do 8 šoljica nefiltrirane kafe dnevno može da podigne „loš“ LDL holesterol – naglašava profesor dr Eric Rimm, sa Harvard T.H. Chan School of Public Health. Dr Rimm dodaje da svako ko voli i pije dosta voćnih sokova ili nefiltriranu kafu, trebalo bi da smanje nivo potrošnje ovih napitaka.
