Foto: Shutterstock
I pored maski, covid 19 možete da dobijete ako ste u svakodnevnom kontaktu sa više ljudi Foto: Shutterstock
Ukoliko nošenje maski ne prati odgovarajuća edukacija o pravilnom korišćenju, u praksi bi to čak moglo da dovede i do više zaražavanja, pokazalo je američko istraživanje bazirano na nekoliko drugih covid 19 studija. Kombinovani su podaci ankete prikupljene od odraslih koji žive u severozapadnom Vermontu sa rezultatima testiranja grupa potencijalno obolelih od covid 19. Ovakvim dualnim pristupom, istraživači su uspeli da utvrde koja ponašanja i okolnosti povećavaju rizik ispitanika da se razbole.
Studiju upravo objavljenu u prestižnom medicinskom časopisu Journal of Medical Internet Research (JMIR) sproveo je tim zdravstvenih stručnjaka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vermontu u saradnji sa zdravstvenim radnicima iz tog grada. Naučnici smatraju da je preporuka za nošenje maski u cilju smanjenja širenja covid 19 nedovoljna, tj. da ona predstavlja samo prvi korak.
Ključni faktor rizika za veće prenošenje bolesti bio je broj dnevnih kontakata koji su učesnici imali sa drugim odraslim i starijim osobama, a to je uslovilo i još neka otkrića. Najzanimljivije je svakako to da su oni koji su nosili maske imali više svakodnevnih kontakata u poređenju sa onima koji nisu, što je rezultiralo i većim zaražavanjem.
Eline van den Broek-Altenburg, docent na katedri za nauku i zdravlje stanovništva i potpredsednica na Odeljenju za radiologiju na Medicinskom fakultetu Larner koja je i glavni istraživač studije, ima objašnjenje.
– Radi se o čistoj psihologiji jer kada nosite masku, možete da stvorite varljiv osećaj da ste zaštićeni pa opuštenije ulazite u konekcije i imate više kontakata sa drugim ljudima – kaže ona i dodaje da su preporuke o nošenju maski od suštinskog značaja ali nisu dovoljne. – Trebalo bi stalno ponavljati da vam nošenje maske ne daje nikakvu “besplatnu i sigurnu propusnicu” da se vidite sa neograničenim brojem ljudi. I dalje mora da se vodi računa o ograničenom broju kontakata – navodi ona.
Takođe napominje da poruke o tome kako bezbedno nositi maske u cilju ograničavanja širenja infekcije, u javnom prostoru moraju da budu transparentne.
Studija je otkrila da je na verovatnoću zaraze uticao i životni ambijent učesnika istraživanja. Naime, veći procenat onih koji žive u stanovima zaražen je virusom u poređenju sa onima koji su živeli u porodičnim kućama.
– Jasno je: ako živite u stanu, krećete se na manjem prostoru a ponekada to može uključivati kontakte sa više ljudi nego kada živite u porodičnoj kući i morate da budete oprezniji u pogledu fizičke distance – navodi van den Broek-Altenburg.
U istraživanju, naučnici su se pozabavili i poslovima koji podrazumevaju veliki broj kontakata i potvdili da više kontakata čak i sa nošenjem maski znači i više rizika.
Studija je dala i prvu procenu neprijavljenih slučajeva u okrugu Chittenden u Vermontu. Istraživanje je pokazalo da je 2,2 odsto anketiranih obolelo od virusa, kao i da bi na 662 prijavljena slučaja verovatan broj zaraženih mogao biti čak 3621 . Ove brojke su pokazale i stopu hospitalizacije od 1,2 odsto kao i prilagođenu stopu smrtnosti od infekcije od 0,55odsto. Takođe, 10 od 454 slučajnih ispitanika kod kojih je urađen serološki test imali su antitela na covid 19, a jedan je bio pozitivan na virus.
Kreatorka studije van den Broek-Altenburg podseća i da su ove brojke izuzetno značajne u planiranju zdravstvene politike i zaštite stanovništva, u Vermontu i van njega.
– Ako imamo tačne informacije o tome koliko je ljudi bolesno ili je bilo bolesno, možemo preciznije da predviđamo kretanje oboljevanja u budućnosti i adekvatnije reagujemo u planiranju zdravstvenih strategija – dodaje naučnica i ističe važnost masovnog serološkog i PCR testiranja. Tačnije, ako se testiraju samo simptomatski pacijenti, neće biti moguće doći do tačnih podataka koliko ljudi je već imalo virus.