Loša higijena, nedostatak čiste pitke vode i loši sanitarni uslovi mogu spasiti živote Foto: Shutterstock
Kada je reč o infekciji covid 19, razna istraživanja donose različite teorije o tome zašto je u pojedinim zemljama smrtnost viša, a u drugima niža. Za mnoge naučnike Indija je tako postala vrlo intrigantna tema jer predstavlja 1/6 svetske populacije, zabežili su 1/6 šestinu svih covid 19 slučajeva u svetu, ali samo 10 odsto udela u ukupnom globalnom broju smrti.
Naučnici su postavili pitanje – zbog čega Indija ima jednu od najnižih stopa smrtnosti u odnosu na broj zabeleženih slučajeva u svetu (niži od 2 odsto), iako se početkom pandemije očekivalo da će novi virus u toj siromašnoj zemlji biti strašni „kosač smrti“. Isprva su naučnici tumačili kako je Indija relativno mlada nacija te su tvrdili da je niža smrtnost povezana isključivo s tom činjenicom. Međutim, ako se vodi računa i o drugim faktorima koji mogu uticati na smrtnost, Indija uopšte ne stoji dobro.
Milioni Indijaca nemaju pristup čistoj vodi, konzumiraju prljavu hranu, milion ih godišnje umre od zagađenog vazduha i žive u vrlo skučenim naseljima, bez osnovnih higijenskih uslova. Svetska zdravstvena organizacija tvrdila je kako su sigurna pitka voda, sanitarni i higijenski uslovi elementarne pretpostavke zaštite ljudskog zdravlja tokom pandemije. Bili su i jako zabrinuti jer oko 40 odsto globalne populacije nema osnovnu infrastrukturu koja omogućava jednostavno pranje ruku. SZO je zbog toga bila uverena da će u Indiji i sličnim zemljama zabeležiti milione smrti s covid 19 dijagnozom.
Novo istraživanje vrhunskih indijskih naučnika sada sugeriše kako upravo loša higijena, nedostatak čiste pitke vode, kao i loši sanitarni uslovi mogu da spasu mnoge živote tokom pandemije. Indijski naučnici smatraju kako upravo loši životni uslovi razvijaju jači imunitet od ranog detinjstva i ljude čine otpornijim na covid 19.
Radi se o dva istraživanja koja su se fokusirala na stope smrtnosti. Jedno je koristilo podatke iz 106 zemalja i upoređivane su desetine parametara kao što su gustoća populacije, demografija, prevalencija bolesti i kvalitet sanitarnih uslova. Naučnici su tako došli do jednostavnog zaključka – viša smrtnost zabeležena je u zemljama s višim prihodima.
Radi se o dva istraživanja koja su se fokusirala na stope smrtnosti. Jedno je koristilo podatke iz 106 zemalja i upoređivane su desetine parametara kao što su gustoća populacije, demografija, prevalencija bolesti i kvalitet sanitarnih uslova. Naučnici su tako došli do jednostavnog zaključka – viša smrtnost zabeležena je u zemljama s višim prihodima.
Drugo istraživanje fokusiralo se na mikrobiom (bilione mikroba koji nastanjuju naše telo). Mikrobiom uključuje bakterije, viruse, gljivice i jednoćelijske organizme. Odgovoran je za probavu, ali i zaštitu protiv bolesti koje uzrokuju bakterije te je vrlo važan i u regulaciji imunog sistema(proizvodi vitamine). Istraživanje koje se fokusiralo na mikrobiom prikupilo je podatke iz 122 zemlje.
Njihov zaključak je, takođe, da je smrtnost niža u zemljama s nižim prihodima jer je stanovništvo izloženo širem spektru mikroba, posebno gram-negativnih bakterija. Te su bakterije inače uzročnici ozbiljnih upala pluća, krvi i urinarnog trakta, ali isto tako proizvode molekule (interferon) koje štite ćelije od korona virusa.
Ova istraživanja preneo je BBC. Vrlo su uverljiva iako još nisu peer review i ukazuju da je bolje tokom pandemije biti prljav i siromašan Indijac nego, recimo, čist i bogat Italijan.