Holesterol je esencijalna komponenta naših ćelija, neophodna za život. Međutim, kada su vrednosti holesterola u krvi visoke, povećava se i rizik od kardiovaskularnih bolesti. Zajedno sa mastima i kalcijumom, holesterol se nakuplja na zidovima arterija, što izaziva suženje krvnih sudova i može da dovede do srčanog ili moždanog udara.
S obzirom na to da je broj ljudi koji su doživeli infarkt i/ili šlog u svetu izuzetno visok, holesterol je označen kao “glavni krivac” koji je doveden u vezu isključivo sa navikama u ishrani što, naravno, ne odgovara istini.
Kardiolozi dr Edo Paz, dr Robert Greenfield i dr Alexandra Lajoie za Medical News Today odgovorili su na devet najčešćih mitova o holesterolu.
1. Holesterol je loš
Ova supstanca je vitalna komponenta ćelijskih membrana. Ujedno je od krucijalnog značaja u proizvodnji steroidnih hormona, vitamina D i žučne kiseline. Iako je visok nivo holesterola faktor rizika koji može da dovede do brojnih bolesti, bez njega ne bismo mogli da preživimo.
Način na koji se holesterol transportuje takođe određuje da li je on dobar ili loš za naš organihttps://www.memorialcare.org/providers/robert-s-greenfieldam. Holesterol se kreće zahvaljujući lipoproteinima, a ovaj transport se odvija na dva načina – objasnio je dr Robert Greenfield.
– Lipoprotein niske gustine (LDL) prenosi holesterol iz jetre do ćelija. Visok nivo LDL holesterola u krvotoku povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
– Lipoprotein visoke gustine (HDL) naziva se dobrim holesterolom, jer transportuje holesterol natrag u jetru, odakle se uklanja iz tela, čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
2. Imam normalnu težinu, ne mogu da imam visok holesterol
Kardiolog Grinfild tvrdi da je ovo još jedan mit, a sa njim se slaže i dr Paz.
– Čak i ako imate odgovarajuću težinu, vaš holesterol može da bude povišen. Drugi faktori koji utiču na nivo holesterola su hrana koju jedemo, vežbanje, da li smo pušači i koliko alkohola unosimo – kaže dr Paz.
Ljudi koji imaju optimalnu kilažu mogu imati visok nivo holesterola, baš kao što i oni koji imaju višak kilograma mogu imati normalan nivo holesterola.
– Na nivo holesterola utiču funkcija štitne žlezde, lekovi, vežbanje, san i ishrana – objašnjava kardiolog dr Aleksandra Lajoie i dodaje da postoje i faktori na koje ne možemo da utičemo i koji mogu da doprinesu visokom holesterolu, kao što su godine života i genetika.
3. Da imam visok holesterol, imao bih i neke simptome
U većini slučajeva, visok holesterol neće biti praćen nikakvim simptomima. Zbog toga se preporučuju periodične analize krvi kako bi skok holesterola na vreme bio dijagnostikovan.
– Jedini znaci sa kojima bi holesterol mogao da bude doveden u vezu su znaci upozorenja koji se javljaju prilično kasno, kad je višak LDL holesterola već nataložen na zidovima krvnih sudova i kada je već došlo do njihovog oštećenja i začepljenja. To sve može uzrokovati bol u grudima, srčani udar ili izazvati iznenadnu smrt – kaže dr Greenfield.
4. Ako jedem namirnice bogate holesterolom, imaću povećan holesterol u krvi
– Holesterol u namirnicama ne mora nužno da bude u direktnoj korelaciji sa povišenim nivoom holesterola u krvi. Konzumiranje šećera ili ugljenih hidrata može da dovede do viših nivoa holesterola čak i ako ne jedete namirnice bogate holesterolom – objašnjava kardiolog Lajoie.
Prema njenim rečima, osobe koje vežbaju u manjem su riziku da dobiju visok holesterol u odnosu na one koji ne vežbaju.
S druge strane, dr Greenfield podseća da ne bi trebalo unositi veće količine namirnica za koje znamo da su bogate holesterolom.
– Crveno meso sadrži zasićene masti i holesterol. Proizvodi koji sadrže zasićene masti ne samo da povećavaju holesterol, već posebno povećavaju LDL holesterol koji se taloži na zidovima naših krvnih sudova – navodi dr Grinfild.
5. Nivo holesterola kod svakoga treba da bude isti
– Ciljani nivo holesterola određuje se u skladu sa tim da li imate istoriju određenih bolesti poput preživljenog srčanog ili moždanog udara i rizik od razvoja ovih problema koji je zasnovan na godinama života i povišenom krvnom pritisku – kaže dr Paz.
Prema rečima dr Greenfielda, kod onih koji nisu imali kardiovaskularnih problema LDL holesterol trebalo bi da bude manji od 100mg/dl.
– Ali, ako imate srčanu ili vaskularnu bolest, istoriju srčanog ili moždanog udara ili druge arterijske vaskularne bolesti, a posebno ako imate dijabetes, ciljani nivo LDL holesterola trebalo bi da bude 70 mg/dl, ako ne i niži – ističe dr Greenfield.
6. Samo muškarci treba da brinu o nivou holesterola
– Srčane bolesti javljaju se i kod muškaraca, i kod žena – podseća dr Greenfield, rušeći mit o tome kako bi samo muškarci trebalo da kontrolišu nivo holesterola, jer se kod njih ovaj problem češće dijagnostikuje, u mlađem dobu.
Kada izgube estrogen koji im pruža određeni nivo zaštite, kod žena se povećava rizik od srčanih oboljenja i broj obolelih od srčanih bolesti kod žena i muškaraca se izjednačava.
7. Ne mogu ništa da uradim u vezi sa nivoom holesterola u krvi
Ovo je još jedna zabluda, tvrdi dr Paz.
Pored uzimanja lekova za snižavanje holesterola, možete popraviti nivo holesterola i održavanjem zdrave težine, konzumiranjem zdrave hrane, izbegavanjem pušenja, vežbanjem i izbegavanjem prekomerne upotrebe alkohola.
Dr Paz podseća da su dijeta i vežbanje uvek prvi koraci u snižavanju nivoa holesterola u krvi. Ali, nisu i jedini.
– Statini su veoma efikasni u snižavanju holesterola – podseća dr Grinfild.
8. Pijem statine, pa mogu da jedem šta god poželim
– Ako jedete šta god poželite i unosite višak kalorija, ugojićete se. Kad se ugojite, posebno u predelu stomaka, možete da dobijete metabolički sindrom, što je predijabetično stanje. Statini nisu lekovi za smanjivanje telesne težine. Njihov zadatak je da snize vrednosti LDL holesterola, a vaš posao je da prihvatite svoje telo s poštovanjem, što uključuje i to da vodite računa o hrani koju jedete – decidan je kardiolog Greenfield.
9. Imam manje od 40 godina, ne moram da proveravam holesterol
Iako postoje različita mišljenja o tome kad bi trebalo početi sa skriningom na povišeni holesterol, Američko udruženje za srce preporučuje da to bude već sa 20 godina.
– Što se duže vaši krvni sudovi „kupaju“ u krvi koja sadrži visok nivo holesterola, to se povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti tokom života. Prvu proveru nivoa holesterola trebalo bi obaviti već u tinejdžerskom dobu, ali ako imate porodičnu istoriju srčanih bolesti onda i ranije – savetuje dr Greenfield.
Skoro mi je utvrdjeno da imam dijabetis posle prijema injekcija u ramenu za jake bolive reumatoudnog artritisa i kortikortijazida.Pre toga mi je secer bio uvek oko 6,1.
Ne pijem alkohol,ne pusim,pazim na hranu,redovno vezbam svako jutro oko30 minuta,posle podne prepesacim oko 3 kilometra.Imam srcanu aritmiju vec 10 godina,pijem
Propafen.Pijem lek za krvni pritisak.reko kad mi prelazi 140.
Imam reumatoidni artritis.Nisam se kontrolisao 4 godine.izabrani lekar mi
Kaze imate 80 godina stace vam pomoci lekar specijalista profesor fakulteta.