Pandemiju covid 19 i globalni proces vakcinacije, kao jedini način da se dejstvo virusa stavi pod kontrolu i prevaziđe, prate dileme i problemi od samog početka. Posledice su, uz dalju cirkulaciju virusa i njegove mutacije još uvek nesagledive, i niko ne može ni da pretpostavi kako će naš život sa virusom izgledati ubuduće. Kontraverzne informacije su prisutne i u svetu medicinske struke, a zbunjenost se posledično prenosi na stanovništvo i rezultira nepoverenjem i nedoumicama kome da veruju.
Šta primiti kao treću dozu – istu ili drugu vrstu vakcine?
Oni koji ne žele da se vakcinišu uglavnom nemaju dilemu, ali nemaju ni konkretno objašnjenje zašto je to tako. Najčešći argument im je „da vakcine nisu dovoljno ispitane“. Imunizovani građani su, pak, izloženi kontradiktornim informacijama, koje dolaze čak i od lakara, pa tako sa medija možemo čuti da jedni sugerišu da se u slučaju prijema treće doze vakcine primi ona istog proizvođača, ali i da je poželjno primiti i neku drugu.
– Ova ideja javila se najverovatnije zbog očekivanja da bi kombinovanje vakcina različitog mehanizma dejstva moglo da proizvede jaču reakciju imunološkog sistema, koja će rezultirati dugotrajnijom, boljom i jačom zaštitom. Drugi objektivni razlozi bi mogli da budu najpre nedostatak vakcina u prvom periodu, neopravdani strah od imunizovanja AstraZeneca vakcinom i izuzetno retkih tromboembolijskih komplikacija, ali i sumnje u zadovoljavajuću efikasnost i sposobnost izazivanja adekvatnog imunološkog odgovora kod inaktivisanih vakcina, kakva je Sinopharm – iznosi svoju pretpostavku u razgovoru za eKlinika portal dr Radan Stojanović, specijalista kliničke farmakologije i redovni profesor na Katedri za kliničku farmakologiju, farmakologiju i toksikologijju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Kako je u Americi, a kako u Evropi i koja je razlika između dodatne i buster doze
U Americi je, na bazi stava Upravu za hranu i lekove FDA, vrhovnog regulatornog tela, a na osnovu rezultata malih studija imunogenosti, koje su pokazale opravdanost, data dozvola za hitnu primenu treće doze samo jedne vakcine, Pfizer/BionTech, i to određenim kategorijama stanovništva.
Objašnjenje je bilo, kaže profesor dr Stojanović, da je potencijalna korist veća od rizika, i pojašnjava da je reč o dve grupe ljudi – starijima od 65 godina i mlađim osobama (od 18 do 65) koje su u riziku da razviju tešku formu bolesti. U ovu drugu grupu, pojašnjava naš sagovornik, spadaju oni koji imaju neke pridružene, hronične bolesti i oni čija je situacija takva da su izloženi stalnom kontaktu na dnevnom nivou sa virusom, uglavnom zbog posla koji obavljaju.
– U primeni treće doze vakcine, Evropska agencija za lekove EMA posmatra prvenstveno imunološki status pacijenta, i pravi se razlika između treće dodatne doze i treće buster doze. Dodatna doza vakcine će se davati onima sa jako slabim imunološkim sistemom, a moguće je da se ona daje u periodu nakon 4 nedelje (mesec dana) posle primene druge doze. Ovo se odnosi na vakcine Pfizer/BionTech i Moderna. Naučnici su se bazirali na rezultate istraživanja koje je spovedeno na određenom broju transplantiranih pacijenata koji su na imunosupresivnoj terapiji, i kod njih je došlo do porasta nivoa antitela. Međutim, ovo ne znači i da će obavezno taj nivo antitela obezbediti dovoljnu zaštitu od oboljevanja – to će se pokazati u nastavku praćenja, ali je realno očekivati da će barem kod nekih osoba biti efekta – navodi profesor dr Radan Stojanović.
Količina i jačina buster doze
Profesor Stojanović objašnjava da se prijem buster doze, prema preporukama EMA, odnosi na osobe starije od 18 godina koje imaju stabilan imunitet (koje su imunokompetentne).
– I ova preporuka je doneta na osnovu nekih kliničkih istraživanja, iako treba reći da su, budući da je čitava situacija sa virusom i dalje za sve nova, poznati razultati samo u vezi sa kratkoročnom bezbednošću. Ako govorimo o jačini, odnosno količini buster doze, kompanija Pfizer/BionTech praktikuje davanje iste, i u smislu jačine i količine. Kompanija Moderna, čija vakcina je od nedavno odobrena za upotrebu i kod nas i očekuje se da uskoro bude na raspolaganju građanima, predlaže da buster bude polovina od prethodno date dve doze – navodi dr Radan Stojanović.
Kombinovanje vakcina – da ili ne, i zašto?
Prema rezultatima dostupnih do sada sprovedenih malih studija, najčešće su kombinovane vektorske vakcine (Sputnik V i AstraZeneca) i vakcine bazirane na informacionoj RNK platformi, kao što je Pfizer/BionTech vakcina.
– Još uvek nema dovoljno rezultata po pitanju efikasnosti. Za sada se zna da neke reakcije prilikom kombinovanja mogu biti izraženije, kao i da jeste prisutan nešto viši nivo antitela. Međutim, iako neke zemlje preporučuju i sprovode kombinovanje, među njima smo i mi, a imajući u vidu preporuke krovnih institucija (EMA i FDA) koje se fokusiraju samo na određene grupe, a ne i na masovnu primenu, mišljenja sam da za sada nema dovoljno validnih istraživanja koja bi mogla nedvosmisleno da potvrde da je opravdano mešanje različitih vakcina – kaže za eKlinika portal profesor dr Radan Stojanović.
I Sinopharm vakcina daje visoku efikasnost kod Delta soja
Profesor Radan Stojanović iznosi podatak da su dostupni i rezultati nekih novih studija, koji su potvrdili visoku efikasnost i u slučaju Sinofarm i Sinovac vakcina, pa se u tom kontekstu, struka na ova istraživanja može pozvati, ako se razmišlja o primeni dodatne (treće) doze vakcine.
– Različiti podaci i brojke o efikasnosti koji jesu zbunjujući, posledica su različitih kriterijuma u istraživanjima (da li je presudni kriterijum bio, recimo, težina kliničke slike, koja takođe varira od zemlje do zemlje, ili stopa zaražavanja ). Što se tiče kliničke bezbednosti vakcina (koja je i dalje najčešći argument onih koji postavljaju pitanja i još uvek imaju dileme da li da se vakcinišu), podaci poznati iz prethodnih 9 meseci, koliko se vakcina primenjuje, govore da su pretklinička ispitivanja rađena prema aktuelnim propisima za takvu vrstu medicinskog sredstva, pokazala bezbednosnu prihvatljivost, iako neke studije, poput hronične toksičnosti nisu rađene – ističe profesor Stojanović i dodaje:
– Konačno, ako se držimo onoga što za sada znamo, i opet prema raspoloživim kliničkim studijama rađenim širom sveta, potvrđeno je da su sve vakcine, a prvenstveno „zapadne“, efikasne i u slučaju Delta soja, odnosno da ispoljavaju visok nivo sposobnosti da spreče tešku kliničku sliku i smrtni ishod usled infekcije SARS-Cov-2 virusom – navodi profesor dr Stojanović.
Nije dobra situacija, 90 odsto pacijenata u intenzivnoj nezi nije vakcinisano
Konstatujući da je suština vakcinacije u tome da ona bude brza, intenzivna i sveobuhvatna, profesor dr Stojanović navodi da to nije postignuto ni na globalnom nivou, ni kod nas. On dodaje i da ne možemo da krivimo naučnike, jer u ovom trenutku niko ne zna šta će biti sa virusom i kako će on da se ponaša, kako će da mutira, u šta će iz aktuelnog Delta soja da pređe.
-I poenta epidemioloških mera je njihovo sprovođenje, a uzimanje „posla“ stručnjacima od strane laika može skupo da nas košta. To se već i dešava, a posledice se mere ljudskim životima. Sve dok je pandemija u toku, i aktivna borba sa virusom traje, ona će biti neizvesnija i duža ukoliko joj naše ponašanje daje dodatni „vetar u leđa“. Jedini realan parametar za kompletnu situaciju, uz nepoštovanje bilo kakvih mera, u ovom trenutku je ono što kao informaciju dobijamo od medicinskog osoblja iz covid bolnica, a ti podaci kažu da je u aktuelnom talasu 90 odsto pacijenata u intenzivnoj nezi – nevakcinisano – naglašava profesor Stojanović.
Od početka je trebalo govoriti istinu o vakcinama
Građanima je, kako dr Radan Stojanović kaže za eKlinika portal, trebalo od početka govoriti istinu o vakcinama, a to je da rizik od svake vakcine, kao i od bilo kog drugog medicinskog sredstva postoji, ali da je on zanemarljiv u odnosu na rizik od zaražavanja i teških posledica infekcije korona virusom, uključujući i smrtne ishode.
Bravo za profesora, najzad neko kopetentan da kaže nešto o vakcinama.