Svaki pacijent je priča za sebe. Postoji oko 80 vrsta autoimunih bolesti i od 6.000 do 7.000 različitih retkih bolesti Foto: Pixabay
Poželjno je da se oboleli od autoimunih i retkih bolesti vakcinišu protiv covid 19 uz konsultaciju sa izabranim lekarem. Generalne preporuke većine stručnjaka, jesu da se imunizacija navedene grupe bolesnika, ukoliko su u stabilnom stanju, ne razlikuje od pristupa prema zdravoj populaciji.
Jedan deo ovih pacijenta se već vakcinisao protiv covid 19, i kako saznaje portal eKlinika, nije bilo neželjenih reakcija, izuzev sasvim blagih, kakvi se viđaju i kod vakcinacije protiv sezonskog gripa.
Savet je da se sa izabranim lekarem, na osnovu preciznog uvida u zdravstveno stanje, odredi najpogodnije vreme za vakcinaciju, uzimajući u obzir sve specifičnosti bolesti. Kada je u pitanju imunizacija, svaki pacijent je priča za sebe. Postoji oko 80 vrsta autoimunih bolesti i oko čak 6.000 do 7.000 vrsta različitih retkih bolesti.
Pretpostavlja se da oko 5 odsto zapadnjačke populacije, gde spada i Srbija, ima dijagnostikovane autoimune bolesti. Smatra se da je ukupan broj obolelih, s obzirom na to da se dijagnostikuju najteži slučajevi, oko 20 odsto.
– Evropsko endokrinološko društvo (EED) je u februaru 2021. godine izdalo zvaničnu preporuku da se vakcinacija može sprovesti kod bolesnika sa stabilnim endokrinološkim bolestima kao što su autoimuni tiroiditis, Gravesova bolest, Adisonova bolest, adenomi hipofize, gojaznost i oba tipa dijabetesa. Vakcinacija kod navedenih ali i drugih bolesnika, sa stabilnim endokrinološkim bolestima, ne treba da se razlikuje od pristupa u zdravoj populaciji. Za bolesnike sa Adisonovom bolešću, odnosno slabošću nadbubrežnih žlezda, ostaje standardno upozorenje, da se u slučaju pratećih efekata vakcinacije kao što je povišenje temperature, poveća doza kortikosteroida – rekao je za eKliniku endokrinolog sa Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Đuro Macut.
Endokrinološki bolesnici sa autoimunim bolestima, kako napominje prof. Macut koji je i član Izvršnog odbora Evropskog endokrinološkog društva, imaju organspecifična antitela koja pogađaju samo određene endokrine organe i dovode do smanjenja produkcije hormona.
– Odgovarajuća nadoknada hormona prema uputstvu endokrinologa i uz praćenje nadležnog interniste predstavlja dovoljan pokazatelj da je pacijent spreman za vakcinaciju, koja se svakako preporučuje. U slučaju dileme, predlaže se konsultacija sa endokrinologom, koji leči obolelog ili nadležnim internistom koji prati lečenje – ističe dr Macut.
Autoimune bolesti su hronične i najčešće zahtevaju doživotno praćenje i uzimanje terapije. Kod ovih bolesti cilj je održati ih u mirnoj fazi i sprečiti relapse, to jest, pogoršanja stanja, pa se u tom smeru i kreće većina saveta.
U Srbiji od hroničnih reumatskih bolesti boluje oko 1.800.000 građana, od čega oko 70.000 od različitih autoimunih bolesti kojima su zahvaćeni zglobovi.
Predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Republike Srbije – ORS, prim. dr Mirjana Lapčević kaže za eKliniku da savet za vakcinaciju pacijenti prvo zatraže od svog reumatologa.
– Osnovna preporuka je da se mogu vakcinisati pacijenti sa artritisom, samo ako je bolest u remisiji (bez tegoba), ili u niskoj aktivnosti (prisutni blagi simptomi). To znači da se mogu vakcinisati uz svoju redovnu terapiju hemijskim lekovima, biološkim lekovima, kortikosteroidima. Važe opšte kontraindikacije kao što su povišena temperatura, pogoršanje drugih hroničnih bolesti – pojašnjava prim. dr Lapčević, uz napomenu, da je ovo opšte uputstvo i Evropske lige za borbu protiv artritisa.
Slična uputstva su i za pacijente sa retkim bolestima, kojih u Srbiji, prema procenama Evropske komisije ima od 6 do 8 odsto. U Nacionalnoj organizaciji za retke bolesti Srbije – NORBS rečeno je eklinici da generalna uputstva ne postoje, pa da se svakoj osobi sa retkom bolešću pristupa individualno.
– Imunizacija se radi isključivo uz konsultacije sa lekarom specijalistom. Kada je zainteresovanost u pitanju, bilo je više upita na ovu temu na početku imunizacije, sada je čini nam se većina onih koji su izrazili želju, prijavili se i dobili preporuku struke, i vakcinisano. Kada su neželjena dejstva u pitanju, tu zaista ne raspolažemo informacijama – kažu u NORBS-u. Saznajemo u ovom Udruženju da je među članovima koji su oboleli od covid-19, bilo različitih kliničkih slika, od blagih simptoma, do onih koji su zahtevali bolničko lečenje.
Kada je u pitanju imunizacija građana koji pate od autoimunih i retkih bolesti, jedno od gorućih pitanja jeste i vrsta vakcine, koju bi uz konsultaciju sa izabranim lekarom, trebalo da odaberu pacijenti. Ima slučajeva, kako saznajemo, da su neki pacijenti sa autoimunim bolestima, vraćani sa vakcinalnog punkta, jer u datom momentu nije bilo vakcine, koja bi prema mišljenju lekara, njima najviše odgovarala.
Prva zvanična mišljenja i preporuke u svetu za primenu vakcina su data od strane odgovarajućih medicinskih agencija Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, a nakon sprovedenih studija na velikim uzorcima ispitanika i u velikom rasponu godina ispitanika, navode stručnjaci.
Prof. Macut objašnjava da su među volonterima koji su vakcinisani vakcinom američkog proizvođača Pfizer bili i bolesnici sa dijabetesom, gojaznošću, malignim bolestima i autoimunim stanjima.
– Pokazano je da postoji ista efikasnost i bezbednost kod ovih bolesnika, u poređenju sa potpuno zdravim osobama koje su vakcinisane. Odnosno da oboleli od endokrinih autoimunih bolesti, koji nemaju neke druge kontraindikacije mogu biti vakcinisani – navodi prof. Macut.
Prema objavljenim rezultatima, sprovedenih kliničkih studija u vodećim medicinskim časopisima, kao što je Lancet, kako objašnjava dr Macut, sve do sada testirane vakcine, koje su na raspolaganju za vakcinaciju u našoj zemlji, pokazale su odličan stepen imunizacije i nije bilo registrovanih neželjenih efekata koji bi se doveli u vezu sa određenom vrstom hronične bolesti ili vakcinom.
Zbog velikog broja autoimunih i retkih bolesti uvek ima različitih slučajeva, pa neki doktori, na primer, pacijentu koji pati od Hašimoto tireoiditisa, savetuju vakcinaciju samo Sinofarm ili Phizer vakcinom. Prof. Macut navodi da ima dosta ličnih stavova lekara u svim zdravstvenim sistemima.
– Sličan stav lekara se dogodio i u Slovačkoj zbog čega je Slovačko endokrinološko društvo i zatražilo od EED mišljenje oko vakcinacije bolesnika sa endokrinim bolestima. Nakon toga je usledio napred navedeni stav EED da se svi pacijenti sa stabilnim endokrinološkim stanjima i bolestima mogu vakcinisati po istim principima kao i ostalo stanovništvo. Uzimajući sve navedeno u obzir, smatram da se kod endokrinoloških bolesnika može koristiti svaka od raspoloživih vakcina i preporučujem da se svako od bolesnika vakciniše – kaže prof. Macut.
Od blagih do veoma ozbiljnih kliničkih slika Foto: Pixabay
Kada su u pitanju reumatske bolesti prim. dr Lapčević , kaže da reumatolozi preporučuju Pfizer i Sinopharm vakcine, uz napomenu da se tokom vakcinacije, mesec dana posle druge doze i sve dok traje pandemija poštuju epidemiološke mere.
-Tokom trajanja vakcinacije pacijenti koriste redovnu terapiju, koju mogu menjati samo uz preporuku nadležnog reumatologa. Pfizer je dobijen posebnom tehnologijom, bez celog virusa, ne može da izazove covid 19. Kineska Sinopharm vakcina je “mrtva“ ne može da izazove covid 19 – naglašava dr Lapčević.
Ona navodi da su se mnogi članovi ORS-a vakcinisali kineskom Sinopharm vakcinom i da do sada nije bilo neželjenih reakcija.
Kada se radi o endokrinim bolesnicima sa autoimunim bolestima na globalnom nivou stručnjaci za sada ne raspolažu preciznim podacima o toku i ishodima covid 19 kod ove grupe pacijenata. Može se jedino reći da nema pravila.
– Svakako, neke kategorije ovih bolesnika kao što je tip 1 dijabetesa, zahtevaju intenzivno praćenje i prilagođavanje terapije insulinom tokom lečenja infekcije, ali i nastavak intenzivnog praćenja endokrinologa po završenom lečenju infekcije. Tokom proteklih godinu dana trajanja pandemije covid 19, zaposleni u zdravstvenim ustanovama, a pre svega oni uključeni u lečenje akutno obolelih od covid 19, svedoci su velike različitosti efekata virusa na ispoljavanje kliničke slike, od blagih do veoma teških i njihovih posledica na hronične bolesti – kaže prof. Macut.
On navodi, da je prema dosadašnjim saznanjima, deo pacijenata završio vakcinaciju, bez navođenja neželjenih efekata ili sa veoma blagim neželjenim reakcijama, kakve se viđaju kod vakcinacije protiv sezonskog gripa.
– Ukoiliko dođe do ispoljavanja nekog od neželjenih efekata, svakako se savetuje konsultacija sa izabranim lekarom ili nadležnim endokrinologom, radi eventualnog prilagođavanja hronične endokrinološke terapije – objašnjava dr Macut.
U slučajevima kada su mnoge zdravstvene ustanove pretvorene u kovid bolnice, pacijentima se savetuju i telefonske i onlajn konsultacije sa doktorom. Tako na sajtu Udruženja obolelih od reumatskih bolesti postoji online “Savetovalište za obolele od artritisa“, gde se pacijenti mogu besplatno savetovati sa 21 reumatologom. Kontakt je omogućen i telefonom.
U NORBS-u, takođe, rade telefonske linije, putem kojih su moguće konsultacije. U ovom Udruženju navode da su članovi koji su hteli da se vakcinišu, u velikom broju i dobili zaštitu od covid 19. Kažu da nemaju do sada konkretne podatke o neželjenim reakcijama na vakcine. Dobra stvar je, kako ističu, što i u ovakvim uslovima terapije za retke bolesti ne kasne. Ipak, kako navode prelaskom u „kovid“ režim, neke ustanove su prijeme ograničile samo na hitne slučajeve.
– Što znaci da hronični pacijenti, ako nisu bili hitni, nisu već godinu dana imali kontrolu. Plašimo se da bi, ako se ovo oduži, oni mogli postati hitni – kažu u NORBS-u.