Holesterol je prirodna komponenta koja se nalazi u krvi svakog čoveka, ali, kada neko ima previše ove masne supstance, to se smatra hiperlipidemijom, hiperholesterolemijom ili visokim holesterolom u krvi. Zna se da je visok holesterol glavni faktor rizika za srčani udar, srčane bolesti i moždani udar. Istraživanja pokazuju da su mnoge žene, nažalost, u opasnosti od visokog holesterola i da to uopšte ni ne znaju.
Holesterol i trigliceridi su rizičniji za žene nego za muškarce
Još zabrinjavajući su trigliceridi – vrsta masti u krvi koja se obično meri zajedno sa holesterolom. Pokazalo se da su trigleceridi još rizičniji kod žena u poređenju sa muškarcima. Ovo jeste problem jer nivo holesterola kod žena može poprilično da varira nakon menopauze i ima tendenciju da raste sa godinama, što ih dovodi u veći rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Stručnjaci smatraju da bi svako morao da zna svoj nivo holesterola i način na koji ga kontroliše jer to jeste veliki korak ka tome da čovek ostane zdrav.
Holesterol je voštana supstanca koja se nalazi u svakoj ćeliji u telu. Ili ga proizvodi telo ili se apsorbuje iz hrane. Našem telu holesterol je potreban za proizvodnju važnih steroidnih hormona kao što su estrogen, progesteron i vitamin D. Takođe se koristi za stvaranje žučnih kiselina u jetri, koje apsorbuju masti tokom varenja.
Dakle, nešto holesterola jeste nam neophodno – ali, loš holesterol je nešto što nam nije potrebno, posebno ženama. Višak lošeg holesterola u krvotoku može se deponovati u arterije tela i te naslage se nazivaju plakovi a rezultiraju aterosklerozom, ili otvrdnjavanjem arterija. Ovo je glavni uzrok srčanog udara, moždanog udara i drugih vaskularnih problema.
Šta se dešava kada holesterol cirkuliše telom?
Ukupni nivo holesterola je mera ukupne količine holesterola koji cirkuliše u našem krvotoku, što uključuje nekoliko komponenti:
- LDL holesterol – LDL je skraćenica za „lipoprotein niske gustine“. Poznat je kao „loš“ holesterol, koji direktno doprinosi nakupljanju plaka u arterijama. Lipoprotein veoma niske gustine, ili VLDL holesterol, je još jedan tip, koji je prekursor LDL.
Ukupni holesterol je VLDL holesterol plus LDL holesterol plus HDL holesterol. - HDL holesterol – HDL je skraćenica za „lipoprotein visoke gustine“. Stručnjaci smatraju da bi na optimalnom nivou (oko 50 mg/dl) mogao da pomogne telu da se oslobodi LDL holesterola.
Dakle, delovi ove suspstance kruže našim organizmom, a lekari ovako objašnjavaju šta se tada dešava:
– Loši delovi ili LDL čestice vole da se zalepe za sluznicu naših arterija, poput masnoća iz sapuna u cevima. Dok se tu drži, stvara upalni proces i naše telo počinje da ga pretvara u plak. Plak u krvnim sudovima čini ih čvršćim i užim, ograničavajući protok krvi do vitalnih organa kao što su mozak i srčani mišić, što dovodi do visokog krvnog pritiska. Pored toga, komadi plaka se mogu odlomiti i izazvati srčani ili moždani udar. I, pogodite šta? Ovo nakupljanje masnoća može da počne već u dvadesetim godinama.
Šta treba znati o trigliceridima?
Pored holesterola, i druga vrsta masti, odnosno trigliceridi se nalazi u krvotoku. Žene treba da obrate posebnu pažnju na njih, jer praksa je pokazala da visok nivo triglicerida predviđa još veći rizik od srčanih oboljenja kod žena u poređenju sa muškarcima. Kada unesemo više kalorija nego što nam je potrebno, telo pretvara dodatne kalorije u trigliceride, koji se zatim skladište u masnim ćelijama. Trigliceride telo koristi za energiju, ali ljudi sa viškom triglicerida imaju veći rizik od zdravstvenih problema, uključujući kardiovaskularne bolesti. Konzumiranje dosta alkohola i hrane koja sadrži jednostavne ugljene hidrate (šećernu i srobnu hranu), zasićene masti i trans masti, doprinosi povećanju niova triglicerida. Visok nivo triglicerida može biti uzrokovan i zdravstvenim stanjima kao što su dijabetes, nedovoljno aktivna štitna žlezda, gojaznost, sindrom policističnih jajnika ili bolest bubrega.
Trigliceridi takođe cirkulišu u krvotoku na česticama koje mogu doprineti stvaranju plaka. Mnogi ljudi sa visokim trigliceridima imaju druge faktore rizika za aterosklerozu, uključujući visok nivo LDL ili nizak nivo HDL, ili abnormalne nivoe šećera (glukoze) u krvi. Genetske studije su takođe pokazale izvesnu povezanost između triglicerida i kardiovaskularnih bolesti.
Koji je idealan nivo holesterola?
Standardan test krvi obično meri koncentraciju ukupnog holesterola, HDL holesterola i triglicerida. Nivo LDL holesterola se obično procenjuje na osnovu ovih brojeva koristeći dobro uspostavljenu formulu koju su nedavno revidirali i poboljšali istraživači iz Johns Hopkins. Idealan nivo LDL holesterola treba da bude manji od 70 mg/dl, a nivo HDL holesterola kod žena idealno bi trebalo da bude blizu 50 mg/dl. Trigliceridi treba da budu manji od 150 mg/dl, a nivo ukupnog holesterola znatno ispod 200 mg/dl je najbolji.
Zašto holesterol različito utiče na žene?
Generalno, žene imaju veći nivo HDL holesterola od muškaraca, jer ženski polni hormon estrogen izgleda povećava ovaj dobar holesterol. Ali, kao i mnogo toga, sve se menja u menopauzi jer tada mnoge žene doživljavaju promenu nivoa holesterola – ukupni i LDL holesterol raste, a HDL holesterol opada. Zbog toga bi žene, koje su imale dobre vrednosti holesterola tokom reproduktivnih godina, mogle da dobiju povišen holesterol kasnije u životu. Naravno, genetika i faktori načina života takođe mogu da igraju veliku ulogu.
Kako holesterol može da se smanji?
Ako je analiza krvi pokazala da imate visok holesterol, ili samo želite da sprečite da se on uveća, šta možete da uradite? Lekari podsećaju da postoji nekoliko načina za kontrolu holesterola:
1. Lekovi – U zavisnosti od ukupnog rizika od kardiovaskularnih bolesti, možda ćete biti lečeni lekovima za snižavanje holesterola, kao što je statin. Odluka o upotrebi statina zasniva se na ukupnom riziku žene od srčanog i moždanog udara, uključujući sve ove faktore i vrednost LDL holesterola. Ako već imate vaskularnu bolest ili dokaze o aterosklerozi, ili ako ste u visokom riziku od kardiovaskularnih bolesti, statin za prevenciju se preporučuje jer se time leči plak u arterijama i snižava LDL holesterol.
2. Ishrana i način života – Ishrana i način života su veoma važni za održavanje zdravog nivoa holesterola. Čak i za žene kojima se preporučuje da uzimaju lekove za snižavanje holesterola, zdrav način života pomaže da ovi lekovi bolje funkcionišu, kažu lekari, a ovo su neki od saveta kako da se održava način života koji podržava zdrav nivo holesterola:
- Održavajte zdravu telesnu težinu
- Prestanite da pušite ako konzumirate duvan
- Vežbajte najmanje 30 minuta, pet ili više dana u nedelji
- Ishrana treba da bude bogata voćem, povrćem, nemasnim proteinima i velikim količinama rastvorljivih vlakana kao što su pasulj i zob, što može da smanji LDL.
- Izbegavajte zaslađena pića i voćne sokove, umesto toga pijte vodu i nezaslađeni čaj – i minimizirajte unos drugih jednostavnih ugljenih hidrata poput peciva i slatkiša
- Pijte alkohol umereno, posebno ako imate povišene trigliceride
- Počnite da primenjujete mediteransku ishranu koja je bogata voćem, povrćem, hlebom od raznih zrna žitarica i ribom. Koristite maslinovo ulje (umesto putera) i začine (umesto soli).
- Jedite mononezasićene i polinezasićene masti – poput onih koje se nalaze u maslinovom ulju, orasima i masnoj ribi poput lososa. Oni zapravo mogu imati pozitivan efekat na holesterol, jer smanjuju količinu LDL u krvi, a i smanjuju zapaljenje u arterijama, posebno kada zamenjuju zasićene masti u ishrani.
- Od namirnica birajte:
1. Masnu ribu kao što su losos, pastrmku, skušu, sardine i albakor tunjevinu
2. Orašaste plodove, orahe, pekane, bademe i lešnike
3. Maslinovo ulje za salate i dresing povrća.
