Različita istraživanja su do sada već ukazivala na to da se ljudi okreću alkoholu kao načinu koji im pomaže da se lakše nose sa stresom. Na teritoriji Sjedinjenih Američkih država to je bilo posebno izraženo u periodu nakon terorističkog napada na Svetski trgovinski centar 2001. godine.
Veza između godina i češćeg konzumiranja alkohola
Ispitivanja tržišta su otkrila da su se kupovina i potrošnja alkohola generalno povećale tokom pandemije. Ova pojava, pokazala je studija, najizraženija je kod osoba koje imaju više od 40 godina. Takođe, stariji ljudi koji boluju od depresije ili anksioznosti imaju više nego dvostruko veću verovatnoću da će doći u iskušenje da piju više alkohola u okolnostima pandemije.
Opasnost od nove epidemije – alkoholne
Ova studija bacila je sasvim novo svetlo na konzumiranje alkohola tokom pandemije covid 19 i prvi put otkrila vezu između oboljenja, starosnog doba i podatka da osoba konzumira više alkohola kao odgovor na lakše podnošenje izrazito stresnog trenutka.
Zbog toga naučnica Ariadna Capasso iz NIU škole za javno zdravlje u Njujorku upozorava:
– Ovaj porast korišćenja alkohola, posebno među ljudima sa anksioznošću i depresijom, nosi opravdanu zabrinutost da pandemija može da pokrene i epidemiju problematične upotrebe alkohola.
Opšti nalazi studije
Istraživači su anketirali 5.850 odraslih iz svih 50 država u USA putem Fejsbuka i povezanih platformi tokom marta i aprila 2020. i beležili odgovore da li se i koliko njihova upotreba alkohola promenila od početka pandemije.
Anketiranje je uključivalo i pitanja koja su istraživačima omogućila da potvrde simptome depresije i anksioznosti učesnika, a svaka osoba je prijavila i stepen rizika od infekcije SARS-CoV-2.
Od učesnika koji su se identifikovali kao konzumenti alkohola, 29 odsto je izjavilo da im se potrošnja alkohola povećala tokom pandemije. Od onih koji inače piju, 51,2 odsto je reklo da pandemija nije uticala na količinu alkohola koju su konzumirali, dok je 19,8 odsto izjavilo da je pilo manje. Od svih ispitanika, 47 odsto je prijavilo simptome anksioznosti a 30 odsto depresije.
Pojedinci sa simptomima depresije imali su 64 odsto veće šanse da konzumiraju i veće količine alkohola, dok je anksioznost bila povezana sa 41 odsto većom verovatnoćom.
Zanimljivi demografski rezultati
Studija je takođe pokazala na koji način su demografski faktori uticali na konzumaciju alkohola tokom pandemije:
- Žene su posezale za alkoholom više nego muškarci (33 odsto – 24odsto)
- Visokoobrazovani ljudi su pili više nego oni sa nižim stepenom obrazovanja (32 odsto – 24 odsto)
- Zaposleni ili trenutno nezaposleni učesnici su konzumirali više alkohola od penzionera (31 odsto – 20 odsto)
- Takođe, ljudi koji žive u prigradskim ili urbanim oblastima više su konzumirali alkohol u poređenju sa onima koji žive u ruralnim sredinama (31 odsto – 25 odsto)
