Antigen test je pozitivan šestog dana covid 19 infekcije? I šta to znači ako je rezultat brzog testa na antigen neke osobe pozitivan nakon 5 dana izolacije zbog covid 19 ? Virusolozi imaju poruku – ostanite kod kuće! Naime, prema ekspertima, ta osoba najverovatnije još uvek nosi virusno opterećenje dovoljno visoko da zarazi druge ljude.
Pozitivan antigen test ukazuje na visoko virusno opterećenje
– Uvek kada ste pozitivni na jednom od brzih antigen testova na covid 19 to znači da i dalje imate zaista visok nivo virusnog proteina, a većina stručnjaka to tumači kao visok nivo virusa prisutan u vašem nosu – istakao je Matthew Binnicker, direktor kliničke virusologije na Mayo klinici i predsednik Panameričkog društva za kliničku virusologiju.
Opšte je poznato da PCR testovi, visoko osetljivi testovi lančane reakcije polimeraze, koji otkrivaju virusni genetski materijal, mogu da pokupe „mrtav“ virus – materijal koji nije sposoban da se replicira – i da daju pozitivan rezultat nedeljama nakon oporavka, čak i kada testirana osoba više nije zarazna. Ali, virusolozi kažu da je malo verovatno da će to biti slučaj sa brzim antigen testovima, koji otkrivaju određene proteine u virusu i daju rezultate u roku od 30 minuta.
Virusni proteini, nakon borbe sa imunitetom, mogu da postanu nevidljivi na antigen testu
Šanse su, kako kažu, veoma male, van laboratorijskog okruženja, da je neko ko dobije pozitivan rezultat na brzom antigen testu neinfektivna osoba koja oslobađa velike količine mrtvog virusa. Za to postoji nekoliko razloga.
Prvo, prema Američkom društvu za infektivne bolesti, glavna prednost brzih antigen testova je to što su oni pomalo „tupi alati“ za otkrivanje virusa. Prema tome, pozitivan rezultat obično znači da osoba ima visoko virusno opterećenje, posebno ako se pojave simptomi.
Drugo, potrebna je značajna količina virusnog materijala kako bi se registrovao kao pozitivan na antigen testu tako da bi nekoj osobi bio potreban visok nivo mrtvog virusa u nosu ili grlu, a to obično signalizira i prisustvo visokog nivoa živog virusa.
Treće, čak i da neko ima visok nivo mrtvog virusa, količina sama po sebi ne bi bila dovoljna da izazove pozitivan test. Virusni proteini imaju tendenciju da izgube svoj oblik nakon borbe sa imunološkim sistemom, što ih može učiniti neprimetnim na antigen testovima. U laboratorijskim uslovima, s druge strane, brzi antigen test mogao bi da otkrije delove mrtvog virusa.
Antigen testovi imaju svoju zagonetku
Za razliku od naučnika u laboratoriji, ljudsko telo u režimu napada ne pokušava samo tako da deaktivira viruse. Pokušava da ih uništi – i proteine i sve ostalo. Čak je i za naučnike donekle umetnost zadržati proteine netaknutim nakon inaktivacije virusa.
Zbunjenost oko tumačenja rezultata testa uglavnom proizilazi iz ove zagonetke – iako postoji mnoštvo dostupnih opcija testiranja, ne postoji pouzdan način da se proceni da li je osoba zaista zarazna. Naučnici ističu, iako bi voleli da je drugačije, da „ne postoji test koji imamo na zaraznost“. Najbolja opcija je, kako navode, da se uzme uzorak pacijenta, stavi u posudu sa živim ćelijama i vidi šta se dešava sa zdravim ćelijama. Ako postoji živi virus, kako navodi dr Dirk Dittmer, virusolog sa University of North Carolina-Chapel Hill, „onda bi ćelije umrle, baš kao što bi umrle ćelije pluća u našem telu“. Ali, ovaj proces traje oko tri dana i može se obaviti samo u specijalizovanim laboratorijama koje mogu da se bave takvim patogenima, što ceo postupak čini nepraktičnim. Umesto toga, najrasprostranjeniji testovi se oslanjaju na potpuno različite metode, koje se mogu svrstati u dve kategorije – molekularni testovi i antigenski testovi.
Molekularni i brzi antigen testovi
Molekularni testovi, uključujući PCR, traže specifične delove RNK virusa i obrađuju se u laboratoriji.
– Oni su u stanju da otkriju sitne komadiće genetskog materijala virusa tako što iznova i iznova kopiraju sve što lebdi u uzorku osobe, povećavajući ga od milion do triliona puta. Zbog toga PCR može otkriti veoma niske nivoe virusne RNK nedeljama, pa čak i mesecima nakon infekcije, kada pacijent više nije zarazan – objasnila je dr Marie Louise Landry, direktorka Laboratorije za kliničku virusologiju u Yale New Haven Hospital.
Brzi antigen testovi, s druge strane, traže virusne proteine, a ne genetski materijal virusa. Mnogi od njih traže nukleokapsid ili „N“ proteine, kojih ima u izobilju u zaraženim ćelijama i formiraju zaštitnu kapsulu oko genetskog materijala virusa. Za razliku od molekularnih testova, brzi antigen testovi rade samo sa onim što je dostupno – bez kopiranja ili pojačavanja. Ovi testovi povlače uzorak osobe preko posebnog komada papira, koji sadrži ogradu od antitela dizajniranih da prihvate N proteine virusa. Ako se dovoljno proteina uhvati za ogradu, pojaviće se vidljiva obojena linija. Čak i pojedinačni molekuli mogu dati PCR pozitivan rezultat, ali, kako naglašavaju stručnjaci, potrebno je oko 100.000 do 1.000.000 molekula kako bi se brzi test na antigen pokazao pozitivnim.
Preporučuje se da se antigen test uradi između 5. i 10. dana infekcije
Ali, šta je sa zvaničnom preporukom da ljudi sa covid 19 infekcijom treba da se izoluju 5 dana, nakon čega sledi 5 dana konstantnog nošenja maske? Podaci iz sveta sporta, koji obiluje metodama testiranja, nude uvid u to koliko bi taj period zaraznosti mogao biti promenljiv. Preliminarna studija NBA igrača i zaposlenih pokazala je da je među 70 ljudi zaraženih Omikron sojem, do 5. dana, nakon prvog pozitivnog testa, njih oko 40 odsto verovatno je i dalje bilo zarazno.
– Ono što preporučujemo je da između 5. i 10. dana treba uraditi antigenski test. Ako je pozitivan, ostanite u izolaciji do 10. dana – savetuje direktor kliničke virusologije na Mayo klinici. Virusolozi još napominju da je važan i najjednostavniji pokazatelj zaraznosti – kako se neko oseća.
– Ako imate visoku temperaturu i kašalj, nemojte izlatiti iz kuće, među ljude. Osećam se kao da smo nekako zaboravili taj deo. Hajde da ne stavljamo toliki naglasak na test i tehnologiju, a da zaboravljamo osnovnu praksu kontrole infekcija da, ako ste bolesni, ostanete kod kuće – istakla je Kelly Wroblewski, direktor Programa infektivnih bolesti Udruženja laboratorija za javno zdravlje.
