Svi hronični bolesnici trebalo bi da prime vakcinu protiv covid 19 i u dogovoru sa lekarom specijalistom odaberu najbolje vreme za vakcinaciju, kako bi ona bila najefikasnija, jednoglasna je ocena stručnjaka koji su govorili za ekliniku. Kada su u pitanju najteži hronični pacijenti, ukoliko je bolest u pogoršanju, vakcinacija se savetuje tek posle zalečnja.
Iako se čini da su hronični bolesnici i stariji, koji imaju oslabljeni imunski sistem podložniji svim oboljenjima, pa i virusu SARS-CoV-2, doktori tvrde, da to nije uvek tako, i da ima slučajeva da su hronični bolesnici skoro na nogama preležali covid 19.
– Svi mogu da se vakcinišu, što pre to bolje. Onkološki pacijenti na hemioterapiji, imunosupresivnoj ili terapiji zračenjem, vakcinaciju moraju da sinhronizuju sa davanjem terapije, zato što terapija može da umanji efikasnost vakcine – kaže za eKliniku profesor imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu dr Dušan Popadić.
Prof. dr Nevena Arsenović-Ranin koja je u timu sa Katedre za mikrobiologiju i imunologiju, Farmaceutskog fakulteta u Beogradu učestvovala u izradi brošure o vakcinaciji protiv covid 19, potvrđuje da vakcinacija nije kontraindikovana kada su u pitanju hronični bolesnici.
– Covid 19 vakcine ne sadrže u sebi živ virus, što ih čini bezbednim za primenu kod pacijenata sa različitim hroničnim stanjima. Hronični bolesnici su pod većim rizikom da nakon infekcije SARS-CoV-2 razviju težu formu bolesti. Hroničnim bolesnicima sa stabilnom, kontrolisanom bolešću zato se savetuje vakcinacija, kako bi se sprečilo obolevanje, ili ukoliko do njega dođe, da se ne razviju teže forme bolesti. Proizvođači savetuju, takođe, oprez, ukoliko se vakcinacija sprovodi kod hroničnih bolesnika – objašnjava za eKliniku prof. Nevena Arsenović-Ranin, koja isto naglašava potrebu konsultacije sa izabranim lekarem.
Dr Popadić navodi da hronični bolesnici nisu u jednakoj meri podložni bolestima, jer postoje lakše i teže forme hroničnih bolesti.
– Neki su prošli odlično, iako su dobili covid 19. Ne postoji nešto što može da se generalizuje. Jeste, ima faktora rizika kada je u pitanju dijabetes ili kardiovaskularne bolesti. I ljudi koji imaju šizofreniju su rizična grupa za loš ishod bolesti covid 19. Ipak, ne možemo ništa da generalizujemo, mora tačno da se priča o pojedinoj bolesti i često u okviru jedne bolesti o stratumima – kaže prof. Popadić.
Zvanični stav Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije jeste da onkološki pacijenti koji su završili lečenje mogu da izaberu bilo koju vakcinu, dok oni kod kojih je bolest aktivna i lečenje u toku, mogu da planiraju vakcinaciju u odnosu na vrstu bolesti i onkološke terapije.
Doc. prof. dr Brankica Filipić sa Katedre za mikrobiologiju i imunologiju, Farmaceutskog fakulteta u Beogradu potvrđuje da izabrani lekar može dati najbolji savet da li i kada da se sprovede imunizacija.
– Preporuka je da se vakcinacija sprovede i kod osoba sa malignitetom ili istorijom maligniteta. Međutim, ne dovodi se u pitanje bezbednost primene vakcine kod ovih pacijenata, nego koliko će vakcina biti efikasna. Određena terapija (hemoterapija, transplantacija kostne srži, imunoterapija) može uticati na imunski sistem i dovesti do toga da je vakcina manje efikasna. Iako nedostaje dovoljno podataka o efikasnosti vakcine kod pacijenata sa malignitetom, smatra se da je i bilo kakva zaštita postignuta vakcinacijom, bolja nego odsustvo zaštite. Kako je stanje svakog pacijenta sa malignitetom specifično, najbolje je posavetovati se sa svojim lekarom – kaže za eKliniku prof. Brankica Filipić.
Kod osoba sa dijabetesom, kako dodaje prof. Filipić, kao i sa bilo kojom drugom vakcinom, postoji mogućnost da covid 19 vakcina dovede do povećanja nivoa glukoze u krvi.
– Ovakva reakcija je očekivana, usled pokretanja imunskog odgovora na vakcinu i to ne treba da zabrinjava osobe sa dijabetesom. Poželjno je samo nakon vakcinacije pratiti nivo glukoze u krvi, piti dosta tečnosti i eventualno se obratiti lekaru, ukoliko je potrebno – savetuje prof. Filipić.
Dr Popadić navodi da svaka hronična bolest zahteva specifičnu terapiju i ističe kao i koleginice sa Farmaceutskog fakulteta da je bitno vreme vakcinacije kada se radi o hroničnim bolestima.
– Postoje, na primer, hronične bolesti pluća, fibroza, emfizem, astma, sve ovo su različite stvari i zahtevaju drugačiju terapiju. Pa, tako, pacijenti koji pate od plućne fibroze mogu da se vakcinišu bilo kada, s druge strane oni koji boluju od nekontrolisane astme potrebno je da prime vakcinu u hospitalnim uslovima. Kad se radi o hroničnim bolestima samo je pitanje kada mogu da se vakcinišu, a da vakcinacija bude najefikasnija moguća – navodi prof. Popadić.
Udruženje pacijenata Srbije potvrđuje da su u svom dopisu koji su poslali stručnoj javnosti dobili odgovor da se svim hroničnim pacijentima, ako bolest, nije u akutnoj fazi, preporučuje vakcinacija.
– Nisu sve hronične bolesti iste, kada je u pitanju težina bolesti. Objašnjeno nam je da, na primer, ako neko prima terapiju pet dana, pa je sledećih pet dana ne prima, može da se vakciniše u dogovoru sa lekarem, u tom intervalu kada ne uzima terapiju – kaže za eKliniku predstavnik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović.
On dodaje da je Udruženje dobilo savete lekara koji, kako ističe, preporučuju onkološkim pacijentima vakcinaciju klasičnom vakcinom napravljenoj, po starom principu, kao što je kineska vakcina.
– Svi ostali hronični bolesnici mogu da odaberu bilo koju rugu vakcinu. Ja sam se vakcinisao i samo sam imao veoma blage reakcije u vidu prolaznog bola ruke. Poznajem, s druge strane, potpuno zdrave osobe, koje su posle prve doze dobile malo povišenu temperaturu – kaže Pilipović.
U Srbiji su trenutno na raspolaganju Sinopharm, Pfizer, Sputnjik V i AstraZeneca vakcine.
Profesor Popadić, ipak, naglašava da su sve vakcine imunogene i da ne može precizno da izdvoji jednu vrstu vakcina kao bolje za određenu grupu hroničnih pacijenata.
– Ne postoje studije u kojima su praćena efektivnost različitih vakcina kod pacijenata s određenom bolešću. Sve je to spekulacije, neko ekstrapolira neke podatke, koje je negde pročitao. Međutim, studija koja bi potvrdila ili odbacila takve teorije nikada nije urađena ne kod nas, nego nigde u svetu. Ni za jednu vakcinu koje su kod nas u upotrebi, nije završena treća faza kliničkih ispitivanja. U Izraelu, koji spada u zemlje gde se najviše ljudi vakcinisalo, skoro svi su koristili Pfizer vakcinu – kaže dr Popadić.
Tim stručnjaka sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu koji je učestvovao u pisanju brošure o covid 19 vakcinaciji u Srbiji objašnjava da se bezbednost i efikasnost vakcina ispituje u toku kliničkih studija i da nema još konkretnih preporuka koje bi išle u prilog mišljenju da je za određenu hroničnu bolest najbolja neka određena vakcina.
– Korisno je znati da su u toku kliničkih studija, vakcinacijom bili obuhvaćeni muškarci i žene različite starosti i etničke pripadnosti, ali i osobe koje imaju različite hronične bolesti (npr. kardiovaskularne bolesti i dijabetes). Za sada ne postoje preporuke koje bi dale prednost određenom tipu dostupne vakcine u odnosu na drugi tip. Ovo se odnosi na sve kategorije stanovništva koje su predviđene za imunizaciju, uključujući i hronične bolesnike i onkološke pacijente. Takođe, studije u kojima su direktno upoređivani efekti različitih tipova vakcina nisu sprovedene. Stav je da je bolje primiti bilo koju vakcinu, nego ne primiti vakcinu – naglašava za eKliniku prof. Biljana Bufan sa Katedre za mikrobiologiju i imunologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
Kada je u pitanju primena terapije kod hroničnih bolesnika i ona objašnjava da je generalna, preporuka da hronični pacijenti regularno sprovedu svoju terapiju, u isto vreme i istu dozu kao i obično i na sam dan vakcinacije.
Ona naglašava da je pitanje “treba li prekinuti terapiju za vreme vakcinacije” kompleksno i da sve zavisi od toga koju terapiju pacijenti uzimaju.
– U stručnoj i naučnoj literaturi se uglavnom razmatra primena imunosupresivne terapije i vakcinacije. Terapija imunosupresivnim lekovima nije kontraindikacija za vakcinaciju, ali se kod takvih pacijenata može očekivati manja efikasnost vakcine. Sa druge strane, promena terapijskog režima ili odlaganje imunosupresivne terapije može potencijalno dovesti do pogoršanja bolesti. Imajući u vidu napred rečeno, kao i to da u ovom trenutku ne postoje podaci koji se odnose na efikasnost covid 19 vakcina kod pacijenata koji su na ovoj vrsti terapije, savet je razgovor sa lekarom koji ima uvid u zdravstveno stanje pacijenta i koji bi na osnovu procene rizika i koristi od vakcinacije pacijenta predložio vakcinaciju, kao i trenutak njenog sprovođenja – navodi prof. Bufan.
Predstavnik Saveza udruženja pacijenata Srbije Đurića Stankov u izjavi za eKliniku naglašava da ima različitih primera iz prakse. Velika većina lekara nastoji na razne načine da stupi u kontakt sa pacijentima, pa su tako na primer prof. dr Jelena Drulović i prof. dr Tatjana Pekmezović kreirale saopštenje za pacijente s multiplom sklerozom (MS) u vezi sa vakcinacijom. Na osnovu dosadašnjih iskustava sa drugim vakcinama, profesorke ističu, da se ne očekuje se da će covid 19 vakcinacija dovesti do relapsa MS, biti opasna za osobe sa MS, uključujući i one koje se leče imunosupresivnim lekovima koji modifikuju prirodni tok bolesti. Izuzetak od ovoga bi mogle da budu samo osobe sa MS i teškim alergijama.
Organizuju se vebinari, ali ima kako naglašava Stankov i onih lekara koji nisu spremni da daju konkretna uputstva u vezi sa vakcinacijom hroničnih pacijenata.
– Najviše trpe hronični bolesnici, jer veoma teško ili nikako, ne uspevaju da urade redovne preglede, pa su primorani da se snalaze van standardnih procedura. Ipak, i dalje je najveći problem što pacijenti često ne mogu da dođu do lekara i konsultuju se, ili ih vrte u krug i svako skida odgovornost oko preporuke za vakcinu. Na primer, osoba ima astmu, gojazna je alergična na penicilin imala je teže neurološke ispade, otpuštena je bez dijagnoze. Alergolog joj kaže može kineska vakcina, ali morate kod neurologa, a do neurologa ne može da se dođe – navodi Stankov.
Pacijenti će uskoro u apotekama moći da uzmu brošuru o vakcinaciji protiv covid 19. Brošura je za sada dostupna u elektronskom obliku, i nastala je na inicijativu brosura nastala na inicijativu doc. Aleksandre Buhe Đorđević sa Faramceutskog Fakulteta u Beogradu, Udruženja farmaceuta Beograda i drugih regionalnih udruženja farmaceuta, a pisali su je nastavnici Katedre za mikrobiologiju i imunologiju, Farmaceutskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Agencijom za lekove i medicinska sredstva Srbije. Štampanje brošure podržalo je i omogućilo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije u okviru projekta “Hitan odgovor Republike Srbije na covid 19”.