– Nema mesta panici ali treba biti obazriv – kaže načelnica Odeljenja dnevne bolnice GAK „Narodni front“ prof. dr Ana Mitrović Jovanović i objašnjava razliku između mehanizma muške i ženske plodnosti, kao i kada ćemo sa sigurnošću moći da kažemo da li ove tvrdnje imaju naučno utemeljenje.
Na bazi ličnih iskustava ali i saznanja sa pozicije stručne Republičke državne komisije za lečenje neplodnosti potpomognutom oplodnjom, prof. dr Mitrović Jovanović je za RTS 1 izjavila da su tvrdnje kolega o pojavi pacijenata sa ugroženim sterilitetom posle preležanog covid 19 još jedan dokaz da ovom infekcijom i njenim posledicama nije ugrožena samo starija populacija, već i mladi ljudi koji još uvek nisu izvršili reproduktivnu funkciju i koji planiraju potomstvo.
Zašto su muškarci potencijalno izloženiji uticaju virusa
– Postoji bitna razlika između uticaja virusa na neplodnost muškarca i neplodnost žene. To je potpuno jasno budući da znamo kako virusi inače deluju i kakav je njihov mehanizam potencijalnog uticaja na reproduktivnu funkciju. Kada upoređujemo reproduktivne sisteme muškaraca i žena, znamo da se kod žena jajnici nalaze u telu tj. da su naviknuti na temperaturu u telu od oko 37 stepeni za razliku od testisa koji su anatomski izmešteni van tela i upravo zbog toga su vrlo osetljivi na temperaturu i porast iste. Testisima treba obezbediti stalnu stabilnu temperaturu do 35 stepeni. Uz činjenicu da je tkivo testisa izuzetno osetljivo iz više razloga, u njima se nalazi izuzetno visoka koncentracija dva receptora preko kojih virus SARS – COV – 2 ulazi u ćeliju. Ukoliko nema te receptore, on ne može ni da uđe u ćeliju a upravo je testis to mesto u poređenju sa jajnikom gde je neuporedivo veća koncentracija. Ulaskom u tkivo (u ćeliju testisa), virus je ne ubija već se njegov RNK prepiše u DNK i pokreće sinteza proteina koji su neophodni za dalji opstanak i zadržavanje virusa u ćeliji. Onda to remeti procese koji se normalno odvijaju u testisima kao i produkciju testosterona, i negativno utiče na spermatogenezu – objasnila je prof. dr Mitrović Jovanović detaljno zašto su muškarci izloženiji.
Kako se ćelije brane
Drugi aspekt je mehanizam uticaja ovog virusa na porast telesne temperature preko centrale organizma.
– Ćelije našeg imunog sistema prepoznaju virus, pokrenu interferonsku signalnu reakciju i dolazi do procesa koji je već opštepoznat i običnom građanstvu a to je citokinska reakcija (sinteza citokina i himiokina, porasta interleukina 6 i tumor nekrozis faktora). Sve navedeno deluje na organizam sistemski: na jetri se povećavaju vrednosti CRP kad se posumnja na infekciju, dalje, deluje na koštani sistem, na srž i na produkciju posebno bele krvne loze (limfociti, leukociti, trombociti) ali takođe tako deluje na centre u mozgu kojima se povisi telesna temperatura, uz već spomenuti efekat na jajnike koji je ipak daleko manji od efekta na tkivo u testisima – objašnjava doktorka.
Muškarci ipak ugroženiji, ali je još rano za ozbiljnije tvrdnje
Dr Mitrović Jovanović kaže da ne postoji jednak efekat u smislu negativnog uticaja i rizika kod oba pola, da u ovom trenutku muškarci jesu ugroženiji ali da je generalno taj efekat mali.
– To se i tako odnosi samo na produžene teške forme oboljevanja od covid 19, jer ne treba zaboraviti da je muška reprodukcija u odnosu na žensku proces koji se obnavlja, i da je važno da ne dođe do trajnog uništenja plemenitog tkiva u testisima. Za razliku od muškaraca, žene su biološki ograničene do neke 40. godine, posle se značajno smanjuje broj bioloških ćelija za raziliku od muškaraca koji mogu da budu plodni i sa 50 ili 60 godina. Plodnost se godinama smanjuje i kod muškaraca ali ne prestaje na način na koji prestaje kod žena – podseća.
Ako je spermogram loš, ne paničiti – možda je trenutno i nema veze sa covid 19
Neki oblici steriliteta u Evropi su vakcinacijom već trajno iskorenjeni (slučaj kod zauški, npr.), a kada se govori o covid 19, pitanje je da li se kao posledici radi o trajnom uništenju tkiva ili je ono prolazno. Doktorka podseća i da se kod muškaraca taj proces plodnosti regeneriše i da se proizvodnja spermatozoida obnavlja na 73 dana.
– Ako je u jednom trenutku lošiji spermogram, ne treba donositi preuranjene sudove i samo još dodatno stresirati pacijenta, treba uz visoke doze vitamina i adekvatnu terapiju ponoviti ispitivanja na tri, pa na šest meseci. Zbog toga su za sada sve studije sa ograničenim znanjem i mi tek moramo da utvrdimo da li se radi o pacijentima koji su lošiji spermogram imali i pre infekcije ili je to efekat virusa SARS -COV- 2 – objasnila je doktorka za RTS 1.
Koliko će dugo trajati to stanje i da li se radi o težim posledicama, znaće se otprilike tek za godinu dana kada se uradi dovoljan broj kontrola.
– Tek ako na kontrolnom spermogramu posle tog produženog periodna nemate zadovoljavajuću regenaraciju procesa spermatogeneze a preležali ste teži oblik covid 19, onda možemo reći da je taj efekat problematičan. U ovom trenutku, mi znamo da u momentu infekcije ima uticaja i da smanjuje plodnost u nekih dva i po meseca posle, a ako se posle nekoliko meseci osoba izleči, vodi uredan život, možemo da očekujemo da se proces potpuno oporavi. Zato je važno da mladi ljudi pokušaju da se sačuvaju od zaražavanja i da se vakcinišu, važi i za one bez rizičnih faktora drugih bolesti, da bi mogli da zaštite svoje reproduktivno zdravlje i sposobnost – apeluje, pored ostalog.
Ako ste trudni, za sada zaboravite na vakcinu
I dalje dosta je dilema i pitanja vezanih za vakcinaciju trudnica i žena koje planiraju trudnoću.
– Ako je pacijentkinja trudna, vakcinu za sada neka zaboravi. Ako planirate trudnoću, u redu je da se vakcinišete ali da se trudnoća odloži za nekoliko meseci (5 ili 6), posle revakcinacije. To su neke preporuke za sada, ne znamo da li će se promeniti – kaže prof.dr Mitrović Jovanović.
O prenosu virusa sa trudne majke na bebu i prosecu vantelesne oplodnje
Vertikalna transmisija tj. direktno prenošenje virusa sa majke na bebu (majke koja se u trudnoći zarazila virusom) takođe nije dokazana. Kao jedan od mogućih razloga doktorka navodi to što bebe dok su u stomaku nemaju te receptore za ulazak covid 19 u ćelije i on ne može da uđe intrauterino.
– Zbog toga su se žene koje su se porodile i ovde i u svetu a imale su aktivnu infekciju, donele zdravo, nezaraženo dete na svet. Postoje, međutim, podaci da su se bebe inficirale u 1. i 2. mesecu od osoba koje su im dolazile u posetu jer se receptor ACE 2 aktivira i omogućavaja virusu da uđe. Takođe, još uvek ne znamo kakav je uticaj virusa SARS – COV – 2 u prva tri meseca trudnoće, za sada su rezultati dobri, nema povećanog broja spontanih pobačaja, nekih anomalija ili ranih gubitaka ploda, vreme će to tek pokazati – ističe načelnica Odeljenja dnevne bolnice GAK „Narodni front“.
Kada je pandemija krenula u martu 2020, Evropsko udruženje za humanu reprodukciju je dalo preporuku su da se sa vantelesnom oplodnjom sačeka, da se postupak oplodnje ćelija obavi i da se one zamrznu ali da se ne radi transfer. Upravo je dr Mitrović Jovanović tu preporuku prevela i učinila dostupnom javnosti. Tada se o virusu znalo veoma malo, i u međuvremu se preporuka promenila: život ne može da stane, postupci treba da se obavljaju ali je potrebno i izuzetno značajno da se, ako je ikako moguće, izbegne infekcija virusom.
