Hrana koju konzumiramo kroz svakodnevnu ishranu igra ključnu ulogu u nastanku mnogih bolesti. Na ovo upućuje sve više istraživanja dok još uvek učimo i saznajemo o različitim oblicima i uzrocima demencije i mehanici abnormalnosti koje karakterišu Alchajmerovu bolest.
Hrana, mozak i kognitivne funkcije
Svi zaboravljamo imena, gubimo ključeve i svoje mobilne telefone. Povremena moždana magla toliko je česta i ima toliko potencijalnih pokretača (nedostatak sna, stres, lekovi ili depresija, itd) da je veoma teško reći da li naš mozak stari brže nego što bismo očekivali ili je naša zaboravnost jednostavno privremeni simptom ludog modernog života. Jedna stvar koju ćemo svakako želeti da zapamtimo, a koja može da nam pomogne da ostanemo mentalno zdravi i oštroumni jeste da naše navike u ishrani tokom vremena mogu da ubrzaju pad sposobnosti pamćenja i druge markere slabljenja kognitivnih funkcija koje su povezane sa starenjem mozga.
– Ono što jedemo utiče ne samo na naše telo već i na naš mozak – kaže dr Uma Naidoo, nutricionistički psihijatar, obučeni kuvar i direktor Psihijatrije za ishranu i životni stil u Opštoj bolnici u Masačusetsu.
Jedna porcija pomfrita neće nam spržiti mozak. Ali redovno konzumiranje te nezdrave hrane tokom vremena može ugroziti naš mozak i mentalnu sposobnost, kao što može i da poveća verovatnoću da ćemo imati druge poremećaje povezane sa starenjem, kao što su bolesti srca, dijabetes tipa 2 i rak.
Zaključci mnogih istraživanja upućuju na to da neke namirnice negativno utiču na naše zdravlje.
Previše crvenog mesa utiče na određene supstance u mozgu
Jedan od načina na koji hrana utiče na kognitivne funkcije jeste preko veze između mozga i creva. Naučna istraživanja sugerišu da neuravnotežena mešavina zdravih i nezdravih bakterija u našem mikrobiomu može uticati naodređene supstance u mozgu, posebno na neurosupstance poput noradrenalina, serotonina i dopamina, koje utiču na učenje i pamćenje.
Studija objavljena u European Heart Journal otkrila je da prekomerno konzumiranje crvenog mesa može povećati nivoe trimetilamin N-oksida (TMAO), nusproizvoda metabolizma crevnih bakterija. Visoki nivoi TMAO mogu biti povezani sa većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
– Pored toga, promene u crevnim bakterijama mogu povećati depozite amiloida, doprinoseći na taj način Alchajmerovoj bolesti – kaže dr Naidoo.
Hrana sa jeftinim tečnim zaslađivačima značajna opasnost za mozak
Fruktoza je šećer koji se nalazi u zdravom voću, ali i u šećeru od trske i visokofruktoznom kukuruznom sirupu (HFCS), jeftinom tečnom zaslađivaču koji proizvođači hrane dodaju prerađenoj hrani kako bi poboljšali ukus i naterali nas da ih stalno jedemo. Šećer od trske i HFCS toliko su rasprostranjeni u našoj ishrani (bezalkoholna pića, slatkiši, začini, prelivi za salatu, supe u konzervi, pekarski proizvodi, vekne hleba i druga prerađena hrana) da mogu predstavljati značajnu opasnost za mozak zahvaljujući dugogodišnjem konzumiranju.
Studije na glodarima navode da bi konzumiranje velike doze fruktoze moglo da promeni sposobnost moždanih ćelija da jedna drugoj šalju signale i da izazovu gubitak pamćenja i poremete učenje. Rezultati sugerišu da „dugotrajno konzumiranje ishrane sa visokim sadržajem fruktoze menja sposobnost mozga da uči i pamti informacije”, izjavio je za Science Daily dr Fernando Gomez-Pinilla, istraživač sa UCLA.
Ultra-prerađena hrana krivac za brži kognitivni pad
Više od 20 odsto kalorija dobijenih u toku dana iz ultra-prerađene hrane, nedavna studija povezuje sa bržim kognitivnim opadanjem, pamćenjem i obavljanjem više poslova odjednom. Istraživanje je utvrdilo da je kod muškaraca i žena koji su jeli najviše ultra-prerađene hrane za 28 odsto brže smanjeno pamćenje, pažnja, tečno izražavanje i vizuelne/prostorne sposobnosti i za 25 procenata su smanjene izvršne funkcije, za razliku od ljudi koji su jeli najmanje količine visokoprerađene hrane. U visokoprerađenu hranu spadaju unapred pripremljena smrznuta hrana, čips i perece, sladoled, hleb kupljen u prodavnici, kolačići, mešavine za kolače, žitarice, upakovane grickalice i još mnogo toga.
Pržena hrana kriva za loše pamćenje
Pržena hrana, kao što su pomfrit, pržena piletina, pohovana hrana i slično, spadaju među najviše ultra-prerađene namirnice na planeti. One su takođe među namirnicama koje konzumiramo, a koje mogu da izazovu upale. Ovo navodi na mogući razlog za rezultate velike studije na više od 18.000 ljudi iz regiona na jugoistoku SAD poznatog kao „pojas moždanog udara”, gde u ishrani preovlađuje pržena i pohovana hrana.
Veza između pržene hrane i upale zidova krvnih sudova (vaskulitisa) potvrđena je i u drugim studijama. Ova, objavljena u Journal of Nutritional Science, pokazala je da su učesnici čija je ishrana uključivala najviše pržene hrane postigli najniže rezultate na testovima pamćenja i kognicije.
