Smanjen osećaj za ukuse, javlja se kod oko 44 odsto pacijenata, a u umerenoj i teškoj formi bolesti kod oko 88 odsto obolelih Foto: Shutterstock
Jedan od čestih simptoma covid 19 jeste gubitak čula ukusa i mirisa. Kod više od polovine obolelih uočeno je potpuno ili delimično odsustvo čula mirisa, kod pacijenata sa umereno teškom i teškom formom bolesti taj procenat je veći. U većini slučajeva pacijenti povrate čulo ukusa i mirisa u roku od 10 do 15 dana, međutim, u težim slučajevima dolazi do dužeg ili čak trajnog oštećenja čula mirisa.
Jezik ima receptore za slatku, gorku, kiselu i slanu hranu. Miris iz hrane dopire u nos sa zadnjeg dela grla i kombinuje se s čulima ukusa. Gubitak mirisa rezultiraće otupljenim ukusom. Kada žvaćemo hrana oslobađa mirise koji putuju direktno u nos i onda se aktiviraju senzori za miris u nosu. Oni zajedno sa receptorima za ukus na jeziku šalju mozgu informaciju o pravom ukusu – pa je sladoled sladak, a so slana.
– Istraživanja su pokazala prisustvo fenomena takozvane postviralne olfaktorne disfunkcije (POD), koji podrazumeva prisustvo anosmije (potpuni gubitak osećaja za mirise) ili hiposmije (delimični gubitak osećaja za mirise) u oko 58 odsto obolelih od covid 19. Taj procenat kod pacijenata sa umereno teškom i teškom formom bolesti povećava se do 85 odsto. Ageuzija (ili hipogeuzija), odnosno smanjen osećaj za ukuse, javlja se kod oko 44 odsto pacijenata, a u umerenoj i teškoj formi bolesti kod oko 88 odsto obolelih – kaže za eKliniku prof. dr Aleksandar Perić sa Klinike za otorinolaringologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
Tačan mehanizam nastanka potpunog ili delimičnog gubitka čula mirisa u okviru covid 19 nije poznat, ali prof. dr Perić napominje da postoje dve škole mišljenja.
– Prema prvoj, ovde, kao i pri dejstvu virusa gripa, dolazi do direktnog oštećenja bipolarnih neurona olfaktornog neuroepitela virusom SARS-CoV-2. Nervne ćelije, pa tako i ove bipolarne olfaktorne ćelije na svojoj membrani imaju ispoljene ACE-2 receptore, koji predstavljaju primarno mesto vezivanja SARS-CoV-2, što omogućava direktan prodor virusa u ove ćelije odgovorne za prijem senzacije mirisa. Prema drugoj hipotezi, ovaj virus primarno oštećuje tzv. prateće i potporne ćelije olfaktornog neuroepitela, koje stabilizuju i ishranjuju bipolarne neurone, kao i tzv. bazalne ćelije, koje igraju ulogu stem ćelija. Diferencijacijom stem ćelija dolazi do obnavljanja bipolarnih neurona, ali i potpornih i pratećih ćelija neuroepitela.
– Pretpostavlja se da oštećenje pratećih i potpornih ćelija dovodi do prolaznog potpunog ili delimičnog gubitka čula mirisa, koje traje u proseku od 10 do 15 dana, dok oštećenje bazalnih (stem) ćelija vodi znatno dužem ili čak trajnom oštećenju čula mirisa. U naučnim krugovima preovlađuje uverenje da oštećenje čula ukusa prati delimično ili potpuno oštećenje čula mirisa. Nastaje usled narušavanja procesa retronazalne olfakcije, odnosno prijema mirisnih senzacija koje su vezane za uzimanje hrane i tečnosti, a koji se javlja nakon dospevanja hrane u ždrelo – objašnjava prof. Perić.
Mirisna percepcija se fiziološki pogoršava s godinama, u smislu prepoznavanja i pamćenja. Čulo mirisa doseže vrhunac kod osoba u 30. godini, a posle 60. godine počinje naglo da se smanjuje. Smatra se, na primer, da aktivni pušači imaju slabije čulo mirisa.
Pacijenti sa potpunim gubitkom osećaja za mirise i ageuzijom, smanjenim ili izgubljenim osećajem ukusa, nemaju jasan uvid u to šta zapravo jedu.
– Može biti prisutna parosmija. To je fenomen da pacijenti na izmenjen (izopačen) način osećaju neke mirise, a u skladu s tim i ukuse. Ponekad se dešava da sve mirise pacijenti doživljavaju kao neprijatne, što predstavlja fenomen kakosmije. Vremenom, kako se mirisni aparat oporavlja, senzacija mirisa se vraća ka normalnom stanju, ali je interesantan fenomen da mnogo pacijenata i nakon vraćanja čula mirisa, pojedine mirisne i gustatorne senzacije (ukus hrane) doživljavaju na nešto drugačiji način. Pretpostavlja se da tokom zapaljenja olfaktorne (mirisne) sluznice u sklopu covid 19 dolazi do izmene u hemijskoj strukturi receptora za prijem mirisnih senzacija. Još nema jasnih podataka da li se vremenom ta izmenjena struktura molekula receptora vraća na početno stanje – navodi dr Perić.
Prema nekim saznanjima, pacijenti su prijavljivali da je do gubitka čula mirisa i ukusa dolazilo iznenada, a zatim se isto tako iznenada vraćao za nedelju ili dve dana. Veliki broj pacijenata uopšte nije imao zapušen nos, a čulo se nije oporavljalo.
Virus SARS-CoV-2 dovodi do zapaljenja sluznice nosne šupljine i do simptoma akutnog rinosinuzitisa (zapaljenja sinusa). Prof. dr Perić podvlači da je uočeno da su potpuni ili delimični gubitak čula mirisa više zastupljeni u odnosu na otežano disanje na nos, pojačanu nazalnu sekreciju, bol i pritisak u predelu sinusa i povišenu telesnu temperaturu.
– Ovde uzrok narušavanju čula mirisa i ukusa, pre svega, treba tražiti u direktnom oštećenju struktura olfaktornog (mirisi) neuroepitela i olfaktornog bulbusa, dela mozga gde se nalaze tela neurona 2 olfaktornog puta – precizira dr Perić.
Pretpostavke da osobe koje ne osećaju mirise i ukuse uglavnom imaju lakšu kliničku sliku covid 19 prof. Perić ocenjuje kao netačne.
– Upravo je obrnuto. Pacijenti sa težom formom bolesti imaju teži stepen oštećenja čula mirisa i ukusa, ali su prisutni i brojni drugi simptomi vezani za donji disajni put. Suština je u tome da su pacijenti sa lakšom formom bolesti fokusirani na simptome koje imaju, a anosmija i hiposmija su najčešći – naglašava doktor.
Teški oblici anosmije (potpunog gubitka čula mirisa), gde i nakon nekoliko meseci ne dolazi do oporavka više, kako objašnjava dr Perić, imaju veze sa infekcijom virusom influence (gripa), mada su zabeleženi i nakon preležane covid 19.
– S obzirom da ovu bolest poznajemo tek nešto više od godinu dana, još nije određena incidenca funkcionalne anosmije – ističe dr Perić.
Foto: Prof. dr Aleksandar Perić
On objašnjava da različita akutna i hronična zapaljenja nosne šupljine i sinusa mogu dovesti do anosmije ili hiposmije. Potpuni ili delimični gubitak čula mirisa i ukusa se povezuje sa akutnim rinosinuzitisem (virusni ili bakterijski), hroničnim rinosinuzitisem, češće onaj sa nosnim polipima, tzv. primarnim i sekundarnim atrofijskim rinitisem (hronično zapaljenje sa posledičnom atrofijom uglavnom sluzokože nosa), kao i sa težim formama alergijskog rinitisa i drugih formi hroničnog neinfektivnog-nealergijskog rinitisa.
– Ovde do oštećenja čula mirisa dolazi usled otežanog protoka mirisnih usled otoka nosne sluznice, prisustva sekreta i polipa u nosnoj šupljini, ali i usled dejstva medijatora hroničnog zapaljenja na olfaktorni neuroepitel. Anosmija i hiposmija su obično prolaznog karaktera, ali mogu duže da traju, naročito kod hroničnog rinosinuzitisa sa polipima. Takođe, povrede glave, promene na nosnoj sluznici usled starenja, neki endokrini poremećaji, mentalni poremećaji i urođene anomalije koje obuhvataju sistem za čulo mirisa mogu biti uzroci oštećenja ili gubitka čula mirisa – kaže prof. dr Perić.
Kad se pojavio virus, jedno vreme se smatralo se da je gubitak čula mirisa ili ukusa mnogo pouzdaniji znak da osoba ima covid 19 nego samo testiranje, dr Perić upozorava da ovo nije u potpunosti tačno.
-Postoje brojni virusi koji dovode do akutnog rinosinuzitisa, a među njima su i različite vrste koronavirusa. Specifičnost akutnog rinosinuzitisa prouzrokovanog SARS-CoV-2 je da dominiraju poremećaji čula mirisa i ukusa, dok su otežano disanje na nos, pojačana nazalna sekrecija i pritisak i bol u predelu zahvaćenih sinusa znatno ređe prisutni. Ovo, međutim ne treba shvatiti suviše striktno, jer se pokazalo da se covid 19 među adolescentima češće ispoljava sa klasičnom slikom akutnog rinosinuzitisa, dakle sa svim simptomima. Gubitak čula mirisa i ukusa bez nazalne opstrukcije i pojačanog vodenastog sekreta, naročito van jesenjih i zimskih meseci kada je sezona respiratornih infekcija, treba da pobudi sumnju na covid 19, ali ne može biti pouzdan znak. PCR test i brzi antigenski test ostaju suverene dijagnostičke procedure za potvrdu infekcije – tvrdi dr Perić.
Ne postoji jasna potvrda koje receptore covid 19 najviše napada, a dr Perić objašnjava da praktično svi receptori mogu biti zahvaćeni. Čulo mirisa se uglavnom vrati u roku od 10 do 15 dana bez bilo kakve stimulacije jakim mirisima.
– Ukoliko se to ne desi, takvi pacijenti se tretiraju treningom za čulo mirisa. Olfaktorna sluznica se stimuliše koncentrovanim mirisima ulja ruže, eukaliptusa, limuna i karanfilića, dva puta na dan u trajanju po 10 sekundi tokom 12 nedelja. Pre toga se na osnovu olfaktornih testova proceni koliki je stepen oštećenja čula mirisa. U većim dijagnostičkim centrima se na osnovu analize snimaka magnetne resonance olfaktornog područja procenjuje ima li svrhe krenuti sa ovom procedurom. Konkretno, na osnovu volumena olfaktornog bulbusa se procenjuje da li su u njemu nastupile atrofične promene ili nisu. Ova procedura se primenjuje ukoliko anosmija traje nekoliko meseci- kaže dr Perić.