Tokom pandemije svi polažemo nade u medicinske radnike. Posebno je teško lekarima koji su u prvim redovima borbe protiv korona virusa. Ruska doktorka Vera Petrovna Vavilova sprovela je sa kolegama naučno istraživanje o efikasnosti prevencije covid 19 među osobljem hitne medicinske pomoći.
Studija je sprovedena u junu 2020. godine na Kemerovskom medicinskom univerzitetu uz učešće 150 lekara i bolničara hitne medicinske pomoći. Njih 100 je primilo preventivnu terapiju interferonima, dok je preostalih 50 bilo u kontrolnoj grupi i nije koristilo interferon. U istraživanju je učestvovao jednak broj muškaraca i žena, a oko polovina ispitanika bilo je starije od 50 godina.
Naučni tim je istraživao efikasnost preparata interferona alfa-2b u tri oblika: gel, mast i supozitorije (preparat Viferon®). Gel i mast deluju na na sluznici između nosa i grla, gde virus zapravo ulazi u organizam. Zahvaljujući osobinama gela, lek može da ima dugoročni efekat.
Lekari su četiri nedelje stavljali u sluznicu nosa tri puta dnevno mast ili gel koji su sadržali interferon. Gel se može naneti i na krajnike. I pored toga, propisane su im rektalne supozitorije u dozi od 1 milion IJ pre početka radne smene: cela preventivna terapija se sastojala od 10 supozitorija koji su korišćeni u roku od mesec dana (1 supozitorija je korišćena svakog trećeg dana pre odlaska u radnu smenu).
Ovakva vrsta preventivne terapije se godinama koristi za prevenciju sezonsке akutne respiratorne infekcije i poznata nam je. Takođe se pokazala efikasnom u prethodnim pandemijama: svinjskog i ptičijeg gripa.
– Ne mogu da ne primetim da se od početka pandemije interesovanje za interferone brzo povećalo na Zapadu: kineski, evropski i britanski naučnici objavljuju svoje radove o upotrebi ovih lekova u lečenju Covida 19 – kaže dr Vavilova. Kao što pokazuje kliničko iskustvo, efekti takve mesečne kombinovane terapije interferona alfa (supozitorije plus gel / mast) možda može da traje još dva do tri meseca: imunitet sluzokože gornjih disajnih puteva i sistemski imunitet mogu da ostanu na visokom nivou.
U primarnoj grupi učesnika koji su mesec dana koristili preparate interferona alfa-2b (supozitorije i gel / mast), zabeležen je samo jedan slučaj Covida 19 i to u blagom obliku. U kontrolnoj grupi, koja nije primila takvu preventivu razbolelo se sedam osoba, a u dva slučaja razvila se upala pluća.
Doktorka Vavilova ističe još jednu važnu stvar – tokom istraživanja je praćeno i psihološko stanje učesnika. Trenutna pandemija je takođe posebna po tome što ne samo da ima zarazni, već i snažni psihološki efekat na ljude, što naravno utiče i na imunitet.
Ruski lekari su ispitivali kako preventiva utiče na anksioznost i depresiju kod učesnika na početku i na kraju studije. I naravno, lekari i bolničari imali su visoku stopu anksioznosti i depresije na samom početku. Ali nakon mesec dana, uočen je pozitivan trend kod ovih parametara u grupi koja je dobila Viferon (supozitorije i gel). Ovi podaci pokazuju da osećaj sigurnosti koji efikasna prevencija pruža, smanjuje anksioznost i depresivno raspoloženje.
Ovi rezultati ukazuju da bi preparati interferona mogli da posluže kao sredstvo za sprečavanje zaraze korona virusom kod medicinskih radnika koji su u kontaktu sa pacijentima obolelim od Covida 19.
Ova preventivna terapija može da se koristiti i za prevenciju akutnih respiratornih virusnih infekcija i kod starijih osoba, dece i trudnica.
– Ne smemo zaboraviti da postoji rizik od infekcije i teških oblika bolesti u svim starosnim grupama, i pogađa sve, posebno one koji rade u velikim grupama. Sada je svima potrebna prevencija, jer je bolest izazvana SARS-CoV-2 u velikoj meri nepredvidiva – kaže dr Vavilova.
I, naravno, važno je poštovati jednostavna pravila za sprečavanje širenja infekcije: maske, distanciranje i higijena. To će prvenstveno smanjiti širenje virusa tokom perioda inkubacije i u asimptomatskim slučajevima.