Istraživanja o tome da li su mutacije virusa opasnije od do sada poznatih ubrzano se rade i u regionu. Da li se mutirani virusi brže šire, koliko su vakcine koje imamo efikasne u slučaju novih sojeva i zašto je važno što bolje poznavati genetiku virusa, objašnjavaju virusolog Nada Kuljić – Kapuljica i Oliver Vugrek, molekularni biolog iz Zagreba.
Mutacije očekivane, moguća veza sa reinfekcijama
Kuljić – Kapuljica je rekla da su promene i mutacije sastavni deo životnog ciklusa virusa, da se on se bori za svoj opstanak i zbog toga i pravi mutacije.
– Virus, do početka pandemije potpuno nepoznat, ušao je u jednu nepripremljenu i nezaštićenu populaciju i ponašao se kako je želeo. Međutim, kako su se ljudi zaražavali i stvarali prirodni imunitet nakon oboljevanja, odbrana od njega je rasla što je posebno pojačano pojavom važnog oružja za borbu – vakcine. Sve to zajedno pravi prepreke virusu koje on pokušava da izbegava mutacijama kako bi se epidemija održavala – objasnila je ona za televiziju N1.
Naučni tim Instituta „Ruđer Bošković“ iz Zagreba identifikovao je različite sojeve virusa u sporadičnim analizama uzoraka u poslednja dva meseca i otprilike u jednom slučaju od 50 ispitivanih detektovane su promene koje su odgovarajuće novim sojevima koji se trenutno ispituju u svetu: južnoafričkom, brazilskom i britanskom.
– Većina promena se nalazi u već spominjanom Spajk proteinu (S protein), a neke studije upućuju na to da bi ove promene mogle da imaju veze i sa reinfekcijama. Kod jedne osobe je nakon tri meseca ponovo došlo do zaražavanja virusom SARS -CoV-2 i u tom slučaju je uočena sličnost – za tv N1 je rekao Oliver Vugrek, molekularni biolog.
Mutirani virus se brže širi
Vugrek, međutim, napominje da još uvek nema dovoljno dokaza o tome da je neki novi soj opasniji i da izaziva težu kliničku sliku.
– Treba pripaziti na faktor bržeg širenja. Postoje indicije da mu to ove mutacije omogućavaju, što mu daje i veću efikasnost u zarazi a što se tiče svojstava, treba ih stalno pratiti izdavajanjem podsojeva koji konstantno nastaju kako bismo imali što bolji uvid i presek prisutnosti novih sojeva. I Evropska komisija to zahteva – veću spremnost za prepoznavanje novih sojeva i određivanje trenutno dominantnog novog soja. Trenutno je to britanska mutacija B1.1.7, već svaki treći zaraženi pacijent u Norveškoj ili Danskoj nosi njegov „rukopis“ i brže se širi nego do sada poznate varijante prisutne u populaciji. Mi radimo istraživanja i verujem da ćemo uskoro doći do informacije odakle je novi soj došao, da li je mutacija nastala u Hrvatskoj ili je uvezena, ili smo možda mi zaslužni što smo je nekim drugim zemljama „isporučili“ – kaže Vugrek.
Naš virusolog Nada Kuljić – Kapuljica objašnjava da se mutacijama može suprostaviti tako što će vakcina biti intenzivnija ali ne samo u ograničenim delovima sveta, i da sve kolege u regionu koje rade na tom sekvencioniranju novih sojeva (Zagreb, Kraljevo), doprinose saznanjima šta zapravo nove varijante virusa čine. Ponavlja za sada dostupne tvrdnje da nove varijante virusa ne prave veću štetu, tj.da ne daju težu kliničku sliku, da postoje podaci ograničenih studija da je virus sa tzv.Kent mutacijom prenosiviji, ali da ne postoji podatak da je veća smrtnost.
– Ono što je važno a što potvrđuju i istraživanja kolega iz Zagreba je da se promene na virusu dešavaju na delu koji se nalazi u većini vakcina i sprečava ulazak virusa u organizam, bilo da su pojedinačne ili u vezi sa celim virusom – dodaje.
Efikasnost vakcina se ne dovodi u pitanje
Javnost sa razlogom postavlja važno pitanje: da li su i koliko vakcine delotvorne i na nove sojeve, tj.mutirane viruse?
– Bilo koja vakcina dostupna na tržištu će trenutno delovati i neutralizovati i dejstvo novog soja. Organizam stvara na stotine različitih antitela koja ciljaju baš na taj šiljati S protein i ako su jedno ili dva mesta na virusu izmenjena, opet će, recimo, 90 od 100 antitela reagovati i suzbiti barem najteži oblik bolesti. U naučnom svetu postoji velika saglasnost u tome – odgovara Vugrek.
Kuljić – Kapuljica je saglasna da su ovog trenutka vakcine efikasne i na mutirani virus iako, kako kaže, postoje istraživanja i o tome da bi neke vakcine možda mogle da budu manje efikasne.
– Ne slažem se sa konstatacijom da su mutacije virusa tempirana bomba, a ono što bi u budućnosti moglo da se dogodi je da se mutacije nastave. Već se govori o finskom, kalifornijskom soju. To je prirodni tok, ekologija virusa. Mutacije mogu da budu i duboke i drastične, ali videćemo da li mogu da dovedu do toga da se taj prirodni S protein potpuno promeni – kaže ona.
Pretpostavke o još jednom talasu na bazi starih istraživanja
O očekivanjima u budućnosti, stručnjaci kažu:
– Ova epidemija se odvija u talasima a upoređujući stare korona viruse sa ovim novim, moja razmišljanje je bilo da će se desiti još jedan talas. Sezonskih korona humanih virusa za sada ima 4 (izuzimajući SARS i MERS jer su oni brzo nestali). Istraživanja rađena na VMA koja su pokrivala teritoriju čitave stare Jugoslavije u toku od 10 godina, pokazala su upravo da je najviša incidenca antitela u periodu februara i marta. Međutim, ovo je apsolutno novi virus, razlikuje se od starih tipova koji uglavnom ne izazivaju teže oblike bolesti i kako će se ponašati ubuduće ostaje da vidimo – objasnila Nada Kuljić – Kapuljica.
Vugrek kaže da je o efektima vakcinacije u Hrvatskoj još rano govoriti, ali da dosadašnja saznanja o korona virusu i očekivanje da će do jeseni najveći deo populacije biti imunizovan, daju nadu neće biti teških slučajeva i smrtnih ishoda.
Takođe, očekuje se od Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i da se nomenklatura novih sojeva ne vezuje za lokalne odrednice gde su se bitne mutacije pojavile, već da se generalizuje tako da određena mutacija, gde god da se pojavi (a bilo je pojavljivanja iste mutacije u isto vreme na tri kontinenta), ima svoje jedinstveno ime.
