S obzirom da je virus SARS-CoV-2 i bolest covid 19 potpuno nova, i trenutno još uvek puna nepoznanica, pogotovo kad je u pitanju vakcina, verovatno se svi pitate šta da očekujete prilikom same vakcinacije. Najvažnije je da zapamtite da nastavite da se pridržavate svih mera prevencije čak i nakon vakcinacije, kao što je distanciranje i nošenje maske, sve dok traje pandemija, odnosno dok ne saznamo kako zaista „rade“ vakcine u realnim uslovima.
Pre same vakcinacije
Od danas je u našoj zemlji omogućeno zakazivanje vakcinacije na sopstveni zahtev preko portala eUprava, i pri tome možete da se odlučite koju vakcinu želite da primite. U ovom momentu dostupne su Fajzer (Pfizer) i Sputnik V, a očekuje se da se će uskoro biti dostupne i vakcine drugih proizvođača.
Pre vakcinacije, bilo bi dobro da se upoznate sa različitim tipovima vakcina i načinom na koje one funkcionišu.
Takođe znajte da ove vakcine moraju da se prime u dve doze kako bi se razvio dovoljan stepen imunizacije. Trenutna preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da interval između dve doze može biti i do 42 dana (6 nedelja).
Ova vakcina zbog svoj sastava mora da se drži na izuzetno niskim temperaturama, čak – 70 °C ili – 80 °C, a više o tome pročitajte ovde.
Da li postoje medicinske kontraindikacije za vakcinaciju?
Eksperti tvrde da su odobrene vakcine bezbedne za upotrebu kod većine populacije. Međutim, postoje određene grupe ljudi koji bi trebalo da se prethodno konsultuju sa lekarom da li smeju da je prime:
- osobe sa alergijama, posebno sa alergijama na neku od supstanci u samoj vakcini (ovoj kategoriji se ne preporučuje da se vakcinišu)
- trudnice i dojilje (trenutno nema dovoljno podataka istraživanja uticaja vakcine na plod i prenos putem mleka)
- osobe koje su trenutno pozitivne na covid 19 (iako trenutno nema poznatih kontraindikacija kod osoba koje su trenutno obolele od covid 19, preporuka je da se vakcinacija odloži do potpunog oporavka)
- pacijenti sa hroničnim oboljenjima
Da li mogu da je prime hronični bolesnici?
Dosadašnja ispitivanja vakcine kod pacijenata sa različitim hroničnim oboljenjima su pokazala da je efektivnost i bezbednost vakcine slična kao kod zdravih. Štaviše, pacijenti sa oboljenjima su u kategoriji povećanog rizika od teške kliničke slike covid 19, i u vrhu prioriteta za vakcinaciju.
Naučnici tvrde da osobe sa srčanim bolestima, dijabetesom, hroničnim plućnim oboljenjima itd, mogu bez bojazni da prime vakcinu.
Posebne kategorije su imunokompromitovani pacijenti, pacijenti sa autoimunim oboljenjima, osobe sa istorijom Gijan-Bareovog sindroma i osobe sa istorijom Belove paralize.
Kod ovih oboljenja potrebno praćenje nakon vakcinacije
Osobe koje su HIV pozitivne ili imaju druga imunokompromitujuća stanja, ili oni koju uzimaju imunosupresivnu terapiju spadaju u grupu povećanog rizika za težak klinički oblik covid 19. Međutim, trenutno nema naučnih podataka o efikasnosti i bezbednosti vakcine u ovoj kategoriji stanovništva. Tokom ispitivanja vakcina, u istraživanje su uključeni samo oni pacijenti sa stabilnom HIV infekcijom, ali su i ti podaci veoma limitirani. Trenutna preporuka je da stabilni imunokompromitovani pacijenti mogu da se vakcinišu, ali da bi trebalo i da se upoznaju sa činjenicom da postoji mogućnost da se zbog njihovog stanja potencijalno neće razviti dovoljan imuni odgovor, i da i nakon vakcinacije, kao i ostatak populacije, apsolutno moraju da se pridržavaju svih mera zaštite. Svakako je ovo kategorija stanovništva koju bi lekari morali da prate nakon vakcinacije.
Što se tiče osoba sa autoimunim oboljenjima, ni u ovoj kategoriji trenutno nema zvaničnih podataka o efektivnosti i bezbednosti vakcine, jer nisu uključeni u dosadašnje faze ispitivanja. Naučnici tvrde da tokom ispitivanja nisu zabeleženi simptomi koji su u vezi sa autoimunim oboljenjima ili poremećajima inflamacije, i trenutna preporuka je da ukoliko osobe nemaju druge kontraindikacije mogu bezbedno da se vakcinišu.
Ista situacija je i u slučaju osoba sa istorijom Gijan-Bareovog sindroma i Belove paralize. Nema podataka za ove kategorije pacijenata, ali je preporuka da na osnovu dosadašnjih istraživanja i ove osobe mogu da prime vakcinu ukoliko nemaju druge kontraindikacije.
Da li mogu da primim vakcinu ako sam prehlađen/a?
Ukoliko imate samo blage simptome prehlade, u vidu curenja iz nosa ili blage upale sinusa, možete da se vakcinišete. Međutim, ako imate i druge simptome u vidu povišene temperature, zapaljenja grla, opšte malaksalosti i slično, trebalo bi da sačekate da se potpuno oporavite pre vakcinacije. Ukoliko niste sigurni, najbolje bi bilo da se konsultujete sa lekarom da li smete da primite vakcinu u trenutnom stanju.
Tokom vakcinacije
Obavezno nosite masku tokom vakcinacije. Lekar će vam dati vakcinu iglom u rameni deo. Nakon primanja vakcine trebalo bi da dobijete karton vakcinacije kao potvrdu da ste vakcinisani na kome će pisati i koju vakcinu ste primili.
Nakon vakcinacije
Pratite vaše stanje nakon primanja vakcine. Postoji mala šansa za razvoj neželjenih efekata, i to uglavnom blagih – crvenilo ili otok na mestu uboda, blaga malaksalost, slabost, blago povišena temperatura, glavobolja i bolovi u ekstremitetima. Ovi simptomi uglavnom prolaze sami od sebe nakon par dana i nema potrebe za panikom. Naravno, ukoliko se produži njihovo trajanje ili ukoliko osetite bilo koji ozbiljan novi simptom odmah se javite lekaru.
Na blagi otok ili crvenilo možete da stavite hladan oblog.
Kao što smo već napisali, do šest nedelja nakon primanja prve doze morate da primite i drugu dozu kako bi se imunitet razvio u dovoljnoj meri. Savetuje se da i drugu dozu primite čak i ako ste imali pojavu blagih neželjenih efekata nakon prve doze. Svakako se konsultujte sa lekarom pre primanja druge doze ukoliko su reakcije bile ozbiljnije.
Zapamtite da se očekuje potpuni razvoj imuniteta tek nakon jedne – dve nedelje nakon primanja druge doze vakcine. S obzirom da još uvek nemamo dovoljno podataka o tome da li i vakcinisane osobe mogu da prenose virus, savet je da se pridržavate svih mera prevencije i nakon što ste vakcinisani.
Korektan informativan tekst. Interesuje me da li smem da primim vakcinu. Imam ANTIFOSFOLIPIDNI SINDROM. Nakon infarkta koji sam imala pre 18 godina (imala sam 43 godine) utvrdjeno je da imam Anticardiolipinska antitela. Kao terapiju uzimam Sintrom 4 po semi uz lekove za pritisak. Pozdravljam vas i unapred zahvaljujem na odgovoru.