Visoke vrednosti holesterola se javljaju neprimetno, ovo stanje nema jasne simptome, a može dovesti do pojave kardiovaskularnih bolesti. Povišen holesterol obično je posledica loših životnih navika, nekih bolesti ili kombinacija svih tih faktora. Holesterol je bitan za formiranje ćelijskih membrana, vitamina D i nekih hormona (poput estrogena ili testosterona).
Šta utiče na nivo dobrog i lošeg holesterola
Ne rastvara se u vodi, pa jetra proizvodi lipoprotein male gustine (LDL) koji se zove i loš holesterol i lipoprotein velike gustine (HDL) ili dobar holesterol. Povišen holesterol dijagnostikuje se, ako je u krvi previše holesterola i/ili previše LDL holesterola. Na povišeni nivo holesterola dosta utiču neke pogrešne navike u ishrani, čijim se korigovanjem uspostavljaju zdrave vrednosti.
Normalne i granične vrednosti holesterola
Raspon ukupnog holesterola kod odraslih, kada su u pitanju zdrave vrednosti je manji od 5, 2 mmol/L, granično visoke vrednosti su od 5,2 do 6,2 mmol/L i visoke od 6,2 mmol/L.
Optimalni rasponi LDL ili lošeg holesterola za odrasle trebalo bi da budu niži od 3,4 mmol/L. Približno optimalne vrednosti su manje od 3,4 mmol/L, granično rizične od 3,4 do 4,1 mmol/L i visoko rizične od 4,1 mmol/L. Sve ove navedene brojke su opšte smernice.
Poželjne vrednosti za dobar HDL holesterol su 1,6 mmol/L ili više za oba pola. Smatra se da su u riziku muškarci čije su vrednosti HDL holesterola manje od 1,0 mmol/L i žene čije su vrednosti niže od 1.3 mmol/L.
Ishrana
Ishrana bogata zasićenim i trans masnoćama i šećerom, može povećati nivo lošeg LDL holesterola i smanjiti nivo dobrog HDL holesterola. Američko udruženje za srce (The American Heart Associatio) preporučuje da zasićene masti čine 5 do 6 odsto dnevnog unosa kalorija.
Rafinisane šećere i trans masti unosimo putem različitih namirnica, kao što su nezdrave grickalice, čips, keks, kolači. S druge strane neke namirnice mogu da pomognu i da u bitnoj meri snize nivo holesterola. Lekari savetuju da naglasak bude na povrću, voću, ribi, integralnim žitaricama i orašastim plodovima.
Bolesti
Nekontrolisane bolesti mogu uticati na nivo holesterola, kako opšteg, tako i LDL i HDL holesterola. Dijabetes, predijabetes, insulinska rezistencija, metabolički sindrom, gojaznost, hipotireoidizam, bolesti bubrega mogu usloviti povišen holesterol.
U većini slučajeva, lečenje osnovnih zdravstvenih stanja, u kombinaciji sa zdravim navikama, može biti od pomoći kod regulacije holesterola.
Lekovi
Na povišen nivo holesterola utiču i neki lekovi. Tiazidni, diuretici za uklanjanje viška tečnosti, estrogen i progesteron u terapiji zamene hormona, atipični antipsihotici, beta-blokatori i određeni lekovi za HIV mogu povisiti vrednosti holesterola. Savetuje se redovna provera lipidnog statusa ukoliko se koriste neki od navedenih grupa lekova.
Navike
Loše životne navike, kojih se svakodnevno pridržavamo mogu povisiti masnoće u krvi. Slaba i nedovoljna fizička aktivnost, nedovoljno sna, izlaganje duvanskom dimu, život i rad u visoko stresnom okruženju mogu povisiti LDL i u nekim slučajevima sniziti vrednosti dobrog – HDL holesterola. Neke i male životne promene mogu da poboljšaju stanje.
Genetika
Povećane vrednosti opšteg i lošeg holesterola mogu biti i nasledno stanje, koje dovodi u vezu sa mutacijama nekoliko gena. Najčešći uzrok je mutacija gena koji kodira LDL receptor (LDLR).
Zbog toga dolazi do razvoja koronarne bolesti i zdravstvenih problema. Kod ovih osoba je prisutan povišen nivo ukupnog i LDL holesterola koji se taloži u krvnim sudovima. Ukoliko se ne leči ovo stanje može da dovede do srčanog i moždanog udara, aneurizme aorte.
Kako se proverava nivo holesterola
Lipidni status, proverava se preko uzorka krvi iz vene na ruci. Kao što smo rekli na rezultate može da utiče dosta faktora poput nepravilne ishrane, loših životnih navika, genetike i bolesti.
Pre provere lipidnog statusa, najmanje 12 sati, ne savetuje se unos tečnosti i hrane. U slučaju da koristite biljna sredstva, vitamine ili suplemente, obavezno naglasite svom lekaru. Rezultati testa mogu da variraju u zavisnosti od uzrasta, pola i zdravstvenog stanja pacijenta.
Najvažnije je pravilno se hraniti. Smanjiti unošenje zasićenih masti, šećera a povećati unos vlakana.
Umesto statine koristiti prirodan Lecitin koji je potreban za pravilan transport holesterola i vraćanje viška nazad u jetru gde se preko žuči izbacuje sa nerastvorljicim vlaknima.